STA PISE U "POVERLJIVOJ" PROGNOZI O EKONOMSKIH REZULTATIMA DO KRAJA GODINE

Ako drustveni proizvod bude manji od ocekivanog, ucesce javne potrosnje bice znatno vece od projektovanih 42,5 odsto

U jednoj poverljivoj analizi, kako saznaje "Nasa Borba", konstatovano je ono sto se ne moze cuti u predizbornim govorancijama - da se u ovoj godini, verovatno, nece realizovati za SRJ projektovani drustveni proizvod od 103 milijarde dinara. Verodostojnost ove prognoze, odnosno visina podbacaja, zavisice, doduse, i od efekata podsticanja proizvodnje i izvoza posle prodaje Telekoma, odnosno od toga da li su devize ulozene u proizvodnje koje imaju brzi obrt i mogu zatvoriti krug u poslednjim mesecima ove godine.

Ova cinjenica odmah otvara pitanje ucesca javne potrosnje u drustvenom proizvodu, koje je na saveznom planu projektovano na 42,5 odsto, priznaje se u ovom "papiru". Drugim recima, ako drustveni proizvod bude manji od ocekivanog, a prava u javnoj potrosnji ne budu redukovana, sto se pred izbore i ne moze ocekivati, onda ce i ucesce javne potrosnje biti vece od mere koja je postavljena kao stabilizaciona.

Drzava vec ima dosta starih problema na ovom planu, pa se navodi da su se njeni nagomilani dugovi prema korisnicima popeli na oko 10,3 milijarde dinara, sto je breme koje se upravo pokusava smanjiti sa tekucim ubrzanim isplatama, i sa onim buducim obecanim, penzionerima, korisnicima socijalnih transfera i zaposlenima u drustvenim delatnostima. Ova cifra pokazuje da postoji realni deficit u javnoj potrosnji, mada se on javno ne priznaje i prikriva se sa tvrdnjama da se trosi onoliko koliko se realno ima - ocito na nacin da se dugovi gomilaju. Pomenuta analiza "za poverljive oci" konstatuje, na primer, da se samo mesecni deficit za penzije i zdravstvo krece u visini od oko 400, odnosno 500 miliona dinara. Pri tome budzetski prihodi pokrivaju pre svega zarade zaposlenima.

Prevazilazenje ovog raskoraka (evidentiranog pre nego sto su u opticaj usle postanske devize) vidi se u redukciji prevelikih prava i u celovitim reformama u ovoj oblasti, sto uostalom nije prvi put dat strucni savet izvrsnoj vlasti. Kako ovo podrazumeva odredjeno vreme i spremnost da se tako nesto ucini, u pomenutoj analizi moze se procitati jos jedan "stidljiv" savet - za pokrice deficita mogu se koristi sredstva od prodaje kapitala. Ovaj savet je ocigledno prihvacen, sto se i vidi po obilnijim isplatama korisnicima u javnom sektoru, a kad se "PTT vreca" iscrpi, postace ponovo krajnje relevantno koliki ce u stvari biti drustveni proizvod u ovoj godini, a koliko ucesce javne potrosnje u njemu.

B. Jager