Ah, ta cutnja

Zuzana Serences

Konacno. A bilo je svega i tek je masta postavila granice. U retorickoj, svadjalackoj, huskackoj, potkazivackoj, narcisoidnoj, lagackoj, optuznickoj hipertenziji. U kojoj nije vazno ko sam i kakav sam i sta zaista znam i cinim. Vazno je da je onaj drugi lazljivac, prevrtljivac, izdajnik, razbijac, bahati i samozivi prevarant i vlastoljubac. Kakva galama.

Jos je manje neistancan ukus, nedostatak mere i ideja sputavao ambiciju politickih aktivista pristalica vizuelno-scenskih poruka. Bilo je svega. Na zemlji, vodi i u vazduhu. Recimo, samo u Novom Sadu: "broda koji tone" (pogledajte, opozicioni) sa kojeg se kao vapaj u vodu bacaju boce sa porukama JULovskog programa za spas. I aviona Papirnih i onih pravih, koji u brisucem letu zaspipaju lecima. Gotovo smesnih baklji i lampi, sto treba da nam konacno osvetli put u bolju buducnost. Pa populistickih priredbi, pendrecenju bejzbol palicama kao propratnim pojavama plakatiranja da i ne govorimo. I pocesto ovih dana koji poklon-video rikorder ili kompjuter osnovnoj skoli, uz obecanje o krecenju kakve fasade ili izgradnji "fekalne kanalizacije", otvaranje lokalnog putica ili biciklisticke staze blagodareci drzavnim parama, a na blagodet sopstvenu, stranacku.

I sve se to zove izbornom kampanjom u ovim krajevima u kojima je nedavno otvoren nas najnoviji put "koji vodi u Evrpu". Onu gde se, izmedju ostalog, podrazumeva i to da sem verbalnih i vizuelnih igrarija biracu valja ponuditi pokrice cinjenicom i verodostojnim podatkom. Recimo, nekom ko godinu dana ceka decji dodatak, ko ne moze da se izbori sa formularima za upis u decji vrtic jer ne moze da dokaze junsku platu. Jer je jos nije ni primio. Ko bi posao, penziju, bolji zivot. A ovde je cutnja mnogo ranije pocela. Ako ne racunamo olaka, uopstena i brza predizborna obecanja koja se jos brze zaborave i lakse zature u medjusobnom stranackom sumnjicenju. Ovde niko, a bez da se zamajava dogrevanjem politickih strasti pristalica i - ni manje ni vise nego - neprijatelja - nije jednostavno rekao: ja ovo nudim. I tacka.

U zemlji apsurda, razocaranih setaca, majdana neizvesnosti i gradjanskog beznadja evo jos jednog paradoksa: stvarnom izbornom kampanjom javila se grupa (ekonomski mislecih ljudi koja ne ide na izbore). Sa podatkom i datumom o vracanju otete stednje, pristojnijem zivotu, uposljavanju, umanjenom porezu, prikljucivanju u Evropsku uniju... Promenama i pokretu.

Ah, ta cutnja. U tisini se najbolje razmislja.