Sedam dana i noci, sama s 31. BITEF-om

Festival u zemlji bez reflektora

Zamislite da nema Bitefa! Zamislite da nikad u zivotu niste videli predstave Vilsona, Bruka, Stajna, Barbu... Zamislite da svako septembarsko vece morate da mislite kuda cete... Ove apokalipticne dileme u svojim sedmodnevnim bitefovskim zabeleskama iznosi koselektor i umetnicki sekretar 31. BITEF-a

Postoji samo jedna situacija koja vredi kao sedam dana i sedam noci provedenih na 31. BITEF-u, a to je cuveni literarni eksperiment Hju Galagera (Hugh Galaghera), coveka koji je odlucio da nedelju dana ne spava i provede ih uz MTV. U cuvenom stivu Generacije X nastalom u tih sedam dana ekperimenta u nasilju, kako ga on sam naziva "Sedam dana i sedam noci sam sa MTV-om", Galager kaze da je najstrasnije bilo kada se eksperiment zavrsio, jer vise nije imao po cemu da "pljuje". "Pljuvanje" je kako on kaze esencija savremenog zivota. Kritikovati nesto je osnovni nacin da covek prezivi savremeni svet.

Jedna novinarka sa lokalnog radija pocela je intervju sa mnom recenicom "Ali, na srecu dobar deo predstava za ovogodisnji BITEF izabrala je Dusana Nikolic". Na moj komentar da necu nastaviti razgovor, ako mi ne kaze sta je bilo pre tog "ali", odgovorila mi je: "Pa prvo cu malo kriticki da se osrvnem". U tim kritickim osvrtanjima vise puta mi je postavljeno pitanje u proteklih nedelju dana da li treba da bude BITEF-a, da li BITEF treba da ode u zasluzenu penziju, da li je selekcija ovogodisnjeg BITEF-a bas ono sto bi BITEF trebalo da bude. Ona stara carsijska izreka da se u Beogradu svi najbolje razumeju u film i fudbal, jos vise se odnosi na lokalpatriotski odnos prema BITEF-u. Na jedno takvo, ali mnogo eksplicitnije pitanje koje je glasilo "Da li mislite da BITEF treba prekinuti od iduce godine, uzvratila sam kontrapitanjem "Da li mozete da zamislite zivot bez BITEF-a".

Zardjali bi strani jezici

Da, stvarno, da li mozete da zamislite zivot bez BITEF-a? Zamislite septembar 1998. godine. Vratili ste se sa odmora. Nema oglasa u "Politici". Ne morate nikoga da jurite za karte za BITEF, da molite tamo neke ljude u Direkciji BITEF-a da vam daju propusnicu, da se guzvate na ulazima pozorista, da slusate na TV Jovana Cirilova kako govori o nekim imenima za koja nikad niste culi, da uzimate slusalice za simultano prevodjenje, nema cuvenih fanfara Dragutina Gostuskog koje vam jos izdaleka daju znak da kasnite na predstavu, nema tradicionalnih najava Cacija Mihajlovica kojima se godinama smejete, niceg nema. Kupujete novine, a u rubrici koja najavljuje repertoar beogradskih pozorista, sve same iste predstave, koje ste ili vec gledali ili znate da ne zelite da ih gledate, mnogo vise ovih drugih. Zardjali vam svi strani jezici koje znate, jer nemate priliku da ih koristite.

Svako vece od recimo 14. pa do 30. septembra morate da razmisljate gde cete da izadjete uvece. Djidja Karanovic mi je prosle godine rekao da je BITEF genijalna stvar, jer ne moras da razmisljas sta ces da radis uvece, dovoljno je da odes na BITEF i tamo sretnes sve svoje prijatelje. Zamislite da nema BITEF-a! I na kraju zamislite da nikad u zivotu niste videli predstave Roberta Vilsona, da nikad niste videli Bruka, Stajna, Barbu, La Fura des baus, Derevo, De Complicite, De la Guardu ili Ultima Vez. Da li biste onda mogli bilo sta, u pozoristu ili van njega da kritikujete, da li biste preziveli savremeni svet, sto bi rekao covek koji je proveo sedam dana i sedam noci sam uz MTV".

Jedinstveni zargon BITEF-a

Ne verujem da biste. Takodje ne mogu da zamislim zivot bez BITEF-a. Proteklih sedam dana i sedam noci provela sam sama sa 31. BITEF-om. Kao sto covek uz MTV stekne nov zargon, tako i BITEF ima svoj zargon. Mozda to nikome van BITEF-a ne znaci nista, ali Goran Stefanovski me svakodnevno pita: Da li si spavala danas? Svi oko mene znaju sta to znaci. Dasa, Milos i Jagoda, koji rade sa mnom svakodnevno kada zavrse neki od besomucnih papiroloskih poslova pevaju u horu: "Aleluja!". Kada cujem to "Aleluja", znam da ce sve biti u redu, da jos imamo adrenalina. Marina koja radi na najvecoj predstavi koju je Beograd verovatno ikada video, predstavi "Demoni" trupe Comediants, svakodnevno telefonom zove Barselonu. "Ola Makarena!", slusam vec dva meseca i svako "Ola Makarena" mi je znak da je jos uvek sve neizvesno, da jos uvek nemamo sve neophodne papire, dozvole, pare... Danima je glavna rec 31. BITEF-a bila HMI 2500 sa suterom. HMI 2500 sa suterom je bio deo nasih intimnih razgovora s ljubavnicima, povremenih javljanja roditeljima, HMI 2500 sa suterom je bio pocetak svih nasih jutarnjih, dnevnih i nocnih brifinga, HMI 2500 sa suterom, najpopularniji reflektor medju trupama na 31. BITEF-u, koji ne postoji u Jugoslaviji, postao je sinonim za sve cega nema, a neophodno je, jer inace predstave nece biti. HMI 2500 sa suterom postao je sinonim tragedije naseg okruzenja, koje je na nivou privatne, licne tehnologije mozda i ispred sveta, ali na nivou javne u srednjem veku. Svaka postena kuca u Srbiji ima Pentijum, a svaki posteni domacin u Srbiji mobilni telefon. Niko u Jugoslaviji nema HMI 2500 sa suterom, niko u Jugoslaviji nema kvarcno svetlo, svetlo koje je hladno, pa se pod njim glumci i igraci ne znoje, niko u Jugoslaviji nema ulicne telefone koji rade i sa kojih mozete da pozovete inostranstvo, u Beogradu postoji samo jedan toranj za reglazu reflektora, u Beogradu ne mozete naci prirodnu ekolosku vodu u svakoj prodavnici, u Beogradu ima samo sedam kilometara kablova za reflektore, u Jugoslaviji ne mozete da nadjete parke SP 61 i 62 u dovoljnim kolicinama. HMI 2500 sa suterom, jedan obican standardni svetski reflektor, postao je simbol nase, sto bi Jovan rekao bitefovske, ironicne tragedije. Bez njega nema BITEF-a, nikoga ne zanima da ga nabavi u velikim kolicinama. On jednostavno ne postoji, a samo BITEF ume da stvori njegov privid. Kada bi HMI 2500 sa suterom mogao da stuca, ovih dana stucao bi mnogo.

Dva lica Beograda

U zemlji bez HMI reflektora 2500 sa suterom provela sam sedam dana i sedam noci sa 31. BITEF-om, baveci se ulaznicama, novinarima, biltenom, tehnikom, predstavama, fotografijama i, naravno, ljudima. Danju sam radila na tome da predstave bude i da Beograd ima sta da vidi, a nocu da pozorista koja su nam dosla u goste, imaju sta da vide u Beogradu. Dva privida, nocni i danji. Dva sna. Dva mita. Jedan pozorisni i jedan beogradski. Sto bi rekla svraka u predstavi trupe Ultima Vez iz Belgije u sceni 2 za srecu predstave 7 za tajnu koja ce ostati tajna, nas posao je da ljude ucinimo srecnim. Nas posao su carolije.

Nedavno sam bila u Edimburgu na skupu na kome je oko 120 ljudi sa svetskih festivala diskutovalo o njihovoj buducnosti, o tome u kom smeru treba da idu, da li ih treba ukidati, jer im se broj u Evropi u samo proteklih pet godina usedmostrucio. Postavljana su pitanja da li festivali treba da kostaju ili da zaradjuju, da li oni treba da budu turisticka atrakcija, da li oni treba da budu reprezentativni poput Olimpijskih igara ili istrazivacki. Postavljano je pitanje njihove sustine. Jedan irski pisac, a skotski govornik je svoj govor zavrsio recima: Sustina festivala je da je on festa. Festival mora da bude zabavan, da vam od njega krv udari u glavu, kao da ste se prvi put zaljubili. Jovan Cirilov je na prvom nasem internom brifingu ove godine rekao: "Ako na ovo gledate kao na posao, ako u ovome ne uzivate, ne treba da radite na BITEF-u".

Ovo vazi kako za sve nas koji pratimo BITEF, tako i za one koji se "samo kriticki osvrcu". Ako u ovome ne uzivate, zasto ste na BITEF-u. Hugh Gallager sa pocetka price dao je cini mi se odgovor i na ovo pitanje, rekavsi: "Posle svog djubreta i remek dela koje sam na MTV video, shvatio sam jednu veliku istinu, a to je da svakog trenutka mogu da iskljucim televizor. Ali ako ga iskljucim, mozda ce se bas tada na njemu dogoditi nesto senzacionalno sto ce mi promeniti zivot". Verujem da je tako i sa BITEF-om.

Dusana Nikolic

(Autor je koselektor i umetnicki sekretar BITEF-a)

BITEF - suma pozorisnih carolija
Poneki svetski festivalski carobnjaci mogu da se pohvale da su imali predstavu Avanturu (Kazanove), eto na primer Avinjon, poneki da su imali Ultima Vez, kao El Greco u Barseloni, retki da su imali Preljocaja ili Comediantes, a samo jedan da je ove godine imao sve ove i mnoge druge predstave i to BITEF.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /