REAGOVANJA NA PREKID RAZGOVORA SA LONDONSKIM KLUBOM

Ako bi pozicija predsednika Milosevica oslabila, sporazum sa Londonskim klubom mogao bi biti potpisan sredinom 1998.godine. Ako bi predsednik Jugoslavije zadrzao politicku moc, to bi bio uvod u stvaranje jedne slabe i konfuzne vlade i znacajno odlaganje pregovora, napisao je jos sredinom godine Endrju Keningem analiticar "Meril Linca"

Jedina karika koja je Jugoslaviju povezivala sa medjunarodnim finansijskim institucijama, pukla je u cetvrtak kasno uvece u Njujorku. Posto je cela jugoslovenska delagacija doputovala u SAD ocekujuci u najmanju ruku prednacrt sporazuma sa Londonskim klubom, odbijanje bankara da izadju sa bilo kakvim konkretnim predlogom, dozivljeno je kao hladan tus.

Tim pre sto, relativno neuobicajeno, Robert Dzenga predsedavajuci Komiteta banaka poverilaca nije stedeo komplimente za jugoslovensku delegaciju i ono sto je u vidu analiza i ekonomskih pokazatelja ona ponudila. Razilazenja oko nekih (pre)optimistickih prognoza, kojih je ocito bilo, i neuobicajeno "niska ponuda" (velik otpis duga, dug rok otplate i grejs period) delegacije SRJ, cini se, nisu dovodila do zategnutosti medju pregovarackim stranama.

Obicno odmeren i suzdrzan, Danko Djunic potrepredsednik savezne vlade i sef jugoslovenske delegacije, ocito je bio izrazito ljut, jer inace ne bi odbio ponudu bankara da se izda "diplomatsko saopstenje" kojim bi fijasko pregovora bio zataskan. Tesko da bi u drugacijoj situaciji, ponasanje predstavnika Londonskog kluba opisao kao "obmanjivanje", "tvrdoglavost" i "neobjasnjivu nepopustljivost". Time sto ce Londonski klub sada biti stavljen na kraj jugoslovenske agende za pregovore sa medjunarodnim finansijskim institucijama, nece se naravno postici nista, jer nijedna od ovih institucija ne samo da ne stoji "u nasem rasporedu" nego do sada nije uopste pokazivala zelju da nas uvrsti u svoj raspored.

Pregovori sa Londonskim klubom ne samo da su bili predsedan jer su se njegovi clanovi javno i bez zazora sastajali sa predstavnicima jugoslovenske strane (za razliku od suzdrzane Svetske banke i jos kruceg MMF), vec i zbog cinjenice da je ova jugoslovenska delegacija (za razliku od nekih prethodnih) bila sastavljena od ljudi koji imaju smisla za realnost (i bankrot domace ekonomije) i razumne kompromise.

Bez obzira sto bi sporazum sa komercijalnim kreditorima morao da saceka na resavanje odnosa sa MMF i Svetskom bankom, dakle cak i u najboljem slucaju ne bi bio operativan, takav signal znacio bi (za spoljno okruzenje) da je Jugoslavija spremna da izmiruje dugove, a s druge strane takozvana "reformska struja" imala bi agrument vise za svoj pristup.

Iako su strani analiticari bili relativno skrepticni u pogledu brzog potpisivanja sporazuma, pogotovo posle "sokantnog predloga" jugoslovenske strane, ipak su sve procene bile pre fokusirane na nivo otpisa duga i mogucnost jugoslovenske strane za otplatu nego na mogucnost da pregovori u potpunosti budu dovedeni u pitanje. U nedavno objavljenoj analizi Bank Nasional d Pari, na primer, izneto je uverenje da je realno ocekivati otpis 50 odsto duga i takve klauzule u sporazumu koje bi ogranicavale njegovu primenu s obzirom na tempo obnavljanja odnosa sa drugim medjunarodnim finansijskim institucijama.

ING Baring imao je nesto konzervativniju procenu o otpisu duga - oko 30 odsto - i vece rezerve prema skorom potpisivanju sporazuma, ali on nije bio a priori iskljucivan.

Za razliku od jugoslovenske delegacije koja kolaps pregovora posle Njujorske runde ne pripisuje politickim uzrocima (povecanom politickom i ekonomskom riziku zemlje), vecina zapadnih analiticara uvek je isticala vezu izmedju potpisivanja sporazuma i pozicija nekadasnjeg predsednika Srbije, a danas Jugoslavije, Slobodana Milosevica.

Tako se na primer u jednoj analizi londonske investicione banke "Meril Linc", sredinom godine, navodi da "tajming jugoslovenskog sporazuma o dugovima najvise zavisi od politicke krize u Srbiji, koja zemlju drzi u izloaciji u odnosu na medjunarodnu zajednicu".

"U narednih 12 meseci predsednik Milosevic mogao bi znacajno oslabiti, sto bi dovelo do napretka pregovora i eventualnog potpisivanja sporazuma sa Londonskim klubom sredinom 1998. godine" napisao je u ovom izvestaju Endrju Keningem, analiticar "Meril Linca". "Medjutim, postoje i manje optimisticki scenariji. Jedan od njih je da predsednik Milosevic i posle izbora zadrzi znacajnu moc, sto bi dovelo do sporije reintegracije Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. To bi bio uvod u period vladanja jedne konfuzne i slabe vlade. U tom slucaju, napredak pregovora bio bi znacajno sporiji. Postoji opasnost veoma dugog odlaganja potpisivanja sporazuma ukoliko se politicka nestabilnost u zemlji nastavi".

T. Jakobi