BUDITE SPOKOJNI PRED DILEMOM IZBORI ILI BOJKOT (2)

Jovan Ratkovic

A sada malo o nadi. Nada?? Mnogi kazu da nade nema i da ce sve dobre osobine ovog naroda uvek biti visestruko potirane od strane njegovih triju najvecih (da li genetskih?) mana - hronicne razjedinjen osti, licne sujete (da - komsiji - crkne - krava) i potrebe za jakim liderom. Neki drugi kazu da je jedina realna nada sazrevanje jedne potpuno nove generacije politicara vaspitavane u modernom demok ratskom duhu i sa tugom konstatuju da se i neki od studentskih lidera ne razlikuju mnogo od politicara koji su nas dovde doveli.

A ja kazem da nade itekako ima. Neka se vlast ne zavarava da ce i ovu generaciju studenata moci tek tako da "izveze". Ova generacija i da hoce, nema vise gde da ode. Sve primamljive zemlje su vec pre pune nasih izbeglica i politickih azilanata i od sada ce primati jako mali broj onih stvarno najboljih u svojoj struci i onih enormno bogatih koji mogu da plate. Ostali ce, hteli - ne hteli, morati d a ostanu ovde i suoce se sa izborom - da se prepuste struji i utope u sivilo svakodnevice ili da se bore da stvore bolju drzavu - za sebe i za svoju decu. Cinjenica je da je na srecu na ovim prostorima bez obzira na sve nepovoljne okolnosti odrasla jedna nova generacija koja u odnosu na svoje starije kolege pored svih mana ima i jednu veliku prednost - nagon za samoodrzanjem u ovom ludilu i svest o neophodnosti reforme. Zajedno sa svojim "probudjenim" kolegama u dijaspori oni su seme nove Srbije koju tesko da ce bilo ko (i li sta) spreciti da, pre ili kasnije, isklija u najlepsi plod - demokratsko drustvo.

Ne sumnjam da ce u narednih nekoliko meseci postati jasno koje novoformirane studentske organizacije imaju dobru perspektivu i da ce se, nakon konacne podele delokruga rada, medju njima uspostaviti o bostrano korisna saradnja. To bi omogucilo nastavak ogromnog posla "osvescivanja" naroda koga se Studentski pokret u Srbiji hrabro prihvatio (o tezini ovog posla najbolje govori nedavno iznet podatak na 57 procenata stanovnika Srbije ima zavrsenih jedva osam razreda osnovne skole ili cak nema ni to, a samo pet procenata stanovnika ima visoko obrazovanje). Ovaj ogroman i dugorocan projekat zahteva dosta novih i kvalitetnih mladih ljudi koji bi pod parolom "mladi, pametni, kulturni, lepi" jos vise p odigli ugled Studentskog pokreta. Ovakva nova organizacija rada bi, bez sumnje, otpisala bilo kakvu mogucnost elitizma (to jest, ogranicenog i cesto smesno malog broja clanova pojedinih studentskih o rganizacija itd.) a neumitno bi dovela i do odlaska nekih veoma istaknutih studentskih lidera sa "velike scene", jer se jednostavno nekim svojim karakteristikama (bez obzira na sve ranije zasluge) ne bi uklopili u nov i sistem. Smatram ovo potpuno normalnim i najboljim nacinom da se dokaze zrelost i neunistivost Studentskog pokreta i potvrdi da ce sadasnji studenti sigurno i mudro voditi ovu drzavu kroz 21. vek.

Tocak istorije se dakle, nezadrzivo okrece. To (nesvesno?) "priznaje" i JUL uzevsi za svoj izborni slogan "Jedinstvo u razlicitosti" - cuveni termin koji je jos davne 1989, izvesni Mihail Gorbacov up otrebio da dozvoli mogucnost postojanja razlicitih "puteva u socijalizam" zemalja istocne Evrope. To bese jedna od kljucnih postavki njegovih cuvenih reformi na spoljnopolitickom planu. Ove reforme s u se, kao sto je svima dobro poznato, zavrsile padom komunizma u Istocnoj Evropi. Politicki teoreticar De Tokvil nije uzalud tvrdio: "Nedemokratski rezimi ne padaju onda kada su najtiranskiji, vec onda kada pokusaju da sami sebe reformisu".

I aktuelna vlast u Srbiji obecava korenite reforme. Pitanje je samo sta od istinskih reformi ona sebi sme da priusti. Najveci problem i prepreka razvoju ove drzave u ovom trenutku je upravo to sto se nijedan od strateskih interesa drzave (privatizacija, sloboda medija, nezavisno sudstvo, potpuna reintegracija u medjunarodnu zajednicu) ne poklapa sa interesom vladajuce leve koalicije da na vlasti i ostane. Cini se da bilo kakav iskren pomak ka demokratizaciji drustva neumitno vodi nepopravljivom urusavanju te vlasti. Zato i ne treba sumnjati da ce vlast ustupke te vrste davati samo pod velikim pritiskom naroda. U takvoj situaciji svima polako postaje jasno da se nagle promene u Srbiji mogu indukovati samo po cenu izbijanja katastrofalnog gradjanskog rata.

Srecom, proces (postepene) izgradnje demokratskog drustva je nezadrzivo pokrenut narodnim i studentskim protestima prosle jeseni i zime i vara se svako ko misli da je ta ogromna energija uzalud bacen a u vetar. Ona se samo, zbog jos uvek nedovrsenog posla i mnogobrojnih razocarenja, sve vise transformise u negativnu energiju pa i otvorenu mrznju. "Nesto u vazduhu ne valja" govore ovih meseci s ra zlogom nasi stari. A te iracionalne mrznje i sa jedne i sa druge strane se sto pre treba osloboditi. To mi, studenti prvi treba da ucinimo i da za istu stvar zamolimo svoje roditelje. A mi cemo im se zauzvrat oduziti jednim velikim osmehom. Osmehom slobode. Srbija je (istinski) u pokretu samo sa nasim osme sima.

I zato, kada se uskoro nadjete u dilemi izbori ili bojkot, budite spokojni. Bez obzira na to sta odlucite i bez obzira na ishod predstojecih izbora, prihvatite cinjenicu da je sve to deo jednog (srec om) vec zapocetog procesa i da samo od nas samih zavisi koliko ce daleko ova drzava i ovaj narod u tom procesu odmaci. Ta borba predstavlja vitalni interes drzave, bez obzira na vasu politicku pripad nost, a ujedno i dug svakog iskrenog patriote prema svojoj otadzbini. I nadam se da ce svako od nas, kada o ovome trezveno razmisli, snagu za dalju borbu lako naci ne samo oko sebe, vec i u sebi samome.

(Autor je koordinator Inicijativnog odbora Organizacije srpskih studenata u inostranstvu - OSSI)