CEKAJUCI RASPODELU MINISTARSKIH RESORA U SRBIJI

Prednost manjinskoj vladi

Osim prve vlade Dragutina Zelenovica, koja je bila vecinska ostale tri su bile manjinske, odnosno poslednja, sadasnja, je koaliciona

Ne cekajuci konstituisanje nove skupstine, vodece parlamentarne stranke u Srbiji naveliko opipavaju teren oko moguceg sastava nove vlade. Glavna ce se bitka voditi oko kljucnih resora - finansija, policije i informisanja. Vladajuca stranka zasad nema nameru da ih se odrekne u korist opozicije, a ova, opet - da udje u vladu samo da bi bila puki dekor socijalistima (sem ako trgovina funkcijama ne nudi druge povoljnosti).

Sudeci prema dosadasnjem ishodu pregovora, kako se nezvanicno moze saznati, veci su izgledi da nova vlada bude neka varijanta tzv. manjinske vlade, jer ni "leva" koalicija, a kamoli najjaca socijalisticka partija u njoj, nema potrebnu poslanicku vecinu da bi mogla sama da sastavi vladu. Stoga, cak iako se bude zvala koaliciona, novoj vladi ce biti potrebna podrska bar jedne od dve preostale najjace politicke grupacije (SRS ili SPO).

Jedino je prva vlada, Dragutina Zelenovica (od 11. februara do 23. decembra 1991), koja je obelezila pocetak visestranacja u Srbiji, bila vecinska, jer je jedino tada Socijalisticka partija Srbije imala potrebnu vecinu u parlamentu da bi mogla samostalno da je izabere. Zelenoviceva vlada ostace upamcena po futuristickoj viziji Srbije na "brzim prugama", dok su zemlju potresali narastajuci nacionalizmi, radnicki strajkovi, ulicne demonstracije, sto joj je u startu oduzelo kredibilitet u to vreme nacionalisticki nastrojenog opozicionog bloka.

Za nju bi se moglo reci da nije imala ni kraci staz, ni vise promena. Zabelezene su cak tri "mini" rekonstrukcije koje su stvarale privid prilagodjavanja trenutku. Medjutim, socijalisti nikada istinski nisu odustali od sna o brzim prugama. Drugi snovi su ga samo na kratko istiskivali u drugi plan.

Sledece dve vlade bile su manjinske, a poslednja - koaliciona. Cele 1992. (od decembra 1991. do februara 1993) "vladao je" Radoman Bozovic. Doziveo je da ga nekolicina ministara napusti, jer, kako su u poverenju tada izjavljivali, nisu mogli da trpe "tiraniju malog Napoleona", cime su, prakticno, iznudili rekonstrukciju Bozoviceve vlade. Za njom se vuku neslavni repovi - da je "odgajila" protagoniste cuvene "ministarske afere", ciji su epilog doziveli hapsenjem u narednoj vladi.

Treca, vlada Nikole Sainovica, za cije se ime vezuje nezapamcena inflacija, startovala je 10. februara 1993. godine. Dozivela je najveci neuspeh, jer je "pala" samim tim sto je raspustena skupstina, kao epilog maratonske rasprave o nepoverenju ministarskom timu, koju su inicirali radikali. Pocela je tako sto je pozvala poslanike na saradnju, odricuci se probnih 100 dana. Najavila je socijalne karte, otezano grejanje, te da necemo pokleknuti, jer "tako treba".

Poreskim propisima dotukla je napacenu privredu i narod, uprkos uveravanjima resornih ministara da im je cilj suzbijanje inflacije i kriminala, zaostravanjem finansijske discipline. Duhovi su se primirili njenom rekonstrukcijom, da bi joj ubrzo potom radikali stavili na dusu da je nesposobna, iako mnogo obecava.

Dragojlovic povukao nogu
Dok se samo moze nagadjati da li ce i kada startovati nov parlament, a s njim, kao uobicajen sled stvari, i nova vlada, upravo ovih dana jedan ministar resio je da napusti svoj resor i preuzme ambasadorsko mesto u inostranstvu. To je Dragan Dragojlovic, ministar vera, jedini covek koji je docekao i ispratio sve cetiri srpske vlade. Stoga ce njegov odlazak simbolicno oznaciti mozda i novu eru u novijoj istoriji srpskih vlada - prica se da ce, mozda, biti ukinuto Ministarstvo vera.
S novom 1994. godinom startovala je poslednja i jos aktuelna koaliciona vlada Mirka Marjanovica. Izgledalo je da ce ekonomski, odnosno sopstvenicki, interes staviti iznad politickog, nacionalnog i drzavnog, brisuci razlike izmedju onih koji bi da zadrze drustvenu svojinu i onih koji buducnost vide u brzoj privatizaciji. Svoje prave namere razotkrila je jos onda kada je odbila sve opozicione predloge da se, izmenama Zakona o RTS, o informisanju i drugih akata vrati ponesto od demokratskih tekovina s pocetka 90-tih godina.
Sve konce u ovoj, popularno zvanoj, vladi "narodnog jedinstva" drzi Socijalisticka partija Srbije, koja je i zvanicno potvrdila da ne odustaje od monopola nad glavnim drzavnim medijima, odnosno informisanjem u sirem smislu, vodeci Srbiju u jednostranacje, odnosno bespartijski pluralizam. Na njen predlog parlament je doneo izborne zakone, diktirajuci uslove koji, po opstoj oceni, stite interese partije na vlasti.
Time je nova vlada dala za pravo onima koji su je nazvali vladom "prividnog", "navodnog", odnosno "sumnjivog" jedinstva, zatim socijalistickom, direktorskom, ili diktatorskom, kao i vladom kontinuiteta batine i dezinformisanja".
Ova, naizgled cvrsta, gradjevina koju je stvorio Mirko Marjanovic, izdrzala je pune cetiri godine, ali uz brojne smene i zamene, odnosno temeljitije rekonstrukcije ne samo u ljudstvu, vec i u politickoj preraspodeli snaga, pa cak i promeni broja ministarstava. Primera radi, potpredsednik Slobodan Radulovic usao je u vladu kao predstavnik Demokratske stranke da bi, prelaskom u Novu demokratiju, ojacao redove ove partije, preteci da ugrozi politicku ravnotezu u Marjanovicevom kabinetu. Otvorena privrzenost pojedinih ministara Jugoslovenskoj levici odudara od jednopartijskog jednoumlja koje je, makar i prividno, jedno vreme krasilo SPS. Pricalo se, cak, da je Marjanovic izgubio kontrolu nad "nestasnim" ministrima koji su svoju materijalnu nezavisnost manifestovali i izvesnom samosvojnoscu, preteci da uzdrmaju naizgled dobro uigran ministarski tim.
Svim srpskim vladama svojstveno je da nisu previse hajale sta ce o njima misliti parlament, pa se mnoge od njih nisu pretrgle da ga redovno obavestavaju o svom radu. Stavise, dok je ovaj donosio zakone, one su, narocito u vreme zavodjenja sankcija, naveliko vladale uredbama za koje je cak i Ustavni sud rekao da su "nekonpatibilne".

Milica Torov

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /