RASTANAK S PRINCEZOM OD VELSA KAO JOS JEDNA POTVRDA NJENE NESVAKIDASNJE LICNOSTI

Sve lazi i spletke su sprane s njenog lika i Dajana ce biti zapamcena kao jedinstveno ljudsko bice, jedinstvenih kvaliteta i jedinstvene energije

Dragan Milinkovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Londona

Mada sahrana princeze Dajane zvanicno nije imala drzavni karakter, njenom poslednjem ispracaju prisustvovali su zahvaljujuci direktnom televizijskom prenosu prakticno svi Britanci i veliki deo ostatka sveta. I mada nije bilo drzavnih delegacija ni njihovih izaslanika, zvanicnih diplomatskih predstavnika i urucilaca saucesca, cinilo se da je cela planeta tu, mnogi najvidjeniji velikodostojnici, clanovi kraljevskih porodica, humanitarni radnici, naucni autoriteti, umetnici i obicni ljudi - Dajanini prijatelji i postovaoci.

Zaista, London je u svojoj dugoj i bogatoj istoriji video mnoge znacajne sahrane, zakljucno sa onom legendarnog ratnog premijera Vinstona Cercila, ali nikada jednom ispracaju nije fizicki prisustvovalo nekoliko miliona ljudi. Ili bolje reci - odboravilo taj ispracaj, jer su stotine hiljada ljudi nekoliko dana bukvalno ziveli na ulicama, sa svojim vrecama za spavanje, hranom i picem, samo da bi sacuvali mesto u prvom redu na dugoj marsruti kojom je prolazila tuzna povorka s Dajaninim kovcegom, pre poslednje crkvene mise i definitivnog odlaska u grob na ocevom imanju.

Kada je prosle nedelje Ostrvom i svetom prostrujala neverovatna i sokantna vest o Dajaninoj pogibiji, vrlo brzo je bilo jasno da je istinski bol preplavio Veliku Britaniju. Pred Kensingtonskom palatom, u kojoj je Dajana zivela nakon razvoda od Carsla, pocele su se gomilati tradicionalne poruke oprastanja i buketi cveca. To se ponovilo i pred Bakingemskom palatom gde zvanicno zivi kraljevska porodica, njen bivsi muz i njeni sinovi, kao i na mnogim drugim mestima gde je boravila ili se makar jednom pojavila.

Bile su to uskoro gomile, tone cveca i poruka kojima su ljudi izrazavali svoju ljubav i nezimeran bol. Cinilo se u nekim trenucima da cak postoji i opasnost od masovne histerije, koja se cesto javljala na sahranama mladalackih idola, jer se tuga za princezom sirila u talasima, preko britanskih granica pa i granica britanskog Komonvelta. Ali, kako to biva onda kada je zbilja u pitanju vanserijska osoba, energija koja se javila i koja je proistekla iz Dajanine tragicne smrti pocela je uskoro da deluje pozitivno i kreativno. Kao da je ova "Pepeljuga 20. veka" i s one strane zivota imala moci da nastavi svoju visokoljudsku i humanisticku misiju.

Uporno je pokusavala da svoj privatni zivot drzi sto dalje od javnosti, pre svega da bi zastitila svoje sinove, koje je nesebicno spremala za kraljevske duznosti, ali je uporno od njih pokusavala da napravi normalne momke - osobe osetljive na ljude i njihove sudbine, kakva je i sama oduvek bila. Vodila ih je na svoje mnogobrojne i uspesne humanitarne aktivnosti, medju beskucnike i alkoholicare, medju nesrecne i neuspesne, upoznavala ih sa onima koji su siromasni i gladni. Ali je najvise zelela da ih nauci privatnosti, koju sama nikada nije imala.

Kao zena velike fizicke i unutrasnje lepote bila je opsesija medija, narocito onih jeftinih, bulevarskih, s najnizim instiktima. Bila je sigurno najproganjanija osoba modernog doba. Nisu joj dali ni sekund mira, nikada i nigde, zaradjivali su na njoj enormne prljave novce, i upravo su oni jedini krivci za njenu smrt. Stradala je u trenucima kada joj se sreca konacno ponovo osmehnula i kada je u Parizu pokusala da s Dodijem pobegne od bliceva i redovnih vulgarnih interpretacija zute stampe.

Javno i masovno osecanje ljubavi i postovanja za "narodnu princezu" preplavilo je poslednjih dana britanska ostrva. Sve lazi i spletke su sprane s njenog lika i Dajana ce biti zapamcena kao jedinstveno ljudsko bice, jedinstvenih kvaliteta i jedinstvene energije. Svojim kratkim zivotom ona je promenila britansku stvarnost, pomerivsi nepovratno granice izmedju realnosti i tradicije.

U subotu je na Ostrvu bio suncan dan. Sa 43 clana kraljevske porodice, uz par miliona ljudi na ulicama svih mogucih boja, nacija i veroispovesti i stotine miliona pred televizijskim ekranima, dostojanstveno, jedinstveno i svecano, Britanija se oprostila od svoje "Kraljice ljudskih srca". Uz psalme i molitve cula se i oprostajna pesma "Sveca na vetru" Eltona Dzona, ljudi su se molili, plakali, pevali i na kraju - aplaudirali. I u Vestminsterskoj kapeli, i na ulicama Londona i duz puta prema porodicnom imanju severno od Londona, gde ce se nalaziti vecno Dajanino boraviste, skriveno na usamljenom ostrvcetu u jezeru, u kojem se nekada kao devojcica bezbrizno brckala. Eho tih aplauza se ne moze nikada zaboraviti, kao ni ona kojoj su bili namenjeni.