PREDSEDNIK SLOVACKE VLADE NIJE USAMLJEN U SVOJIM IDEJAMA

Slovacki i madjarski nacionalisti - u dusi nepomirljivi neprijatelji - ipak pruzaju pomoc i podrsku jedni drugima

Vilmos Kovac
dopisnik "Nase Borbe" iz Budimpeste

U madjarskim zvanicnim krugovima krajem nedelje su zestoko odbijali predlog Vladimira Mecijara, da izmedju dve zemlje dodje do "dobrovoljne promene stanovnistva" i da se tako stvore etnicke ciste drzave. Madjarska stampa u svojim komentarima podseca na to da Mecijar sledi samo istorijske primere. Budimpestanski dnevnik "Nepsabadsag" pise da u Slovackoj u ovom veku samovolja vlastodrzaca vec je dva puta dovela do tragicnih dogadjaja za vise stotina hiljada ljudi. Prvi put su, za vreme rezima ratnog kolaboracioniste Tisa, Jevreji bili poslati u smrt, a posle pada fasizma u Slovackoj su nemacka i madjarska manjina postale zrtve "osvetnickog marsa" pobednicke stranke, kad su na osnovu takozvanih Beneskih dekreta morale da ostave svoje ognjista.

Madjarska stampa je posle javnog nastupa slovackog premijera u Bratislavi postavila pitanje sta Mecijar stvarno zeli upornim ponavljanjem takvog predloga. U svom odgovoru "Nepsabadsag" konstatuje da Mecijar najverovatnije zeli da zaplasi "svoje" Madjare, pa da oni, u tom strahu, stvarno "dobrovoljno" ostave svoje domove. Medjutim, "prosti nacionalisti", kakav je i Mecijar, imaju i naucnu podrsku - i to jos na madjarskoj strani.

U Madjarskoj se, naime, isto pojavljuju "spasitelji nacije" koji se boje da ce zbog smanjenog nataliteta u zemlji biti dovedeno u opasnost i samo postojanje Madjara. Prema studiji zamenika direktora Zavoda za istrazivanje demografskih pitanja Lasla Habliceka, od 1955. godine do 1995. godine zbog iseljavanja iz Madjarske broj stanovnika zemlje je opao sa 400 hiljada lica, dok je za isto vreme u Madjarskoj izgradio svoj dom samo 185 hiljada useljenika. Prema njegovoj studiji - koja je uradjena zajdno sa piscem Sandorom Ilesom, koji je poreklom iz Temerina - u Madjarskoj bi trebalo izraditi "naucnu migracionu politiku", ciji cilj bi trebalo da bude olaksanje dolaska useljenika. To je, medjutim, samo jedna studija, a ima ih jos dosta.

U jednoj slicnoj studiji profesor Fakulteta za nacionalnu odbranu Ferenc Sabo tvrdi da ce, ako iz Madjarske i dalje odlazi sve vise ljudi nego sto ima useljenika, za kratko vreme zemlja izgubiti "bazu za razvoj drustva i privrede". Autori obe studije konstatuju da bi Madjarska svoje demografske probleme mogla da resi podsticanjem clanova madjarske nacionalne manjine u susednim drzavama na useljavanje u Madjarsku.

Profesor Sabo tvrdi i da bi na "sebican nacin" clanovima madjarske manjine u susednim zemljama trebalo uciniti "privlacnim i lakim" useljenje u Madjarsku. On pre svega ocekuje one visoko obrazovane ljude koji su jos u "aktivnim godinama", i koji bi zbog losih uslova za prezivljavanje svakako ostavili svoju domovinu, gde bi ih pored Rumuna, Slovaka ili Srba, svakako cekala neizbezna asimilacija.

Prema najnovijim podacima, u sve vecem tempu opada i broj Madjara u susednim zemljama, ali, prema misljenju profesora Saboa, useljavanje Madjara u Madjarsku ipak bi se "manje stetno" odrazilo na opadanje njihovog broja nego asimilacija. On jos primecuje da ne zeli nasilnu migraciju; samo podrzava one "pirodne tokove" kojima se mogu preduhitriti opasnosti koje prete madjarskoj naciji na Panonskoj niziji.

Manjinama je zivot, naravno, tezi nego onim clanovima nacije koje zive u svojim maticnim drzavama, ali kad u maticnim drzavama nacionalisti iznose takve naucne teze za stvaranje etnicki ciste drzave, onda se ne treba cuditi kad "prosti" nacionalisti na drugoj strani granice podsticu "dobrovoljne promene stanovnistva".

Izgleda da i dalje vazi pravilo, da nacionalisti - iako u dusi nepomirljivi neprijatelji - ipak pruzaju pomoc i podrsku jedni drugima.