STA VOJVODJANI OCEKUJU OD PREDSTOJECIH IZBORA

Milka Puzigaca

Kako se priblizavaju izbori zakazani za 21. septembar, dve paralelne politicke kampanje (izborna i antiizborna) aktuelizuju dilemu u javnosti da li na izbore izaci ili ne. I izborni i antiizborni blok, apelujuci na savest gradjana, ocekuje uspesnost svoje akcije. Kako javnost reaguje na ovu pocepanost politicke scene i kako se akcije dva bloka reflektuju na biracko telo u Vojvodini, bila je jedna od tema kojoj je posvecena duzna paznja u istrazivanju Agencije SCAN.

Istrazivanje je obavljeno na terenu od 15 do 24 avgusta, na uzorku od 1.325 ispitanika u 40 naselja 22 vojvodjanske opstine.

U svim dosadasnjim istrazivanjima, od prvih visestranackih izbora do danas, u birackom telu dominantno je vladalo misljenje da su izbori neposteni i neregularni. Da li je i danas tako? Sta biraci kazu na to sto neke opozicione politicke partije pozivaju javnost da ne izadje na izbore i time uskrati legitimitet, po njima unapred poznatom pobedniku?

Pocepanost opozicije po ovom pitanju, ocekivano je proizvela pocepanost i neodlucnost u birackom telu. Na pitanje sta misle o tome sto su neke stranke pozvale javnost da bojkotuju izbore, skoro jedna trecina (30,1 odsto) anketiranih u tom momentu, nije znala sta da kaze i opredelili su se za odgovore "jos nemam misljenje o tome", "ne znam ili ne zelim da se izjasnim". Nesigurnost, u kojoj se prepoznaje i protest savesti, proizvodi, ovih dana u javnosti, narocito medju intelektualcima, prepoznatljiv stav "resio sam dilemu sta cu uraditi za izbore - necu biti tu". Ovo bi bilo po principu preduzmi mehanizme odbrane protiv sebe.

Posle ove grupe, pozicionirali su se vise od petine (21,8 odsto) anketiranih koji misle da "postoje svi uslovi za postne izbore a neizlazak stranaka je jos jedini nacin da izbegnu izborni fijasko". Ako ovome dodamo i one anketirane (14,9 odsto) koji misle da "uprkos svih nedostataka postoje minimalni uslovi za postene izbore", dobijamo oko 36 odsto punoletnih Vojvodjana koji bi sa sigurnoscu podrzali izborni blok stranaka.

Trecu grupu cine punoletni Vojvodjani koji izrazavaju odredjene stepene sumnje u regularnost izbora. Oni su se rasporedili u dve grupe. Jednu cine (12,8 odsto) oni koji su odlucni u stavu "bojkot je jos jedini preostali nacin suprotstavljanja medijskoj manipulaciji i drugim predizbornim mahinacijama vladajuce koalicije". Onu drugu, brojniju grupu cine anketirani koji izrazavaju odredjeni stepen sumnje u regularnost izbora (20,3 odsto) ali misle "valjalo bi naci kompromisno resenje poboljsanjem jos nekih uslova kako bi izbori bili minimalno korektni".

Interesantna je rasprsenost stava o (ne)izlasku na izbore i izbornoj (ne)regularnosti u zavisnosti od stranackih preferencije biracke javnosti. U strukturi odgovora, da je poziv na bojkot od nekih stranaka, jedini nacin da se one odbrane od izbornog fijaska, ocekivano je najvise onih koji glasaju za Socijalisticku partiju Srbije (58,2 odsto) a odmah za njima slede glasaci Srpske radikalne stranke (24,3 odsto). Medjutim, ako se posmatra kako su se biraci pojedinih stranaka izjasnjavali o ovom pitanju, onda bi na drugom mestu bili biraci JUL-a. Od ukupnog broja glasaca ove stranke njih 40 odsto se opredelilo za navedeni stav.

Medju onima koji glasaju za SPS ima 10 odsto anketiranih koji su se opredelili za odgovor "ne znam", ali i 2,2 odsto onih koji misle da je to jedini nacin da se opozicija odbrani od manipulacije vladajuce koalicije i 11,5 odsto onih koji misle da treba naci kompromisno resenje.

U grupi anketiranih koji, uslovno receno, podrzavaju izborni protest nekih stranaka, najvise je anketiranih koji bi glasali upravo za stranke koji pozivaju na bojkot (DS, DSS). Medjutim, posmatrano po strankama pojedinacno, sasvim su bliski ovom stavu i oni koji bi glasali za Ligu socijaldemokrata Vojvodine (51 odsto) i RDSV (80 procenata), s tim sto je kod ove dve stranke koje izlaze na izbore u koaliciji "Vojvodina" za razliku od prethodnih, vise onih koji misle da treba i dalje traziti neko kompromisno resenje (od 51 odsto glasaca LSV njih 20 posto bi podrzalo bojkot a 32 procenta bi trazilo kompromis, kod RDSV od 80 odsto njih 33 posto bi podrzalo bojkot a 47 procenata bi bilo za kompromisno trazenje resenja). Biraci ove dve stranke, zajedno sa biracima DZVM i SVM cine najveci broj onih koji se opredeljuju za odgovor "ne znam".

Nista nije manja nesigurnost ni kod biraca drugih opozicionih stranaka koje izlaze na izbore. Od ukupnog broja onih koji glasaju za Srpski pokret obnove 17,4 odsto bi podrzalo bojkot dok bi 31,2 odsto bilo za to da se trazi kompromisno poboljsanje izbornih uslova. Svega 22,9 odsto preferenata ove stranke misle da postoje minimalni uslovi za postene izbore, dok 11 odsto smatra da je neizlazak nekih stranaka njihova odbrana od izbornog fijaska. Biracko telo Srpske radikalne stranke je negde na sredini izmedju navedenih preferencija. Oko 45 odsto biraca ove stranke se opredeljuje za izbore (20 odsto misli da postoje minimalni uslovi za korektne izbore, a 24 odsto da je bojkot izraz straha od losih izbornih rezultata). Nesto oko 22 procenta biraca SRS misli da i dalje treba insistirati na poboljsanju izbornih uslova, a osam procenata bi podrzalo bojkot.

Biraci koji su potencijalni apstinenti ili u tom momentu nisu znali za koga bi glasali, preferiraju vise stavu da je bojkot jedina odbrana od manipulacija.

Ako ove podatke suocimo sa nekim tvrdnjama koje bi mogle da prepoznaju eventualno izborno ponasanje gradjana, onda slika nesigurnosti birackog tela dobija i neke druge dimenzije.

Izrazavajuci svoj stav prema nekim iskazima, odnosno tvrdnjama za koje su anketirani upozoreni da same po sebi nisu ni tacne ni netacne a njihov zadatak je bio da o njima iznesu svoj sud, tada zapazamo da 71 odsto anketiranih Vojvodjana misli da "bez obzira kakvi su izborni uslovi gradjanska je duznost svakog biraca da izrazi svoj stav o predizbornim programima politickih partija i predsednickih kandidata". Medjutim, istovremeno 45 odsto anketiranih misli da "izlazak na izbore po svaku cenu i pod bilo kakvim uslovima je vrlo perfidan nacin da nedemokratski izbori dobiju demokratski legitimitet". Dodamo li ovom broju i 26 odsto onih koji su po ovom pitanju neodlucni i to uporedimo sa podatkom da 69 odsto anketirane javnosti koja misli da bez potpunog konsenzusa politickih partija o izbornim uslovima za okruglim stolom, nema demokratskih izbora, onda se nasa dilema uvecava.

Manipulacije izbornim rezultatima sa prethodnih, saveznih i lokalnih izbora, proizveli su u javnosti slicna ocekivanja i na ovim izborima. Oko 50 odsto anketiranih u avgustovskom istrazivanju SCAN agencije, misli da su mogucnosti manipulacije izbornim telom toliko velike da demokratsko iznosenje sopstvenog stava nema nikakve izglede. Doda li se tome i podatak da 54 odsto Vojvodjana ocekuje nove izborne kradje, rekli bismo da je neizvesnost uspesnosti predstojecih izbora uvecana.

Na kraju, stoji konstatacija da jedan od rezultata ovog istrazivanja, jeste stav 66,4 odsto anketirane punoletne javnosti, da su izbori jedini nacin da se promeni vlast i zbog toga na njih treba izaci.

Medjutim, isto toliko koliko ta javnost misli da na izbore treba izaci ona pokazuje visok stepen negativnih ocekivanja u izbornom telu, vezanih za manipulacije, izborne kradje i neravnopravnost u predstavljanju stranaka, utoliko da izrazava i sumnju da je na ovakvim izborima, na kojima nema konsenzusa stranaka o izbornim uslovima tesko izvodljiva bilo kakva promena a ukus prevare se unapred formira po principu Pavlovljevog refleksa nezavisno od toga koliko je stvaran ili ne.

Stice se utisak da u javnosti postoji nezadovoljstvo unutar birackog tela svake stranke pojedinacno, u smislu da se ocekivalo vise sluha za kompromisom nego sto je za to bilo spremnosti (cak je i 31,2 odsto biraca vladajuce stranke nezadovoljno njenim postupcima). Ovako, izasli ili ne izasli na izbore, biraci ce biti nezadovoljni sopstvenim izbornim ponasanjem i bilo sta da se uradi postoji potreba za trazenjem opravdanja pred samim sobom. Ovakva nesigurnost mogla bi izvesno, da proizvede i potrebu za trazenjem odgovornosti.

(Autor je direktor agencije SCAN)