DA LI JE SLUCAJNOST VREMENSKO POKLAPANJE IZBORA I PRIMENE ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Postoje mnogi nacini kojima se kroz privatizaciju pomocu politicke moci na privatne racune mogu preliti velika bogatstva, tvrdi dr Dragor Hiber. Upravni odbor kao "dobar pronalazak". Kako osiromasenje gradjana ubrzava bogacenje bogatih

Predstojeci izbori u Srbiji vremenski ce se podudariti sa stupanjem na snagu novog Zakona o transformaciji drustvene svojine. Gradjanski savez Srbije tvrdi da stranke koje izlaze na izbore zele time da sacuvaju postojeci sistem ciji je modus vivendi u pljackanju gradjana. Kao glavni model za to oznacena je upravo privatizacija.

Predvidjeni sistem privatizacije, nejasan i voluntaristicki, daje mogucnost da oligarhija i oni koji su bliski vlasti profitiraju, kaze dr Dragor Hiber, profesor gradjevinskog prava na beogradskom Pravnom fakultetu i predsednik Izvrsnog odobra GSS. Politicka povezanost s vlastima ne mora se menifestovati institucionalno, na primer, ulaskom u Vladu. Moguci su i prikriveniji aranzmani s rezimom kao sto je njegovo podrzavanje kroz delovanje stranke u Skupstini i van nje makar ona sebe nazivala i opozicionom.

Postoje mnogi nacini kojima se kroz privatizaciju pomocu politicke moci na privatne racune mogu preliti velika bogatstva, kaze Hiber. Pri tome ih razlikuje stepen ociglednosti, ali je za svaki jasno da ih je nemoguce izvesti bez uzivanja drzavne milosti. "Prisustvujemo opstoj propasti privrede", ocenjuje dr Hiber.

Najocigeledniji model za otimanje kroz privatizaciju je, po njemu, kod firmi iz bivsih jugoslovenskih republika koje su ovde imale ogromna sredstva, pogotovo u nepokretnostima.("INA", "Borovo", "Varteks", "Treska"). "Sudbina tih firmi, preregistrovanih na cudan nacin u srpska, odredjivana je uredbama i podzakonskim aktima", kaze dr Hiber navodeci da je kontrola nad njima mogla da pripadne samo ljudima bliskim vlasti ili u njoj.

Kao "dobar pronalazak" za manipulisanje u privatizaciji pokazao se Upravni odbor jer se u njega imenuju ljudi iz drzavnih organa. Naime, zakonske odredbe omogucuju samostalno odlucivanje preduzeca o tome kada ce i kako pristupiti privatizaciji. (Ovaj nacin prelivanja "narocito je vidljiv kod mesovitih akcionarskih preduzeca i drustva sa ogranicenom odgovornoscu, jer je u njima cesto devedeset i vise odsto kapitala u drustvenoj svojini").

Upravni odbor, koji je inace obavezan i kod javnih preduzeca, ocito ima presudnu rec u vise situacija. Tako on donosi odluku kojem ce se stranom investitoru (sto moze biti samo paravan za domace politicare s novcem na Kipru, na premer) dati da kupi akcije. U poslednje vreme drzava, cini se pojacano, postavlja prinudne uprave u drustvena preduzeca koja "potom donose odluku o obliku privatizacije sto je sansa za oligarhiju da dodje do drustvenog kapitala. Moguc je i "dvostepen model", najpre pretvaranje javnog preduzeca u drustveno, a zatim privatizacija".

"Najzad, novi Zakon o transformaciji drustvene svojine sadrzi sredstvo koje je sasvim evidentno u prilog onih na vlasti - poseban rezim privatizacije na osnovu posebnih vladinih odluka kada je rec o posebnim preduzecima uz vrlo nejasnu definiciju koja su to posebna preduzeca. Bar pola privrede ili vise moze biti kandidat na takvo svojstvo", kaze dr Hiber.

I osiromasenje gradjana ubrzava bogacenje bogatih. Ne zeleci da cekaju beskrajno da im se isplate prava koja su dobili besplatno ili s popustom kao zaposleni u firmi, oni su spremni da ih prodaju budzasto. Kako kaze dr Hiber, kupovinom takvih akcija stice se veliki kapital ili kontrola nad znacajnim preduzecima.

Prema njegovim recima, moze se ocekivati da privatizacija traje dugo sto znaci i dugo postojanje nejasnih vlasnickih odnosa cime se odbija strani kapital. "Ma koliko da je ova drzava gladna za stranim kapitalom jos vise su oni koji je vode gladni za otimanjem domaceg kapitala pa im vise odgovara siva svojinska zona nego jasni odnosi u kojima je mnogo teze za kradju odnosno prelivanje kapitala", kaze dr Hiber.

N. T.