Otisao je Dragan Nikitovic, covek koji je izmislio televizijski boks

Od boksa do kosarke, preko fudbala, Dragan Nikitovic je prenosio veru u lepotu susretanja, gradjansku pristojnost i lojalnost razlicitih trenerskih skola, sredina, nacija, rasa

Zorica Jevremovic

Dragan Nikitovic

"Mate, Mate", orio je Nikita nasim ekranima dok je Parlov primao po ko zna koju medalju za SFR Jugoslaviju. Bilo je to pre dvadesetak godina, kada smo svi bili mladi, lepi, i borbeni u ringu, i oko njega. I svi spremni za dug zivot, zeleci jedni drugima dobro zdravlje i svaku srecu.

Nema vise zlatnih medalja u boksu za SR Jugoslaviju, Mate Parlov odavno ne prima strateske savete Bruna Hrastinskog, nema vise ni Nikite, kazu. Sve da je i istina, a smrt sportskog novinara Dragana Nikitovica propracena je uobicajenom inmemoristikom koja ubedjuje da je konacnost stigla i onog ciji su zar i plam grejali srca Jugoslovena od Bleda preko Sarajeva do Ohrida. Ne verujemo, mi, stari Jugosloveni, da konacnosti ima za ljude koji su ulozili toliko snage i vere u podrzavanje casne borbe prsa u prsa - vitestva radi. Svaka runda Mate Parlova, svaka zlatna medalja koliko i srebrna, kostala je zarez na srcu Dragana Nikitovica, i tu nema sta ko da doda ili oduzme. Ko se seca televizijske noci Svetskog prvenstva u Havani (1973) ili televizijskog prenosa Olimpijade u Minhenu (1972) moze danas u osakacenoj Jugoslaviji da bude zadovoljan sto je ziveo u vremenima kada je na top listi realista stajao jedan Nikita, nepopravljivi optimista.

Sportsko novinarstvo je dopadljiv poziv za momke (i sve vise za devojke) jer tu mozes uz nesto znanja iz discipline koju komentarises i nasusne navijacke gorljivosti da budes zapazen, cesto popularan. No, samo neki postanu nedeljivo tkivo televizijskog sportskog nadmetanja. U televizijskom prenosu izvesnog sporta je vazno ko ga komentarise u meri kako je prenos realizovan i ko se s kime takmici. Ukoliko zafali onaj jedan segment, akter televizijske zanimljivosti, sportski prenos na malim ekranima biva manje privlacan za gledaoce. Izabravsi boks za svoj temeljni sport - od takmicenja amatera u Svetozarevu do "borbe plavih" u svetskih prvenstvima, Dragan Nikitovic je formirao norme ovog televizijskog sporta. Osmislio je boksersku dramaturgiju o kojoj ce - ako bude pravde u nekim buducim vremenima ucenja o dramaturgiji sporta kao nacinu estetickog misljenja - neki novi klinci usvojiti dramatsku formulu Nikinte. Biti srcan, to je malo za valjano komentatorstvo, ali, biti srcan, postovati oba protivnika, biti nadnacionalno raspolozen i kad "tvoji" padaju na ringu kao snoplje, znaci biti spreman za tumacenje boksa. Iako nije bio vidjen u televizijskom kadru, svaki prenos Nikitin je sadrzavao njegov tonus, decacku razdraganost i skoro bi se moglo reci ispoljenu brigu za nas, gledaoce. Treba pogledati snimke Nikitinih prenosa - ako se ista od tih televizijskih spomenika cuva (?), pa se uveriti kako se tvori pojam "otadzbina".

Otadzbina, kako to gorko zvuci danas posle krvavog "saketanja" na terenima eks-Jugoslavije. "Domovino, ti si kao zdravlje" - glosa koju su ucili u skolskim klupama oni koji su doveli do ludackog nadmetanja cije je koje parce domovine ne pitajuci koliko to kosta u lesevima... Sve je to Nikita osetio na svom poslu, u sportskoj redakciji TV Beograd, pa potom TV Srbija. I otisao je s trona coveka koji je izmislio televizijski boks u slobodne strelce takmicenja prezivelih javnih radnika, u kojima su novinari prednjacili. Bio je prvi predsednik NUNS-a, okupivsi oko sebe fajtere dostojne jednog mirotvornog Mate i vrdalamnog Zorana Slavnica, koga je toliko voleo za sve nas, kao sve sto je voleo strepeci da momci ne izgube glavu u igri, u nevinoj igri takmicenja na zivot i smrt sporta radi, i svake zivotne radosti, zajednistva, jugoslovenstva, kako to gorko zvuci.

Od boksa do kosarke, preko fudbala, Dragan Nikitovic je prenosio veru u lepotu susretanja, gradjansku pristojnost i lojalnost razlicitih trenerskih skola, sredina, nacija, rasa. Onako kako je opisivao kreativnu sposobnost kubanskih boksera tako je i opevao rad nogu Kasijusa Kleja, i svih albanskih boksera u reprezentaciji "plavih". Svima njima Nikita je dao vise od reci, delo izgarano od ljubavi.