MAKEDONIJA ZELI "DINAMICNO UNAPREDJENJE" ODNOSA SA SUSEDIMA

Jezicki sporovi sa Srbijom, a teritorijalni sa Beogradom. Mesovita komisija o "utvrdjivanju granica" mogla bi se sastati tek u decembru iako je spor odavno trebao biti okoncan

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja

Zvanicno Skoplje se opredelilo za "dinamicno unapredjenje" odnosa sa susedima, sto podrzava i parlamentarna i vanparlamentarna opozicija, ali je takva dinamika jos uvek daleko.

Stice se utisak da grcko-makedonski spor o imenu gubi prvobitnu energiju i polako odlazi tamo gde mu je i mesto, na marginu odnosa izmedju dve drzave. Evidentno je da se makedonsko-grcki odnosi, posebno ekonomski, dosta dinamicno unapredjuju. Slicno bi moglo da usledi i s makedonsko-albanskim odnosima. Ipak, stice se utisak da bi i s makedonske strane moglo da dodje do popustanja u pogledu legalizovanja Tetovskog univeziteta ako se pitanje "depolitizuje, i postavi kao obrazovni problem". Takodje se gaji nada da bi i sa albanske strane moglo da dodje do popustanja pritiska ako se realizuje dogovor Milosevic- Rugova kada je pitanje Tetovskog univerziteta, u stvari pitanje radnog mesta pristinskih profesora koji su tamo ostali bez posla. Albanski studenti sve masovnije studiraju na postojecim makedonskim univerzitetima posle uvodjenja tzv. pozitivne diskriminacije tokom upisa.

Medjutim, nema nikakvih izgleda da se prevazidje, "benigni" jezicki makedonsko-bugarski spor o imenu, koji ima nebenigne posledice na saradnju dve drzave, zbog nepotpisanih medjudrzavnih ugovora, i zlocudni srpsko-makedonski pogranicni spor pri cemu se stice utisak da su apetiti sa severa u porastu. Zvanicno Skoplje je saopstilo da srpska strana trazi strateski vazne kote na makedonsko-srpskoj granici, utvrdjenoj posle Drugog svetskog rata. Postavljanje pitanja nacionalne pripadnosti makedonskog ambasadora u Beogradu dr Slavka Milosavlevskog u nekim beogradskim krugovima moglo bi navesti na zakljucak da aspiracije nisu samo "Skopska Crna Gora i kumanovska kotlina", nego i prilazi Tetovu, a mozda i samo Tetovo.

Da je jezicki spor daleko od resenja svedoci i podatak da je bugarski predsednik Petar Stojanov primio dva dana na kratko lidere VMRO- DPMNE Ljupca Georgievskog, uoci susreta sa Gligorovim, da bi njegov kabinet saopstio da se od tog susreta na vrhu ne ocekuje nikakav rezultat. Nemacki ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel je priznao da je posredovao u sporu, prilikom posete Sofiji i Skoplju, ali to posredovanje nije dalo nikakav vidljivi rezultat, osim sto su Gligorov i Stojanov izjavili da jezicki spor ne zele internacionalizovati. Sofijska glasila su oglasila na sva zvona, "bugarsku pobedu" prilikom potpisivanja dokumenta o zastiti nacionalnih manjina, s obzirom da u dokumentu ne figurira makedonska manjina, a podrska je stigla i iz Moskve, gde je u izdanju Ruske akademije nauka izisla istorija knjizevnosti juznih i zapadnih Slovena, u kojoj se ne spominju ni makedonska knjizevnost niti makedonski narod.

Prema bugarskoj "Javnosti", cije pisanje integralno prenosi vise makedonskih nedeljnika, Gligorov dokazuje da je selo Vratnica makedonsko samo time sto je poslao u Beograd kao ambasadora dr Slavka Milosavlevskog, koji je iz tog sela. Selo je od vazda bilo "bastion sprstva", dok se sama porodica Milosavlevskog "oduvek ponosila time sto je pripadala srpskome narodu". Selo Vratnica se nalazi na prilazima Tetovu i pripada jednom od onih sela koja su uveliko opustela. List navodi da su preci Milosavlevskog "plakali kad je ubijen kralj Aleksandar", a sam Milosavlevski je ucinio "bescasce iz karijerizma", zbog cega "i nestaje srpstvo u Makedoniji". Prema tom listu, "argument Gligorova o makedonskoj Vratnici je sumnjiv zato sto bi u Milosavlevskom mogao "progovoriti srpski zov predaka".

Dr Slavka Milosavlevskog je Gligorov imenovao za ambasadora u Beogradu zato sto su sedamdesetih godina pripadali istom krugu makedonskog liberalizma, pri cemu je Gligorov bio proteran u Beograd, a Milosavlavski u Vratnicu. Milosavlevski je bio i ostao blizak srpskim liberalima, ali ga srpski predsednik Milosevic ni do danas nije primio. Milosavlevski je imenovan za ambasadora neposredno posle objavljivanja svoje knjige u kojoj je polemisao sa Dobricom Cosicem i njegovim tezama o "kominternovskoj makedonskoj naciji" i "Brozovom pretapanju Srba u Makedonce". Milosavlevski je Cosicu u toj knjizi postavio pitanje kako je bilo moguce formirati jedinicu "od prekonoc pretopljenih Srba", od 100 hiljada ljudi na kraju rata, na paroli o nacionalnom i socijalnom oslobodjenju Makedonaca. Milosavlevski je postavio i pitanje kvaliteta Srba, koji su se dali pretopiti samo po direktivi iz Moskve i Jajca.

Makedonski premijer Branko Cvenkovski je izjavio da njegova vlada nece resiti srpsko-makedonski spor na racun makedonske drzavnosti i teritorija. Moguce je da to nece uciniti ni neka druga vlada, kao sto postoje indicije da ni srpska strana nece odustati od svojih teritorijalnih preteznija. Mesovita komisija o obelezavanju, odnosno "utvrdjivanju granice", mogla bi se sastati tek u decembru, iako je njen posao, prema beogradskom sporazumu, odavno trebao biti okoncan.