Povratak u buducnost

Ovim tekstom objavljujem svoju kandidaturu za Predsednika Srbije 2001. godine! Ako budem imao srece pa se kandiduje samo nas 11 ludaka - a gomila para iz ove sezone ostane ista - to znaci da cu u svoj dzep 2001. strpati tricavih 18.660,2870812 DEM, sto ce mi omoguciti da te godine, recimo, letujem na Zvezdari, bez vode, sto je ideal svakog ljubitelja nezagadjene prirode...

Pise: Petar Lukovic

Iz mentalnih razloga koji mi nikad nece biti jasni, mesecima sam ziveo u blazenom neznanju; verovao sam, naime, da je kolicina evidentiranih predsednickih kandidata (sedamnaest komada) direktno proporcionalna njihovoj erotskoj zelji da budu Kalif Umesto Kalifa, i da tu, dakle, pare nisu nikakav izazov. Kako sam ispao glup! Otezale a krajnje naivne sopstvene oci otvorio mi je ekonomskim recnikom moj prijatelj Mita B, pitajuci me, smrtno ozbiljan - zbog cega se ove godine nisam kandidovao za Predsednika Srbije (PS)? U trenutku sam uhvatio sebe u slatkom zabezeku: prvo, odgovara mi rezidencija u Pionirskom parku (trolejbusom 40, sa Zvezdare, direktno idem na posao), drugo - u okolini rezidencije ima dovoljno hlorofila za moja predsednicka pluca, trece - radno vreme od 11 do 14 casova sasvim lezi mom histericnom karakteru, cetvrto & peto - bas bih mogao da otputujem u sluzbenu i prijateljsku posetu Londonu na nekih sest meseci... Uglavnom, da vas ne gusim svojim predsednickim ambicijama, lepo sam se osecao pod Mitinim pitanjem; poenta je, medjutim, stigla onog casa kad je Mita polako, kao da govori detetu od dve godine, objasnio da je svaki predsednicki kandidat (Jedan Za Sve, Svi Za Jednoga, Jedan Ko Nijedan, Jedan Protiv Svih, Svi Iza Jednog, Jedan Yogi Letac Za 7.000 Skakaca, Jedan Na Jedan) iz drzavne kase dobio Neke Novce za sopstvenu promociju.

Refleksima otezalim od belog presecenog kiselom, u treci mah pomislio sam da su Neki Novci sitnica; dobiju kandidati za topli obrok i po koju dnevnicu; imaju po koji dinar da caste birace; sramota je da se setaju Srbijom a da nemaju svoj kolor poster. Nakon dramske pauze od nekoliko sekundi koje su izgledale kao vecnost - moj drug M. B. srucio mi je istinu u lice: drzava Srbija odvojila je oko 780.000 dinara (cirka 205.263,157894 DEM) za p. kandidate, sto kad se podeli na 17 likova iznosi svega 12.074,3034055 DEM po Kandidatu cija imena ni u ludilu ne smem da pomenem jer je ovih dana na snazi Jezovita Izborna Sutnja.

Pomisao da sam tek tako, kretenski, propustio/izgubio 12.000 DEM nije mi davala mira; za te pare, recimo, mogao bih 805 dana uzastopno da kupujem dva flase belog & cak dve kisele vode, a da ne osetim! Za te pare, recimo, mogao bih da kupim 11.403 primerka "Nedeljne Nase Borbe" i da tako posedujem 11.403 svojih fotografija s ove strane koju upravo citate ili na kojoj upravo rucate. Za te pare, recimo, mogao bih da otvorim mali autoput u Zvezdarskoj sumi, mogao bih da stampam parole "Lukovicu, s tobom su svi putevi otvoreni", "Lukovicu, mladje su uz tebe", "Za Srbiju s Lukovicem na njenom celu!", "Lukovicu, samo reci - letecemo zenskoj deci".

Sve sam mogao - a nisam! Da mi je pamet onog Za Srbiju, vec bih odavno spartao Srbijom i rukovao se maljavim grudima s gradjanima zenskog pola; da mi je razum Jednog Za Sve, vec bih odavno postao Predsednikom Srbije i proglasio Srbiju slobodnom seksualnom zonom; da mi je pamet onog Yogi Letaca, vec bih odavno smrsao i kao pravi Srbin leteo oblacima, sve udarajuci nogama u dupe; da mi je, konacno, pamet onog Nezavisnog Predsednickog Kandidata koji gusle zaliva rakijom, imao bih 12 soma maraka u dzepu i osecao bih se kao Srbija U Pokretu: bezbrizan, srecan, metastazirano imbecilan - ali priglupo finansijski sredjen.

Ukratko, dragi moji citaoci, rezultat pomenutih dilema (pod senkom Jezovite Izborne Sutnje) glasi: ovim objavljujem svoju kandidaturu za Predsednika Srbije 2001. godine! Ako budem imao srece pa se kandiduje samo nas 11 ludaka - a ona gomila para ostane ista - to znaci da cu u svoj dzep 2001. strpati tricavih 18.660,2870812 DEM, sto ce mi omoguciti da te godine, recimo, letujem na Zvezdari, bez vode, sto je ideal svakog ljubitelja nezagadjene prirode.

Znam vas birace: odmah hocete da znate moj Program, kao ludi ste ako ne cujete sta vam obecavam kao Predsednicki Kandidat (PK), ne mozete da spavate ako niste upoznati s mojim Nacionalnim Programom. Pa, dobro: nemam nikakav Program sem Programa da od drzave uzmem 18.660,2870812 DEM; potom - ne obecavam vam nista: sto bih vam ja obecavao, vi ste tu da mi pomognete da uzmem pare, a za ostalo pitajte one koji vam obecavaju. Konacno, moj Nacionalni Program sastoji se od devize "Zvezdara - samostalna drzava"; kod Podvoznjaka bih postavio granicne rampe na kojima bi radili zenski toples-carinici sa Zvezdare; buduci da Zvezdara nije u Pokretu Reformi, ulazak na ovu teritoriju kostao bi vas kao Svetog Petra kajgana, dakle 200 DEM da prodjete zenskog carinika kojeg imate pravo dodirnuti pasosem Vase Drzave. Najkonacnije, bila bi to sansa da Hajduk s Liona stigne tamo gde je vekovima pripadao - u Ligu evropskih sampiona!

Jezikom dnevnog lista "Politika": jedna deonica autoputa pustena u saobracaj, na drugoj poceli radovi, na trecoj rade nocu, a na cetvrtoj popravljaju ono sto su na prvoj zasrali!

Cime se, razume se, vracamo na aktuelne Izbore na kojima Buduci Predsednicki Kandidat Sa Zvezdare - ucestovati nece. Razlog je prost: bas u nedelju 21. septembra imam dve svadbe i jednu slavu, onda moram da prosetam psa kojeg ne posedujem, u verskoj sam obavezi da onesvestim & osvestim Orla koji je sleteo na Gradsku skupstinu, popodne idem na Hipodrom da ucestvujem u galopskoj trci za cetrdesetogodisnja & starija grla, onda me vode u Zooloski vrt da me pokazuju publici kao buduceg PK, potom sam uvece pozvan da se napijem kao Svinja u cast Srbije U Pokretu, najzad - moram po sluzbenoj duznosti da mrtav pijan gledam pobedu Snaga na Televiziji i brojim listice, negde oko deset uvece idem da se kotrljam Zvezdarom i da po sumi prepadam ljubavne parove, upozoravajuci ih da 2001. glasaju za Manijaka, a negde oko jutra valja se suociti s cinjenicom da sam se ponasao ispravno u Jezovitoj Izbornoj Sutnji, ne pominjuci Lilica, Draskovica & Yogi Partiju Prirodne Prepecenice.

Vec vidim: kao buduci Predsednik Zvezdare (pod politickim uslovom da se Srbiji pokloni izvesna kulturna autonomija u okviru drzavnotvorne Zvezdare, ciji su gradjani kod Gradske bolnice uvek imali smisla za Bolesne ambicije), bicu na usluzi mladjim gradjankama slabijeg pola; sto bi rekao Jedan Za Sve - hocu da budem seksualni sluga, a ne erotski gospodar!

Na kraju, naravno, pitacete: a kako ces, Lukovicu, skupiti deset tisuca potpisa?

Lako. Ovim putem obecavam da cu prvu dvojicu koji podrze moju kandidaturu castiti lakim ruckom u jednom od pljeskavica-kioska; sledecih sedam bice nagradjeni casom tople kisele vode; narednih devetoro imace pravo da mi se dive i da me, eventualno, dodiruju po odredjenim telesnim teritorijama cije su polne granice utvrdjene Avnojem.

A ostali?

Rekao bih vam, ali ne smem: ipak je ovo Jezovita Izborna Sutnja u kojoj su zabranjeni oralni glagoli.