KLIMATSKI USLOVI UGROZILI KVALITET KUKURUZA

Zbog kise, povecana vlaznost zrna i odlozeno zrenje kukuruza donece neplanirane troskove, jer je berba produzena, a zrno dodatno mora da se susi

"Obilne kise koje su padale tokom cele godine, a narocito poslednjih nekoliko dana ne pogoduju sazrevanju kukuruza, pogotovu kasnim hibridima. Zbog toga je najbolje da se ovi hibridi kukuruza siliraju kao stabljika, klip ili zrno, zavisno od toga za koju vrstu stoke se koriste kao hrana. Ako se silira cela biljka i namenjuje prezivarima, dobija se do 50 odsto vise korisne biomase po hektaru sto vredi milionima dinara", kaze dr sci Milivoje Nadazdin, naucni savetnik u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi i redovni profesor veterinarskog fakulteta, komentarisuci uticaj padavina na sazrevanje i kvalitet kukuruza.

Rani hibridi daju manje prinose, a kasni vece, ali su vise podlozni gljivicnim parazitskim kontaminacijama, veci je lom zrna i vise se trosi energije za susenje, kaze Nadazdin, napominjuci da je nagomilavanje neproteinskog azota koji biljka nije uspela da prevede u proteine zbog kasnjenja zrenja, neretko stetno za zivotinje i za ljude ukoliko koriste takav kukuruz u ishrani.

Osim sto se trosi energija za susenje, kukuruzno zrno zbog povecane vlaznosti lomi se i do 30 odsto, a dehidracijom i lomljenjem se smanjuje hranljiva vrednost, kaze Nadazdin. Zbog toga se kasnozreli hibridi, najracionalnije mogu koristiti ako se upotrebljavaju posle razlicitih vidova siliranja sto se kod nas retko primenjuje, svega tri do pet odsto umesto 60 do 70 odsto od ukupnih kolicina. Silazna masa kukuruza, ukoliko se dobro isitni, sabije i zatvori dovod kiseonika, bilo najlon folijom ili slojem slame i zemlje na koju je posejan jecam cije zile stvaraju izolaciju, moze se sacuvati i trideset godina. Siliranje kukuruza je jednostavno do te mere da je mudrost napraviti losu silazu od te biljke, sto ne znaci da domaci proizvodjaci nisu spretni da ovo izvedu, dodao je Nadazdin.

"Sad kad je kukuruz rodio 70 do 80 odsto vise nego nekoliko poslednjih godina, nastao je problem. Domace proizvodjacke cene kukuruza su 30 do 40 odsto vise od svetskih pa je kukuruz tesko prodati na svetskom trzistu. Ove godine ce biti znacajnih viskova jer je realno ocekivati prinos od 6,5 do sedam miliona tona, a stocni fond, posebno na drustvenim farmama je bitno smanjen. Zbog toga se kukuruz preko silaze moze dugo cuvati i trositi kad bude potreban za ishranu, brze obnovljivog stocnog fonda", kaze Nadazdin.

Poslednje kise smetaju i berbi ranih hibrida koji moraju da se skidaju sa njiva kako bi se zasejala psenica jer, prema recima Vukosava Sakovica, direktora Fonda za zito, sem sto ometa berbu, zapocetu pre nedelju dana, kukuruz mora da se susi da bi se sacuvao. "Dodatni problem je i sto susare nemaju gasa. Medjutim za sada jos nista nije u kriticnoj fazi, a i meteorolozi najavljuju lepse vreme pa ce i kasne sorte, verovatno uspeti da sazru, zavrsavajuci vegetaciju na prirodan nacin", kaze Sakovic.

Ovogodisnji rod kukuruza, prema sadasnjim procenama, kaze Sakovic, bice oko sedam miliona tona suvog zrna. Prinos ce u toku berbe biti i veci jer je trenutna vlaznost oko 30 odsto i zato svi koji su nadlezni moraju se boriti da se obezbede uslovi za izvoz. U suprotnom, desice se kao i sa stocnim fondom koji je unisten zbog nemogucnosti izvoza. Ako bi se ovogodisnji kukuruz cuvao u zalihama, nastao bi problem skladistenja, narocito zbog toga sto je proslogodisnji nepotroseni visak, prema procenama, veci od 500 hiljada tona," kaze Sakovic.

Jugoslavija ovaj strateski proizvod moze izvoziti, jedino kao i druge zemlje sto znaci, kaze Sakovic da se sredstva za stimulaciju moraju obezbediti. Ako je siromasna Rumunija mogla da odvoji 20 odsto za stimulacije, onda bi i Jugoslavija, koja je nekad tretirana kao Zapad u odnosu na ovu zemlju, morala naci novca, bar koliko i Rumunija kako bi pospesila izvoz kukuruza, tvrdi Sakovic.

S. Jovicic