STA ZNACI NAJAVLJENO PREISPITIVANJE ODNOSA EVROPSKE UNIJE SA SRJ

"Resavanje statusa Kosova unutar granice SRJ "mirna Bosna" i "demokratska Srbija" - preduslovi od kojih ce zavisiti budici odnosi evropske integracije sa SR Jugoslavijom. Savet ministara na povratku misije OEBS u podrucja nastanjena nacionalnim manjimana

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Ad-hok grupa za bivsu Jugoslaviju, prva instanca u kojoj se definise zajednicka balkanska politika EU, prihvatice se vec u petak "domaceg zadatka" koji joj je prekjuce poverio Savet ministara: preispitivanja evropskih odnosa sa SR Jugoslavijom. U tom cilju, u zakljuccima Saveta ministara je definisan poduzi katalog pitanja koja podlezu preispitivanju, a koja ujedno predstavljaju uslove od kojih ce zavisiti buduci odnosi evropske integracije sa SR Jugoslavijom.

Na prvi pogled, "petnaestorica" su, gotovo bi se moglo reci, "opsednuti" situacijom na Kosovu: od 9 uslova navedenih u zakljuccima Saveta ministara, cak 5 se direktno odnosi na to podrucje. Diplomatski izvori "Nase Borbe" otkrivaju da je lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova, prilikom nedavne turneje po evropskim prestonicama, prilicno "uplasio" svoje evropske sagovornike insistirajuci na, kako kazu, "nezavisnosti, nezavisnosti i nezavisnosti!" Sadasnju zaokupljenost kosovskim problemom pojedine evropske diplomate pripisuju pored ostalog i insistiranju Bona na hitnom "poboljsavanju klime na Kosovu", kao uslovu za povratak nekih 140.000 kosovskih Albanaca koliko ih je, trenutno, u Nemackoj, sa zabrinjavajucom tendencijom od oko 60.000 novih izbeglica iz tog podrucja godisnje.

U zakljuccima Saveta ministara definisano je 5 konkretnih zahteva vlastima u Beogradu, od kojih se neki u podjednakoj meri odnose i na kosovske Albance.

Trazi se, prvo, definisanje konkretnih modaliteta za prisustvu EU u Pristini, odnosno otvaranje biroa Evropske komisije na Kosovu; zatim uspostavljanje "istinskog dijaloga sa kosovskim Albancima" o - kako se precizira - "statusu Kosova unutar granica SR Jugoslavije"; pa primena sporazuma o obrazovanju zakljucenog izmedju Milosevica i Rugove, s tim sto se, u tom domenu, predvidja i mogucnost finansijske podrske EU obrazovnim institucijama na Kosovu. Dalje, Savet ministara insistira na povratku stalne misije OEBS u podrucja Jugoslavije nastanjena etnickim manjinama, kao i na tesnjoj saradnji evropskih institucija sa tzv. Radnom grupom za etnicke i nacionalne zajednice i manjine, koja deluje u okviru Vestendorpovog Saveta za implementaciju mira.

Kosovo, medjutim, nije jedini uslov od kojeg ce zavisiti buduci odnosi Jugoslavije sa EU. Nije, cak, ni glavni - tvrde nasi diplomatski sagovornici i ukazuju na "hijerarhiju uslova" definisanih u zakljuccima Saveta ministara. Na prvom mestu, naime, je saradnja Jugoslavije u ostvarivanju mirovnih sporazuma, a na drugom - unutrasnja demokratizacija i puna realizacija Gonsalesovih preporuka.

U EU su, kako barem tvrde, svesni da su "mirna Bosna" i "demokratska Srbija"- preduslovi za resavanje svih ostalih problema, ukljucujuci i kosovski. Stabilizovanje i jacanje demokratskih i pluralistickih tendencija u Jugoslaviji i Srbiji je, kazu, glavni dugorocni cilj EU na tom podrucju.

U prvoj fazi preispitivanja odnosa - tokom oktobra ili novembra ove godine, kada ce se odlucivati o sudbini izvoznih povlastica koje je EU 29. aprila odobrila SRJ - presudan znacaj imace prvi sa ovog spiska uslova: saradnja u mirovnom procesu i, posebno, stav Beograda u politickoj krizi u Republici Srpskoj.

Ako se, naime, oceni da Beograd "ne igra konstruktivnu ulogu" u toj krizi - sto ce reci da i dalje podrzava Pale u odnosu na Banjaluku - to ce se, prema nasim sagovornicima, nuzno odraziti na sudbinu autonomnih trgovinskih mera, koje se mogu suspendovati ili, jednostavno, ne produziti za narednu godinu. U briselskim diplomatskim krugovima se, s tim u vezi, podseca da su se u Sintri i Evropljani obavezali na "cvrsci stav" prema svima koji u punoj meri ne postuju Dejtonske sporazume, te da je i EU "pod stalnim pritiskom" svojih americkih saveznika da sa reci predje na dela, odnosno sa pretnji na sankcije.