Petak, 31. oktobar 1997.

PEZENTACIJA ZAKONA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

"Nema ideoloskih prepreka za tranziciju"

U prve dve godine u proces privatizacije ukljucice se 80 odsto svih prduzeca u drustvenoj i drzavnoj svojini

Dan "D" svojinske transformacije:
Danijel Cvjeticanin, Milan
Beko i Momir Pavlicevic
FOTO: D. Milosevic

Novi repubicki Zakon o svojinskoj transformaciji, koji danas stupa na snagu, imao je u svom nastajanju punu logisticku podrsku Savezne vlade, koja ce ga bezrezervno podrzati i tako sto ce pri donosenju ili izmeni svojih normativnih akata ugradjivati u njih resenja koja ce omoguciti da se zakon u punoj meri primenjuje, rekao je potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic na svecarskoj promociji ovog zakona u Privrednoj komori Srbije. Na taj nacin, po njegovim recima, otklonjene su i poslednje sumnje o postojanju ideoloskih prepreka u odnosu na proces tranzicije privrede i privatizacije.

Taj proces je zapocet i nepovratan je, a pre oko sedam meseci bila je zapoceta siroka javna rasprava kroz koju je postignut najsiri moguci konsenzus oko neophodnosti takvog koraka, istakao je i ministar za ekonomsku i svojinsku transformaciju Milan Beko. Po njegovim recima, o tome su se slozili svi relevantni faktori u drustvu: politicke partije na vlasti, ali i u opoziciji, drzava, komore, sindikati, zaposleni u privredi i penzioneri.

Sigurni smo da je ovo realna solucija, koju je moguce sprovesti u delo, i u nju tokom prve dve godine ukljuciti oko 80 odsto svih preduzeca u drustvenoj i drzavnoj svojini i preko cetiri miliona gradjana Srbije, kao buducih akcionara, kaze Beko. O tome koliko je obimna infrastruktura koja treba da osigura sprovodjenje samog zakona, svedoci i brojnost postojecih institucija, neophodnih da se prati novcana masa, ciji je iznos sada ekvivalentan dinarskoj protivvrednosti od oko tri milijarde maraka. Vrednost akcija ce, medjutim, biti 30 puta veca i zato su za sprovodjenje zakona izuzetno bitni sistemi podrske; sistem edukacije, za procenu vrednosti kapitala, centralni registri akcionara i preduzeca, socijalni program, te spisak preduzeca koja ce se transformisati uz saglasnost vlade. Uz to neophodne su i izmene odgovarajucih zakona na saveznom nivou, kao sto su Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o investicionim fondovima, radi cega su vec formirane dve posebne komisije, istakao je Beko.

Po njegovim recima, transformacijom domacih telekomunikacija vlada je dokazala na najocigledniji nacin da ce ici u privatizaciju svih, pa i drzavnih preduzeca, kao i da postoji veliki interes inostranog kapitala za ulaganje u nasu privredu. To nije donelo samo 1,5 milijardu maraka deviznog priliva, vec je i omogucilo jacanje deviznih rezervi zemlje, zatvaranje deficita javne potrosnje, kao i stimulisanje izvoza i proizvodnje kroz oko 300 miliona maraka kredita dodeljenih privredi, podsetio je Beko. Reformski zahvati moraju biti mnogo dublji i trajnijeg karaktera, smatra on, pocev od donosenja zakona o staroj deviznoj stednji, koji je vec pripremljen.

Mira Prokopijevic iz Direkcije objasnila je kako ce se po novoj metodologiji vrsiti procene vrednosti kapitala, obavezne za oko 4.500 drustvenih i javnih preduzeca, koja taj posao moraju da okonacaju do jula naredne godine prema slovu Zakona o preduzecima. Drustva kapitala u mesovitoj svojini, njih 2.918, mogu se odluciti za nove procene ili revalorizovati ranije izvrsene. To je prvi korak koji se mora napraviti valjano, pre nego sto preduzeca donesu konkretne odluke o svojoj vlasnickoj transformaciji. Juce je i nova grupa ovlascenih procenjivaca, njih 36, dobilo licence za bavljenje ovim poslom, sto je inace u prvoj rundi vec osiguralo 50 procenitelja.

Do sredine decembra mora se postaviti na noge informacioni sistem, koji ce pratiti i omoguciti transfer prava vlasnistva, a koji ce se, po recima pomocnika ministra za ekonomsku i vlasnicku transformaciju Miroljuba Hadzica, oslanjati na tri registra - za gradjane, preduzeca i buduce akcionare. Iz njih bi kasnije trebalo da izraste Centralni depo akcija, za cije formiranje u ovom trenutku nema dovoljno sredstava, vremena ni ljudi. Po Hadzicevim recima, prve slobodne akcije mogle bi se pojaviti na berzi vec sredinom februara naredne godine, a rec je o deset odsto besplatno dobijenih akcija, koje njihovi vlasnici imaju pravo da stave u promet vec u prvoj godini.

Dr Danijel Cvjeticanin, koji je govorio o tri zakonom predvidjena vida svojinske transformacije, naglasio je da po posebnim programima uz saglasnost republicke vlade treba da se privatizuje sto manji broj preduzeca. Po njegovom misljenju, "ne vise od cetrdesetak, ali kako izgleda da su jaci oni koji zele da se taj broj poveca, on ce verovatno i biti veci", kaze dr Cvjeticanin. Ujedno, on istice da drzava ne poseduje institucije koje mogu dobro da upravljaju svojinskom transformacijom i da postoji opasnost da se za privatizaciju po posebnim programima "prijave koordinacioni timovi dobrovoljaca", koji nemaju odgovarajucu hijerarhiju ni u odlucivanju ni u odgovornosti. Zato je savetovao Vladi Srbije (koja o spisku preduzeca koja ce se privatizovati po posebnim programima treba da odluci danas) da ga svede na najmanju mogucu meru. Sam ministar Beko ocekuje da ta lista na kraju nece biti duza od sto preduzeca.

B. Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /