INTERVJU DZEFRIJA SAKSA NOVINARU RADIJA B92 DRAGANU CICICU

Bivsa Jugoslavija je bila bogatija od drugih istocnoevropskih zemalja i mogla je tako da nastavi. Nikome nije koristio haos kroz koji je prosla i prolazi Srbija i nikome nije koristio haos koji je rat doneo. To nema nikakve veze sa ekonomskim mogucnostima, sve je uradjeno politicki, a demagozi su koristili haos da zgrabe veci deo politicke moci, tvrdi Saks

Guru trzisne ekonomije Dzefri Saks prvi svoj angazman imao je upravo u Jugoslaviji. Svi se ovde jos secaju poslednjih par godina mandata Ante Markovica. Neki ih smatraju zlatnim dobom, drugi pripremom za rat, ali retki su oni koji nece priznati da su tada ziveli bolje nego ikada pre ili posle toga. No, kako god bilo, Markoviceva i Saksova reforma zavrsila je pod rusevinama dezintegrisane drzave. U nekim drugim zemljama, poput Rusije, Rumunije, Bugarske ili Albanije, nije bilo rata, ali njihove privrede takodje grcaju pod teretom kriminala, neefikasnosti i korupcije.

O tome sta je poslo naopako u Jugoslaviji i bivsim clanicama istocnog lagera Dzefri Saks, neposredni kreator, ucesnik i svedok dogadjaja koji su promenili svet govori za B92. U intervjuu profesor Saks takodje govori o siroj slici: o tome kako ce svet izgledati u dvadeset i prvom veku od koga nas sada dele samo tri godine.

Zasto trzisna ekonomija ne funkcionise dobro u zemljama kao sto je Rusija ili Ukrajina, zemljama sa velikim potencijalima? Da li je verovatno da ce se te zemlje oporaviti u narednoj deceniji ili dve? Ili ce mozda skliznuti u haos? Sta mogu da ocekuju ljudi koji zive tamo, da li ce uopste moci da opstanu?

Prvo, kada bih verovao da je sve sto ce se desiti unapred predodredjeno, ne bih se toliko trudio da nesto uradim. Verujem da ljudi imaju izbora. Drustva prave izbore, vlade biraju sta ce uraditi, te je dakle vredno napora pokusati da nesto uradite ako u to verujete. Nije sve odredjeno unapred.

Ja sam cesto isticao da ako neke zemlje ne idu nazad u komunizam, to ne znaci neminovno da idu napred u nesto smisleno. Postoji mnogo mogucnosti da se ostane u nekoj vrsti haosa, kao sto je bio slucaj sa mnogim zemljama sveta tokom mnogih decenija. Primeri su Argentina i Brazil tokom veceg dela perioda posle Drugog svetskog rata. Imali su veliku inflaciju i haos u drustvu decenijama.

Dakle, mogu li Rusija i Ukrajina da krenu napred? Mogu.

Da li je izvesno da ce to uciniti? Apsolutno ne.

Mogu li da skliznu u jos vecu anarhiju? Apsolutno.

Mogu li da skliznu u neku novu represiju? Da, ali ona ne bi bila kao stara, to bi verovatno bila neka druga forma represije.

Sta ja vidim u ovom trenutku kao najveci rizik za Rusiju? Rekao bih bezakonje u vrhu vlasti. U takvoj vrsti nestabilnih situacija, ako imate korumpirano politicko rukovodstvo to nanosi mnogo stete drustvu. U drugu ruku, ako politicko rukovodstvo pokusava da usadi osnovne principe vladavine zakona, onda cak i sa svim problemima koje Rusija ima moze da nadje izlaz iz njenih cisto ekonomskih teskoca. Zato je politika tamo sada srz problema.

Zaista izgleda da je korupcija sveprisutna u Rusiji. Cak i vasi najblizi saradnici, harvardski profesori koje ste poslali da u Rusiji pomognu proces tranzicije tamo su uhvaceni kako se bave finansijskim mahinacijama.

Da. Izgleda da je tako, jos ne znamo pouzdano, cekamo rezultate istrage americke vlade. Iz onoga sto sam do sada video, te dve osobe su prekrsile nasa nacela. I zato sam ih otpustio. Jer ja ne tolerisem mesanje licnih interesa i savetodavnu ulogu. Mislim da se to ne moze prihvatiti, narocito kada pokusavate da nekome usadite osnovne principe vladavine zakona. Cim sam mogao otpustio sam ih posto sam saznao za to.

Jugoslavija je imala sansu

Imaju li, dakle, ikakvog osnova tvrdnje da neke zemlje, kao sto je bila bivsa Jugoslavija, jednostavno nisu zrele za demokratiju i trzisne reforme, recimo zbog svoje etnicke strukture?

Pa, ne bi se bas reklo da je komunizam sjajno funkcionisao u Jugoslaviji. Poslednje cega se secam iz komunistickog perioda je da je Jugoslavija bila u jednoj od najgorih hiperinflacija u istoriji. Markovic je bar pokusavao da to resi, ali je Milosevic uspeo da unisti reformu i rasturi saveznu vladu.

Ne mislim da je ovo sada neki dokaz da li je komunizam bio dobar ili los. Komunizam se zavrsio kao katastrofa za Jugoslaviju. Ali to ne znaci da je bilo sta sto dodje posle komunizma dobro ako dobijete bezakonje, rat, nacionalizam. Ocigledno je da je rat bio katastrofa koja je kreirana politicki.

Verujete li da je Jugoslavija imala sansu? Gde bi sada bila da nije bilo rata?

Naravno da je imala sansu. Rat je bio velika katastrofa sa svake tacke gledista. Njime nije postignuto nista, doslo je do nevidjenog pokolja, i na kraju do ogromnog ekonomskog razaranja i siromastva.

Dopustite da preformulisem pitanje. Mislite li da bi Jugoslavija, ili njene republike, bili ne samo u boljem stanju da nije bilo rata, nego da li bi region danas bio bogat, da li bi bolje stajao nego druge istocnoevropske zemlje?

Naravno, naravno. Jugoslavija je bila bogatija od drugih istocnoevropskih zemalja i mogla je tako da nastavi. Primer Slovenije pokazuje da je bilo moguce napraviti tranziciju ka trzisnoj privredi i ekonomskom rastu. Nikome nije koristio haos kroz koji je prosla i prolazi Srbija, nikome nije koristio haos koji je rat doneo, nikome nije koristila tolika smrt. To nema nikakve veze sa ekonomskim mogucnostima. To je sve uradjeno politicki.

Ne postoji "balkanski usud"

Mislim da je razlog za to u Rumuniji i Bugarskoj sto su socijalisti, to jest naslednici komunista, zadrzali vlast. Oni su propovedali lazni slogan "postepenih reformi". Tamo smo videli mnogo korupcije, a vrlo malo napretka ka prevazilazenju ekonomske krize. Dakle, Rumunija i Bugarska su u uzasnoj zbrci, a to su upravo dve zemlje koje su insistirale na postepenoj reformi komunizma. Naravno, to komunisti uvek kazu. A sta je bio rezultat te postepenosti? Takva politika je dala vremena komunistima da pokradu sto se moglo ukrasti, da odvedu firme u bankrot i ostave za sobom apsolutno katastrofalnu situaciju.

Da li je to nekakav balkanski usud? Tesko da je tako. Ja verujem da ce predsednik Stojanov da izvede Bugarsku iz duboke ekonomske krize u kojoj je ona sada. Verujem da cemo i u Rumuniji videti da ce konacno pobeda stvarnih demokrata i reformista voditi mnogo boljem stanju u Rumuniji.

Da li ce to voditi instant uspehu? Ne, ocigledno ne.

Da li ce voditi izlasku iz krize? Verujem da je odgovor da ce situacija biti mnogo bolja nego u proslosti.

A sta je sa zemljama u kojima je do promena vec ranije doslo, za razliku od balkanskih zemalja? Mislim na Madjarsku, Cesku, Poljsku. Tamo imamo ponovni otklon ulevo. Na nedavnim izborima pobedila je levica. Kako to objasnjavate? Izgleda da su ljudi nezadovoljni tempom promena u svojim zivotima.

Ne mislim da je to istina za bar jedno mesto koje zaista dobro poznajem. To je Poljska. Nema nikakve sumnje, i to se vidi u svakom istrazivanju javnog mnenja, da Poljaci smatraju da im je bolje nego sto im je bilo. Brojke to pokazuju, istrazivanja javnog mnenja to pokazuju, pokazuju i rezultati ekonomskog rasta, sopstvene oci svedoce o tome. Pogledajte Varsavu, Scecin ili druge delove Poljske. Poljska se izvlaci iz krize i ona je usla u NATO, pridruzice se Evropskoj uniji i postace stabilna, normalna demokratska zemlja u Evropi. Za tu zemlju ja nisam zabrinut. Za Poljsku osecam najvise licne odgovornosti. Oni nisu sve uradili ispravno, ali su uradili najbolje sto su mogli. Poljska je bila propao slucaj pre osam godina. Sada ona postavlja standarde za reforme. Od 1992. to je zemlja sa najvecim rastom u Evropi. Vise od toga se ne moze uraditi. Ne moze se svet okrenuti naglavce, ali se moze krenuti u trajan oporavak. To se desava u Poljskoj. Kao rezultat toga, Poljski narod veruje u demokratiju, ima stabilnost, ekonomski rast, i to je otprilike sve cemu se mozete nadati u ovom nesavrsenom svetu.