Od nacionalnih do "svetskih izbora" u Bosni i Hercegovini

Oko 17.000 Srba iz SRJ, poreklom iz BiH, glasalo je za sarajevske opstine. Doda li se tome jos nekoliko clanova porodica, racun je jasniji. U Federaciji je uveliko narusen monopol vladajucih nacionalnih stranaka

Dragan Banjac

"Bojim se da je iracionalizam vec prevladao, da su izvrsene sve pripreme kako bi narod glasao - protiv sebe", izjavio je Jovan Miric, septembra 1990. godine i tako je u BiH rat mogao da otpocne.

Za podsecanje, 1990. godine od ukupnog birackog tela u BiH (3.144.353) glasalo je 74,42 odsto, a od 28 kandidata za Predsednistvo prvih devet mesta zauzeli su Fikret Abdic (1.045.539), Alija Izetbegovic (879.266), Ejup Ganic (709.691), Biljana Plavsic (573.812), Nijaz Durakovic (558.263 - nije izabran), Nikola Koljevic (556.218), Nenad Kecmanovic (500.783 - nije izabran), Stjepan Kljuic (473.002) i Franjo Boras (416.629), dok su svi ostali, pocev od Ivana Ceresnjesa na desetom mestu (sa 362.681 glasom) do Adila Zulfikarpasica (51.225) na poslednjem osvojili nedovoljno glasova za ulazak u najvisu bosanskohercegovacku instituciju. Stranacku Skupstinu cinili su predstavnici SDA - 43 (33 odsto ), SDS - 34 (26,15 odsto), HDZ - 21 (16,15 odsto), sto je znacilo da su se bosanski narodi odlucili za nacionalne partije, dok je recimo bivsi SK (SDP) osvojio samo 8,5 odsto ili jedanaest klupa u prvoj visestranackoj Skupstini BiH.

Znacaj tih izbora zapisan je kao "fakat da je talas opce demokratizacije, ali istovremeno i nacionalizma, iz zemalja Istocne Evrope i bivse Jugoslavije snazno zapljusnuo i BiH". Stvoreni su i uslovi za manipulaciju nacionalnim i verskim osecanjima biraca i za pothranjivanje novih kolektivistickih iluzija, sto ce dovesti do krvavog rata.

Nakon zaustavljanja raznih sukoba u BiH, nove izbore organizovao je "svijet", kako se u Bosni i Hercegovini po obicaju kaze za OEBS (OSCE) i ostale disciplinske nadgledace. Medjutim, i pored ratne ostavstine narod se (organizatori nisu imali nista protiv, izgleda) i 14. septembra prosle godine odlucio za nacionalne partije. U Republici Srpskoj opozicija je samo nagovestila svoj dolazak na scenu, dok je u Federaciji, pored sigurnih SDA i HDZ, ozbiljan takmac bila Zdruzena lista u kojoj je, ne racunajuci Lagumdziju, Bogicevica, Komsica i ostale iz SDP-a, glavna zvezda bio mr Selim Beslagic, tuzlanski predsednik, bivsi reformista i prvi covek Unije bosanskohercegovackih socijaldemokrata, koji se zajedno sa Sejfudinom Tokicem (predsednik UBSD Sarajeva i glavnog odbora stranke) borio za ocuvanje zametka gradjanske Bosne.

Deset dana pre izbora, na promociji Zdruzene liste, tadasnji predsednik Skupstine Miro Lazovic, zeleci da naglasi kako je nemoguce podeliti Bosance, prisutnima se obratio sledecim recima: "Hvaljen Isus, pomoz' Bog, selam i dobro vece". Uporne bosanske demokrate gradjanski opredeljene to je ganulo i burno su reagovale na Lazoviceve reci, a u slicnom tonu su tada govorili Zlatko Lagumdzija, Mustafa Beganovic, Dragan Vikic, Mujo Kafedzic, Stjepan Kljuic, Sejfudin Tokic, Ivo Komsic, Nijaz Skenderagic, Boro Bjelobrk i Selim Beslagic. Na drugoj strani mocna SDA povremeno je preko sarajevskih taksista pravila krugove (Titova-Marin dvor - Obala) i sve je izgledalo poprilicno zastrasujuce.

Procene su govorile da u BiH s pravom glasa ima 2.900.000 gradjana. Politickih partija bilo je 24, tri nezavisna kandidata, pet koalicija i zdruzenih lista i ukupno registrovano (u 109 opstina, 10 kantona i 4.400 birackih mesta) 3.398 kandidata. S pravom glasa izvan BiH bilo je 850.000 gradjana i od tog broja u odsustvu je glasalo pola miliona stanovnistva BiH, 209.000 imalo je pravo povratka u mesto boravka 1991. godine i da glasaju, dok je oko 138.000 bilo registrovano na adresi "na kojoj ubuduce nameravaju da zive". Rezultati su potvrdili predvidjanja da "nacionalisti jasu dalje": Alija Izetbegovic sa 729.034 glasa produzio je sefovanje Bosnom, a sa njim jos dva clana - Momcilo Krajisnik (690.372) i Kresimir Zubak (342.007). OEBS je procenio da je od tog broja glasalo 1.350.000 Muslimana - Bosnjaka, 1.010.000 Srba i 530.000 Hrvata, a podatak za istoriju jeste da je Momcilu Krajisniku za radno mesto i prvog u zemlji koju jos nije priznao nedostajalo 38.663 glasa.

Evo i nekih proslogodisnjih reagovanja. "Bosna i Hercegovina opstaje" (Alija Izetbegovic), "Rata vise nece biti" (Hasan Muratovic), "Izdici se iznad nacionalnog" (Miro Lazovic), "Obnova zivota" (Kresimir Zubak), "Izjasnjavanje za mir" (Jadranko Prlic), "Mali korak naprijed" (kardinal Vinko Puljic), "Molim Boga za dobro Bosni" (Mustafa ef. Ceric), "Zdruzena lista pobednik" (Zlatko Lagumdzija), "Bez suzivota nema BiH" (paroh sarajevski Dusan Jovanovic), "Doprinos demokratizaciji BiH" (Haris Silajdzic)...

Rat je stao, ali su zajednicki organi ostali samo zelja. I onda je buknuo srpsko-srpski sukob u RS. U senci tog sukoba odrzani su izbori na kojima je, za razliku od proslih, cak 80 odsto biraca iz RS htelo da glasa u mestu boravka 1991. godine, dok je procenat takvih u Federaciji veci za deset odsto. Oko 17.000 Srba iz SRJ, poreklom iz BiH, glasalo je za sarajevske opstine. Doda li se tome jos nekoliko clanova porodica racun je jasniji. U Federaciji je uveliko narusen monopol vladajucih nacionalnih stranaka. UBSD je u Tuzli jos vise ojacala (56 odsto, plus 11 procenata SDP koja je ovaj put "radi inventure glasaca" isla odvojeno od Zdruzene liste), a toliko SDA nije dobila ni u jednoj sarajevskoj opstini. Senad Avdic, komentator i glavni urednik revije "Slobodna Bosna", kaze da je SDA u Tuzli prosla gore nego opozicija u Sarajevu, navodeci podatak da je SDP u opstini centar uzela cetvrtinu glasova, u Novom Sarajevu cak 27 odsto. Vehid Sehic, predsednik tuzlanskog Foruma gradjana, tvrdi da su najnoviji BH izbori pokazali da je ovo "pocetak kraja nacionalista".

Tako misli i Miodrag Zivanovic, profesor banjaluckog Filozofskog fakulteta, koji kaze da je "razorena struktura vlasti jedne partije. Kada se saberu svi glasovi - dakle i onih koji glasaju u odsustvu - ovaj pozitivni trend ostaje. Naime, u opstinskim parlamentima u RS bice vise politickih partija. U jednoj Banjaluci, na primjer, desetak, u Gradiski, Prijedoru ili Laktasima pet ili sest. Cak i u opstinama u istocnom dijelu RS, sto ce reci tamo gdje su dominantni SDS i radikali, imamo jos neke partije u skupstinama opstina. Nije vazan procenat, vec upravo ovo visestranacje. Dobro je da Socijalisticka partija RS biljezi uspon, kao i Stranka nezavisnih socijaldemokrata. To je znak da mozemo ici naprijed. A dobro je da se nesto slicno desava i u Federaciji".

Sta je jos novo doslo s ovogodisnjim izborima, ostaje da se vidi. Neki ciljevi su postignuti. Uzdrmani su nacionalni politicki savezi, sukob na relaciji Pale- Banjaluka donece jos promena, a svet ce, zasigurno, jos dosta izbora na tlu BiH organizovati. "Sve dok se ne stekne osnovno obrazovanje iz demokratije", kako kaze jedan americki "predavac", i dodaje da je ovo samo "mala matura".