EKSKLUZIVNO: RAZRADJEN PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U JUGOSLAVIJI (12)

Zdrav novac - osnovni zadatak NBJ

Da bi taj zadatak ostvarila, centralna banka mora dobiti monetarnu suverenost. Samo nezavisna centralna banka moze sprovoditi makroekonomski celishodnu monetarnu politiku, koja je uz cvrstu fiskalnu kontrolu neophodan uslov za uspostavljanje i trajno odrzavanje stabilnosti cena

Sadasnji finansijski sistem mora biti iz korena promenjen. On danas pociva na principima mekog budzetskog ogranicenja i finansijske represije, odnosno na prinudnom i politicki zasnovanom usmeravanju novca i kredita ka neefikasnom drustvenom sektoru, velikim javnim preduzecima i povlascenim privatnim (paradrzavnim) preduzecima, bez ozbiljne provere njihove objektivne mogucnosti da pozajmljeni novac ikada vrate. Odbijanje ili nesposobnost ovih preduzeca da vrate dobijene kredite, kao i nepostojanje efikasne prinude protiv takvog ponasanja u praksi, onemogucava obnavljanje kreditnog potencijala poslovnih banaka, dovodi do opste nelikvidnosti i rezultira pritiscima na centralnu banku da emituje novac bez pokrica. Stesnjena socijalnim tenzijama i politickim uslovljavanjima, centralna banka biva primorana da kreditima iz primarne emisije pokriva ogromne gubitke drustvenog i javnog sektora. Ovakva finansijska politika neminovno zavrsava visokom inflacijom, koja najteze pogadja najsiromasnije.

Monetarna suverenost i nezavisnost centralne banke: Najvazniju ulogu u novom finansijskom sistemu imace centralna banka. Njen osnovni zadatak bice kreiranje zdravog novca. Da bi to uspesno ostvarila, Narodna banka Jugoslavije (NBJ) mora dobiti monetarnu suverenost, sto ce joj omoguciti da potpuno samostalno odredjuje kolicinu novca u opticaju. Dakle, NBJ ce brinuti o globalnoj likvidnosti privrede, kako unutrasnje, tako i spoljne. Pojam monetarne suverenosti centralne banke podrazumeva da nju ne moze imati niko drugi, sto kod nas trenutno nije slucaj. U nasim uslovima monetarnu suverenost imaju pojedine poslovne banke. To se manifestuje tako sto one ne placaju kamate na kredite dobijene od NBJ ili odobravaju kredite svojim komitentima iako neraspolazu odgovarajucim sredstvima, svesno stvarajuci minusna salda na svojim ziro racunima. Takva praksa ne postoji nigde u svetu i sa njom se mora definitivno prekinuti.

Sadasnji polozaj i uloga Narodne banke Jugoslavije moraju biti sustinski redefinisani. NBJ ce postati potpuno nezavisna monetarna institucija, van politickog domasaja izvrsnih vlasti. Ona ce dobiti mnogo sira ovlascenja i punu samostalnost u pogledu izbora ciljeva i instrumenata monetarne politike. Kljucnu ulogu u uspostavljanju kredibiliteta i monetarnog suvereniteta NBJ imace njen guverner. Guverner NBJ mora biti nekompromitovana i strucna licnost koja je u stanju da zadobije i zadrzi puno poverenje vecine stanovnistva. Guverner ce se birati na svakih sedam godina, kako bi mu se omogucilo da radi potpuno nezavisno od tekuce politike (monetarna politika ne sme zavisiti od potreba predizborne kampanje bilo koje politicke stranke).

Pored formalne nezavisnosti od izvrsnih vlasti koja ce rezultirati iz njenog novog polozaja, NBJ mora dobiti i fakticku nezavisnost. Fakticka nezavisnost obezbedjuje se nacinom kreiranja ukupnog novca i regulacijom novcanog opticaja. U tom smislu, bice nuzno izvrsiti odgovarajuce statusne promene na relaciji centralna banka-poslovne banke, kako bi se uspostavila striktna kontrola nad kreiranjem i povlacenjem novca. Odgovarajucim promenama politickog sistema, eliminisace se svaka mogucnost nelegalnog emitovanja novca van NBJ (siva emisija), koju je dosadasnja vlast obilno koristila izazivajuci monetarne udare razarajuceg dejstva.

Uspostavljanjem jednostavnog i transparentog mehanizma upravljanja novcanim tokovima, stvorice se uslovi za postupno povecavanje kolicine domaceg novca (remonetizaciju). Ovo povecanje usledice kao rezultat novouspostavljenog poverenja privrede i stanovnistva u domacu valutu. Dostizanjem normalnog nivoa monetizacije, sto se uz dobro upravljanje ekonomskim tokovima moze ostvariti relativno brzo, stvorice se uslovi za razvoj ostalih bazicnih institucija finansijskog sistema.

Osnovni kanali emisije primarnog novca bice operacije NBJ na otvorenom trzistu (kupovina i prodaja hartija od vrednosti koje ce emitovati NBJ) i njene kupoprodajne, transakcije na deviznom trzistu. Intervencije centralne banke na deviznom trzistu nece biti uslovljene monetarnim zahtevima, vec ce biti u funkciji odrzavanja stabilnog deviznog kursa i vodjenja platnobilansne politike. I na jednom i na drugom trzistu operacije NBJ ce biti otvorene i konkurentno neutralne u odnosu na sve privredne subjekte.

Drzeci cvrsto u rukama monetarnu politiku, NBJ nece preuzimati kreditnu politiku, jer ce ta politika biti u iskljucivoj nadleznosti poslovnih banaka i u neposrednoj vezi sa njihovim raspolozivim kreditnim potencijalom. Dakle, kreditnu suverenost imace poslovne banke. Centralna banka mora biti odvojena od konkretnih problema poslovnih banaka i preduzeca, da bi se mogla posvetiti uspesnom odrzavanju likvidnosti makrosistema kao celine. Uspostavljanje kreditnog suvereniteta poslovnih banaka zahtevace trajno uklanjanje finansijske represije koju drzava danas koristi u regulaciji bankarskog sektora (limitiranjem kamatnih stopa, zahtevima za politickom alokacijom kredita). Zastita sigurnosti potrazivanja obezbedice se mehanizmima koji se vec koriste u savremenim trzisnim privredama. Duznici ce morati da snose rizik likvidacije, bez obzira na svoju velicinu, socijalni i politicki status.

Od NBJ se ne sme zahtevati ni ocekivati ostvarivanje visestrukih makroekonomskih ciljeva, kao sto su privredni rast, rast zaposlenosti ili smanjenje deficita platnog bilansa. Osnovni zadatak NBJ mora ostati usko definisan: ocuvanje stabilnosti i konvertibilnosti domaceg novca, odnosno stabilnosti opsteg nivoa cena. Svrsishodno suzeni i sa medjunarodnom praksom usaglaseni ciljevi i zadaci NBJ sacuvace je od brojnih opasnosti, sadrzanih u obavezi da se stara o realizaciji veceg broja siroko postavljenih i medjusobno kontradiktornih ciljeva. U slucaju visestrukih makroekonomskih ciljeva, potreba za dobrom koordinacijom i odgovarajucom podelom odgovornosti izmedju razlicitih nosilaca ekonomske politike zahtevalo bi da NBJ i dalje ostane pod drzavnom kontrolom, sto bi fakticki ugusilo njenu nezavisnost. To bi dovelo do slabljenja odgovornosti NBJ, jer bi se neuspeh monetarne politike pri postizanju jednog cilja mogao relativno lako opravdati pozivanjem na druge paralelne ciljeve. Konacno, visestruki ciljevi bi znacajno povecali rizik naglih zaokreta u vodjenju monetarne politike radi promena ciljeva "u hodu", sto bi moglo rezultirati gubitkom kredibiliteta centralne banke i njene politike u javnosti.

NBJ ce slobodno odlucivati o finansiranju budzetskog deficita. Funkciju "zajmodavca u krajnjoj nuzdi" NBJ ce moci da realizuje samo putem reeskonta drzavnih obveznica, svojih blagajnickih zapisa i vrednosnih papira javnih preduzeca ciji je bonitet nesporan. Medjutim, taj kanal ce se koristiti samo izuzetno, kada je ugrozeno normalno funkcionisanje finansijskog sistema u celini, i u strogo ogranicenom iznosu (ukupan kredit drzavi bice zakonski ogranicen na najvise tri odsto planiranih javnih prihoda).

Samo nezavisna centralna banka moze sprovoditi makroekonomski celishodnu monetarnu politiku, koja je uz cvrstu fiskalnu kontrolu neophodan uslov za uspostavljanje i trajno odrzavanje stabilnosti cena. Nezavisnost NBJ, pored ostalog, znaci i njenu sposobnost da se odupre izvrsnoj vlasti kad god ona, vodjena uobicajenim kratkorocnim oportunizmom, pokusa da neke tekuce interese i aspiracije ostvari po cenu mnogostruko vecih dugorocnih steta. Da bi se postigla fakticka nezavisnost centralne banke od izvrsnih vlasti, precizirace se nacin razresavanja evenutalnih sporova izmedju NBJ i vlade. Nase sadasnje zakonodavstvo ne predvidja odgovarajucu proceduru za ovakve slucajeve. Ova procedura bi trebalo da sadrzi dva bitna elementa: (1) mogucnost uvida javnosti u nastali spor; (2) resavanje spora u saveznom parlamentu u okviru nadleznog administrativnog tela.

Sistem upravljanja centralnom bankom: Da bi centralna banka dobila punu nezavisnost u radu, postojeci sistem upravljanja NBJ bice preuredjen u skladu sa iskustvima razvijenih zemalja.

A. Izvrsno upravljanje Narodnom bankom Jugoslavije vrsice Odbor guvernera, u koji ce uci guverner i tri viceguvernera. To ce biti izvrsno profesionalno telo koje ce realizovati tekucu monetarnu politiku, politiku deviznog kursa i upravljati deviznim rezervama zemlje. Guverner NBJ ce biti predsedavajuci Odbora. Svaki clan Odbora bice zaduzen za pojedine poslove grupisane u odgovarajuce sektore centralne banke. Pod neposrednom "komandom" guvernera bice poslovi monetarnog regulisanja, kontrola poslovanja bankarskog sistema i pravni poslovi. Devizni poslovi, analiticko-istrazivacki poslovi, racunovodstvo, finansijska statistika, platni promet i trezorski poslovi bice u nadleznosti viceguvernera.

B. Verifikaciju rada Odbora guvernera, okvirne ciljeve i zadatke za njegov rad davace Savet guvernera. Ovo telo obavljace i funkciju kontrole poslovanja centralne banke. Osim clanova Odbora guvernera, u Savet ce uci i lica izvan centralne banke koja su strucnjaci za pojedine poslove iz delokruga njenog rada. Prekinuce se sa dosadasnjom praksom da u Savetu guvernera sede predstavnici savezne i republickih vlada, velikih drzavnih banaka, kao i tzv. predstavnici privrede (politickog establismenta). Ovako koncipiran Savet guvernera ima mogucnost preglasavanja strucnjaka NBJ koje zastupa guverner i donosenja pristrasnih odluka koje nisu u opstem interesu. Savetom NBJ rukovodice guverner.

C. Drustvenu, kontrolu rada NBJ sprovodice Skupstina SRJ preko svog specijalizovanog radnog tela - Odbora za monetarno-kreditni sistem. Ujedno, to bi bilo i mesto za konacno arbitriranje u odnosima izmedju centralne banke i savezne vlade.

Izvan okvira Narodne banke, guverner ce u prvom redu biti onaj koji ce predstavljati centralnu banku, odnosno iznositi njene stavove. Polozaj guvernera bice u manjoj meri odredjivan autoritetom njegovog zvanja, a u mnogo vecoj meri njegovim sopstvenim autoritetom. Clanove Odbora guvernera i Saveta NBJ imenovace Skupstina SRJ, uz saglasnost skupstina republika, clanica savezne drzave. Oni bi za svoj rad takodje odgovarali Skupstini SRJ. Guverner i clanovi Saveta NBJ birace se na period od sedam godina. Izbori za guvernera se nece poklapati sa terminom opstih parlamentarnih izbora, vec ce se obavljati sredinom mandata politicara. Za guvernera i clanove rukovodecih organa NBJ bice kandidovane licnosti koje nemaju politickih ambicija, koje uzivaju ugled u javnosti i iza sebe imaju odgovarajucu strucnu karijeru. Njihove plate bice prvenstveno utvrdjene u nominalnom iznosu, bez mogucnosti ucestalih korekcija, sto ce ih i licno motivisati da se angazuju na ocuvanju stabilnosti domace valute.

(Nastavlja se)

OPOREZIVANJE I ZAPLENA IMOVINE STECENE ZLOUPOTREBOM U PERIODU 1991-1997.

Delimicno obestecenje opljackanih

Da bi dokazala svoj moralni kredibilitet i zadobila neophodno poverenje i podršku javnosti za otpocinjanje radikalnih ekonomskih reformi, nova vlada ce preduzeti niz aktivnosti na uklanjaju štetnih efekata zloupotrebe vlasti i divlje privatizacije u periodu 1991-1997. godine. Naime, u ovom razdoblju, totalni monopol politicke i ekonomske vlasti u rukama male grupe ljudi, uz nemogucnost suštinske kontrole njihovog rada od strane vecine u društvu, rezultirao je strahovitim zloupotrebama rukovodecih polozaja u drzavnim institucijama. Bezobzirna zloupotreba monetarne vlasti inicirala je jednu od najzešcih hiperinflacija u istoriji ljudskog društva, koja je uskom krugu privilegovanih primaoca novca iz sive emisije (novac koji je nezakonito emitovan van Narodne banke Jugoslavije) omogucila ostvarivanje enormne dobiti. Istovremeno, u uslovima ustavom garantovane jednakosti svih svojinskih oblika i prirodne inferiornosti društvene u odnosu na privatnu svojinu, direktori društvenih preduzeca i banaka, u saradnji sa politickom nomenklaturom i pojedinim drzavnim funkcionerima, inicirali su prelivanje ranije stvorenog društvenog kapitala na racune svojih novoformiranih privatnih preduzeca u zemlji i inostranstvu. Podmicivanje i korupcija koji su pratili ovaj degenerativni proces, dostigli su razmere koje se više ne mogu tolerisati.
Postupak zaplene i oporezivanja imovine stecene zloupotrebom vlasti bice izveden uz minimum administriranja i represije, uz puno poštovanje zakonskih propisa u skladu sa principima pravne drzave. Sve aktivnosti na ovom planu bice zakonski uredjene, bilo izmenom postojecih zakonskih propisa, bilo donošenjem novih. Nadzor i kontrolu nad novom vladom koja ce sprovoditi ove aktivnosti imace parlament, kroz svoj redovan rad ili posredstvom specijalno formiranih višestarnackih komisija. Program oporezivanja i zaplene imovine stecene zloupotrebom vlasti bice pripremljen i realizovan u koordinaciji sa medjunarodnom zajednicom, specijalizovanim nevladinim organizacijama koje se bave problemom korupcije na medjunarodnom nivou i uz konsultovanje inostranih eskperata.
Imovina fizickih i pravnih lica za koju se nedvosmisleno utvrdi da je stecena na nezakonit nacin - bice zaplenjena. Ukoliko je iz raznoraznih razloga nemoguce izvršiti njenu zaplenu (npr, ako je novac u medjuvremenu potrošen ili dobro kamufliran), bice primenjena posebna šema jednokratnih poreskih opterecenja, u skladu sa novousvojenim zakonskim rešenjima.
Novoformirana klasa veoma bogatih pojedinaca koji su svoje bogatsvo stekli kršenjem vazecih zakona, u tesnoj vezi sa vladajucom politickom garniturom i uz punu pomoc drzave, moze se uslovno podeliti u sledece tri kategorije:
1) korumpirani drzavni funkcioneri i politicari
2) korumpirana poslovna i bankarska oligarhija
3) emitenti i korisnici novca iz sive emisije (prevashodno u periodu hiperinflacije)

Operacinalizacija politike zaplene i oporezivanja nezakonito stecene
imovine:
1. U saradnji sa medjunarodnom zajednicom (Biro za kontrolu inostranih sredstava pri Ministarstvu finansija SAD, specijalizovane medjunarodne nevladine organizacije, itd.) izvršice se privremeno zamrzavanje svih inostranih racuna drzavnih funkcionera koji su svoju funkciju obavljali od 1991. godine do danas, kao i racuna sa njima povezanih fizickih i pravnih lica, ukljucujuci i tada rukovodecu politicku garnituru. Zamrzavanje ne bi automatski znacilo zaplenu tih sredstava, vec ce se sprovesti odgovarajuca revizija transakcija na osnovu kojih su izvršene uplate na te racune. Postupak revizije ce biti sproveden u strogoj diskreciji, kako se vlasnicima racuna pred domacom javnosti ne bi neopravdano nanela moralna ili materijalna šteta pre konacnog objavljivanja nalaza. Istovremeno ispitace se i izvori sticanja njihove imovine u zemlji (nakon 1991. godine), ukljucujuci nekretnine za licnu upotrebu, poslovni prostor, likvidnu imovinu i hartije od vrednosti. Ukoliko rezultati revizije pokazu da je ova imovina stvorena iz transakcija koje su predstavljale nedvosmislenu zloupotrebu drzavne funkcije i kršenje vazecih zakona, onda ce ta sredstva biti zaplenjena.
2. Poseban tretman primenice se prema pravnim licima koja su u periodu hiperinflacije emitovala i koristila novac iz sive emisije (fizicka lica koja su upravljala ovim procesom podlezu merama utvrdjenim u tacki 1). Naime, i zvanicno je potvrdjeno da je u o ovom razdoblju novac obilno emitovan i iz nekoliko centara van Narodne banke Jugoslavije, jedine zakonom ovlašcene institucije za kreiranje novca (kroz mehanizam primarne emisije). U pojedinim trenucima, kolicina nelegalno emitovanog "sivog" novca bila je cak dva do sedam puta veca u odnosu na regularno kreirani novac iz primarne emisije. Procenjuje se da je devizna protivvrednost nezakonito emitovanih dinara u periodu 1992-1993. godine iznosila oko 4,7 milijarde DEM. Primaoci nelegalnog sivog novca uglavnom su bile povlašcene drzavne i paradrzavne banke, koje su njime snabdevale ulicne dilere i štedionice i vršile otkup deviza od stanovništva.
Imajuci u vidu da je siva emisija novca predstavljala drasticno kršenje postojecih zakona (finansijski kriminal najvišeg ranga), te da su njeni malobrojni korisnici na teret ogromne vecine stanovništva nezakonito ostvarili ogromnu dobit, sasvim je logicno da se izvrši revizija plasmana iz sive emisije, obracuna realna dobit koju su njeni emitenti i korisnici ostvarili, nakon cega bi se izvršila njena zaplena ili oporezivanje. Ukoliko se u postupku revizije direktno identifikuje imovina koja je nastala po osnovu nelegalnih finansijskih transakcija iz sive emisije - ona ce biti zaplenjena. Ako to iz bilo kog razloga nije moguce uciniti, a nedvosmisleno se utvrdi da je pravno lice emitovalo ili koristilo "sivi novac" - primenice se odgovarajuca šema jednokratnog oporezivanja, koja bi se precizirala posebnim propisom. Poreske obaveze po ovom osnovu bice moguce izmiriti u vremenskom periodu od dve godine, uz placanje odgovarajuce realne trzišne kamate. Zakonskim propisima bice predvidjene i posebne poreske olakšice koje ce se ogledati u umanjenju poreskih obaveza u slucaju da njegovi obveznici prihvate finansiranje nekih humanitarnih, ekoloških i drugih projekata od opšteg znacaja za zemlju, prema programu koji pripremi vlada.
Sredstva dobijena zaplenom imovine stecene zloupotrebom vlasti i kršenjem zakona u periodu 1991-1997. godine, bice namenski iskorišcena za vracanje deviznog duga prema stanovništvu, dok ce sredstva od naplate poreza predstavljati znacajan izvor za popunu penzionog i socijalnih fondova. Na ovaj nacin, bice barem delimicno kompenzirana materijalna i moralna šteta koju su prethodne vlasti nanele najširim slojevima stanovništva.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /