Kako se na pravnom terenu resavaju izborni sporovi u republikama

Bojana Oprijan-Ilic

Kao i u svakoj drzavi u kojoj vlada pravilo da pravila nema, iako su ona ispisana u ustavima i zakonima, i na ovim prostorima gotovo da je uobicajeno krojenje i tumacenje paragrafa prema dnevnim politickim potrebama. Da su tzv. kaucuk norme kod nas postale uobicajena stvar, narocito kad je o politickom prestizu rec, nedvosmisleno pokazuju (post)izborna dogadjanja u Crnoj Gori.

Najpre se predsednik ove Republike, uprkos izricitom slovu Ustava i zakona da Savezni ustavni sud ne moze da odlucuje o izbornim sporovima federalnih jedinica, obratio ovoj pravosudnoj instanci nezadovoljan odlukom republickog Ustavnog suda o njegovom (ne)ucestvovanju u predsednickoj izbornoj trci. Nakon sto mu je proglasavanjem neustavnom odredbe pet Zakona o izboru predsednika Crne Gore prakticno omoguceno da postane kandidat i posto je u drugom krugu izbora izgubio, ponovo se najavljuje njegovo obracanje saveznim organima, preciznije, Saveznom ustavnom i Saveznom sudu od kojih bi Bulatovic da zatrazi "strucnu arbitrazu" o navodnim neregularnostima u izbornoj proceduri. Vazece ustavne i zakonske norme po ovom pitanju, medjutim, nisu nimalo rastegljive, odnosno potpuno su izricite da federacija i federalni sudovi nemaju ama bas nikakvih kompetencija u ovom sporu.

- Prema Ustavu Crne Gore (clan 113) i Zakonu o izboru predsednika te republike iskljucivo je u izbornim sporovima nadlezan Ustavni sud Crne Gore, kaze Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije. Drugim recima, protiv resenja Republicke izborne komisije zalba se moze izjaviti samo ovom sudu sto je predvidjeno i u clanu 114 Zakona o izboru odbornika i poslanika u Crnoj Gori a koji se shodno primenjuje i kad se radi o izboru predsednika Republike. Poznato je, takodje, da su odluke Ustavnog suda Republike konacne i izvrsne te tako ne podlezu nikakvom preispitivanju Saveznog ustavnog suda.

Prema Vuceticevim recima, dakle, posle te konacne odluke Ustavnog suda Crne Gore, koja ce uslediti u vrlo kratkom roku, kao i nakon zvanicnog nalaza posmatracke misije OEBS, pravno gledano, moraju se okoncati sporovi u vezi sa ovim pitanjem. Sto se tice ulicnih protesta u Podgorici sudija Vucetic ocenjuje kao "vrlo opasnu igru sa elementarnom bezbednoscu Crne Gore i Jugoslavije koje mogu rezultirati dalekoseznim i nesagledivim tragicnim posledicama".

Kad je o ovom poslednjem rec a posebno posle najave rezimskog pravnika Ratka Markovica o eventualnom raspustanju skupstine, u javnosti se govorka o mogucem uvodjenju vanrednog stanja u Crnoj Gori. Mada je sve, naravno, u domenu nagadjanja nije naodmet podsetiti ko moze da proglasava i uvodi vanredno stanje na teritoriji ili delu teritorije SRJ. Prema Saveznom ustavu odbrana i bezbednost zemlje su u iskljucivoj nadleznosti federacije. Dakle, vanredno stanje ne mogu proglasavati republike pojedinacno s tim sto je crnogorski Ustav donet posle saveznog pa su njegove odredbe sasvim usaglasene sa najvisim pravnim aktom federacije. Ustav Srbije, pak, pominje svoje ingerencije ali samo kad je u pitanju ratno a ne vanredno stanje.

Konacno, Ustav SRJ nalaze da vanredno stanje proglasava Savezna skupstina. Ukoliko se Parlament ne sastaje ili ako je raspusten mogla bi se primeniti odredba 99 po kojoj ovo ovlascenje ima Savezna vlada posto saslusa misljenje predsednika Republike i predsednike veca Skupstine.