ZALBENO VECE HASKOG TRIBUNALA UKINULO NALOG POD PRETNJOM KAZNE HRVATSKOJ

Obavezujuci nalog za dostavljanje dokaznog materijala se moze uputiti samo drzavi ali ne i pojedincima. Ukoliko se drzava oglusi o zahtev Tribunala o sankcijama odlucuje Savet bezbednosti UN

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Nije sija nego vrat! Tako bi se, najkrace i najrazumljivije, mogla predstaviti sustina jucerasnje odluke Zalbenog veca Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, po kojoj haski Tribunal ne moze da suverenim drzavama upucuje tzv. subpoena duces tecum, tj. naloge za dostavljanje dokaza pod pretnjom kazne, ali moze da to isto od njih trazi "obavezujucim nalozima", za cije neizvrsavanje mogu da uslede sankcije Saveta bezbednosti.

Odlukom o zalbi Republike Hrvatske na "supenu" koju joj je 15. januara ove godine uputila sudija Mekdonald (i koja je zatim osnazena odlukom prvostepenog Pretresnog veca od 18. juna) definitivno je razjasnjeno sustinski znacajno pitanje ovlascenja Tribunala u odnosu na suverene drzave. Zalbeno vece je, naime, ukinulo pomenutu "supenu" Hrvatskoj i njenom ministru odbrane, upucujuci tuzioca da od Pretresnog veca trazi izdavanje "obavezujuceg naloga" za dostavljanje istih dokumenata, relevantnih za sudjenje generalu Blaskicu. "Obavezujuci nalog" se, medjutim, moze uputiti samo drzavi, a ne i njenom zvanicniku - u ovom slucaju ministru odbrane - buduci da je on tek "puki instrument drzave, cije se akcije u zvanicnom svojstvu mogu pripisati jedino drzavi." Gojko Susak, dakle, ipak nece morati da ide u Hag i da pred sudijama objasnjava zasto nije dostavio trazena dokumenta svog ministarstva.

Polazeci od pravnog tumacenja termina "subpoena" (cita se su-pena, a znaci "pod kaznom"), Zalbeno vece je jednoglasno zakljucilo da se takvi nalozi mogu upucivati samo "pojedincima koji deluju u privatnom svojstvu" a koje, u slucaju da se o te naloge ogluse, mogu da kaznjavaju kako njihove drzave, tako i sam Tribunal. Sa drzavama, medjutim, stvar stoji drugacije, buduci da Tribunal nema moc i ovlascenja da protiv njih primenjuje prinudne mere, tj. kazne. Sto je, upravo, i bio jedan od argumenata Hrvatske u osporavanju prava Tribunala da sa suverenim drzavama komunicira pod pretnjom kazne.

Hrvatska je, dakle, dobila bitku protiv "supena", ali je ipak izgubila rat za odbranu svoje suverenosti, i nacionalne bezbednosti, od onog sto je pokusala da predstavi "uplitanje" Tribunala u njen ekskluzivni domen. Zalbeno vece je, naime, presudilo da Tribunal i te kako ima pravo da suverenim drzavama upucuje "obavezujuce naloge i zahteve" za dostavljanje dokumenata i dokaznog materijala, kao i da se drzave ne mogu pozivati na argumente nacionalne bezbednosti kao opravdanje za uskracivanje trazenih dokumenata. Obaveza drzava da izvrsavaju takve naloge Tribunala, preciziralo je Zalbeno vece, nedvosmisleno izvire iz clana 29 njegovog Statuta, Rezolucije 827 Saveta bezbednosti, kao i iz odredbi Glave VII i clana 25 Povelje UN. U slucaju da drzave ne postupe po takvom nalogu, Savet bezbednosti moze da im nametne sankcije. Mada je Hrvatska insistirala na tome kako iskljucivo Savet bezbednosti moze da presudjuje da li je neka drzava prekrsila obaveze prema Tribunalu, zakljucak Zalbenog veca je da Medjunarodni sud ima moc da donosi pravnu ocenu o tome, kao i da je ovlascen da o toj oceni obavesti Savet bezbednosti.

Zalbeno vece je, takodje, odbacilo argument Hrvatske da je samo Savet bezbednosti ovlascen da prosudjuje da li bi dostavljanje trazenih dokumenata ugrozilo nacionalnu bezbednost neke drzave. Ne iskljucujuci mogucnost da se drzava pozove na argumente nacionalne bezbednosti, Zalbeno vece je zakljucilo da ce njihovu legitimnost - na zatvorenim raspravama i bez ucesca strana - procenjivati Pretresno vece ili pojedinacni sudija Tribunala. Zalbeno vece se tu podelilo: cetvorica sudija (Kaseze iz Italije, Li iz Kine, Stiven iz Australije i Vora iz Malezije) smatraju da takvu procenu moze da izvrsi i pojedinacni sudija kojeg odredi Pretresno vece, dok je Karibi-Vajt iz Nigerije misljenja da to, ipak, treba poveriti kompletnom (troclanom) Vecu.

Nakon sto je predsednik Tribunala i njegovog Zalbenog veca, Antonio Kaseze, saopstio odluku kojom se delimicno usvaja zalba Hrvatske, glavni tuzilac Luiz Arbur je na kracoj konferenciji za stampu najavila da ce od Pretresnog veca odmah traziti da se, umesto ukinute "supene", Hrvatskoj izda "obavezujuci nalog" za dostavljanje istog dokaznog materijala, relevantnog za slucaj generala Blaskica. Dodala je kako se nada da je nedavna predaja desetorice optuzenih bosanskih Hrvata "znak novog ponasanja Zagreba prema Tribunalu."

Istom prilikom, tuzilac Arbur je izjavila da "nije razocarana" odlukom Zalbenog veca i podsetila kako je jos u raspravi o hrvatskoj zalbi istakla da tuzilastvo nema nista protiv da se termin "supena" - ukoliko Zalbeno vece ocenije da "nije prikladan za komuniciranje sa suverenim drzavama" - zameni nekim drugim, koji ce "nedvosmisleno izraziti obavezujuci karakter naloga." Takav karakter je, po njenoj oceni, "snazno istaknut" jucerasnjom odlukom, te ce tuzilastvo ubuduce - kako je najavila - od predsednika Tribunala traziti da redovnije nego do sada Savet bezbednosti informise o drzavama koje ne postupaju po "obavezujucim nalozima" Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju.