U HAGU DANAS POCINJE RASPRAVA O ZALBI ZAGREBA NA TRIBUNALOVE OBAVEZUJUCE NALOGE SUVERENIM DRZAVAMA
Hrvatska izgubila bitku, ali nastavlja rat
Prvostepeno vece potvrdilo je pravo Tribunala da drzavama izdaje,
pod pretnjom kazne, obavezujuce naloge. Hrvatska se zalila, negirajuci to
pravo Haskog suda. Zalbeno vece pozvalo drzave, organizacije i ugledne
pojedince da se izjasne o tome u svojstvu "prijatelja suda"
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga
Pred Zalbenim vecem Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu
Jugoslaviju danas se otvara javna rasprava o "dopustivosti i osnovanosti"
zalbe Republike Hrvatske na odluku prvostepenog Pretresnog veca II
od 18. jula ove godine, kojom je povrdjeno pravo Tribunala da izdaje
obavezujuce naloge suverenim drzavama i njihovim zvanicnicima.
Pomenuta odlukom je, podsetimo, odbacen hrvatski prigovor na zahtev
sudije Mekdonald od 15. januara ove godine, kojim je od Republike
Hrvatske i njenog ministra odbrane, Gojka Suska, trazeno da dostave
odredjeni dokazni materijal, relevantan za sudjenje hrvatskom generalu
Tihomiru Blaskicu. Taj zahtev upucen je u obliku tzv. subpoena duces
tecum, sto ce reci pod pretnjom kazne, a odnosi se uglavnom na dokumenta
kojima bi se, po misljenju tuzilastva, dokazalo ucesce Hrvatske vojske
u ratnim naporima bosanskih Hrvata tokom operacija koje su 1992. i 1993.
vodjene u Centralnoj Bosni. Hrvatska je odbila da se povinuje takvom
zahtevu, tvrdeci da se time povredjuje njen "suverenitet" i ugrozava njena
"nacionalna sigurnost." Nakon dvodnevne javne rasprave (16. i 17. aprila)
u kojoj je ucestvovalo petnaestak vodecih svetskih eksperata za
medjunarodno pravo, te nakon tromesecnog vecanja, Pretresno vece II je
zakljucilo da Tribunal ima i "inherentno" (prirodno, bitno, svojstveno)
i "izricito" (u Statutu i Pravilima navedeno) pravo da suverenim
drzavama izdaje obavezujuce naloge za dostavljanje dokaza, a da argument
"nacionalne sigurnosti" ne pruza "blanko izgovor", vec da je na drzavi
teret dokazivanja da li bi dostavljanje trazenih dokumenata ugrozilo
njenu bezbednost.
Izgubivsi ovu bitku Hrvatska se, medjutim, nije predala, vec je "rat"
za odbranu svoje "povredjene suverenosti" prenela pred Zalbeno vece. U
zalbi o cijoj ce se "dopustivosti i opravdanosti" danas i sutra
raspravljati, Hrvatska tvrdi da je Pretresno vece II "prekoracilo
zakonska ovlascenja"; da Tribunal nema ni "inherentno" ni "izricito"
pravo da izdaje obavezujuce naloge suverenim drzavama; da ne moze pod
pretnjom kazne da poziva drzavne zvanicnike da se pojave pred sudijama;
te da, konacno, nema ovlascenja da prosudjuje o interesima "nacionalne
sigurnosti" Hrvatske.
S druge strane, tuzilastvo - dokazujuci da stvari stoje upravo
obratno - osporava ne samo hrvatske argumente o moci i ovlascenjima
Tribunala, vec i pravo vlade u Zagrebu da se, u ovom slucaju, zali na
odluku prvostepenog Veca. Zalbeno vece je odbacilo preliminarni
prigovor tuzilastva da Hrvatska ne moze da bude "strana" u ovom sporu,
ali je ipak prihvatilo da se rasprava vodi ne samo o meritumu, tj.
sustini spora, vec i o samoj dopustivosti tj. prihvatljivosti same zalbe.
Zakazujuci raspravu, Zalbeno vece - kojim predsedava Italijan
Kaseze, a cine ga jos sudije Karibi-Vajt (Nigerija), Li (Kina), Stiven
(Australija) i Vora (Malezija) - je pozvalo drzave, nevladine
organizacije i pojedince da u svojstvu "amicus curiae", tj. "prijatelja
suda", podnesu svoje pismene priloge o spornom pitanju: pravu Tribunala
da izdaje obavezujuce naloge suverenim drzavama. Takvom pozivu, kako je
prosle nedelje saopsteno u Tribunalu, odazvale su se vlade pet zemalja:
Norveske, Kanade i Novog Zelanda, Holandije i NR Kine. Pored njih,
pismene podneske o ovlascenjima Tribunala u odnosu na suverene drzave
podneli su i prof. Rut Vedzvud sa Univerziteta Jel u SAD; prof. Alen
Pele sa Univerziteta Pariz X-Nanter (u svoje ime i ispred organizacije
"Pravnici bez granica"); prof. Hervig Rogeman sa Slobodnog
univerziteta u Berlinu; zatim Karol Elder Brus, advokat iz Vasingtona;
te Maks-Plank Institut za komparativno javno i medjunarodno pravo iz
Hajdelberga. Podnesak je, takodje, podnela i poznata americka advokatska
firma Hanton&Vilijams, ali ne u svojstvu "amicus curiae", vec kao
pravni zastupnici Republike Hrvatske u ovom sporu.
IZ HRVATSKE ZALBE
Zagreb brani Moskvu u Hagu!
Hrvatska ocajnicki trazi saveznike koji ce je podrzati u njenoj
borbi za odbranu "drzavnog suvereniteta" od "haskih napasnika", tj.
tuzilaca i sudija Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju. U
raspravi koja je na istu temu u aprilu vodjena pred prvostepenim Vecem,
predstavnici vlade u Zagrebu su upozoravali da bi - ako "prodje" nalog
pod pretnjom kazne protiv Hrvatske i njenog ministra Suska - sledeci
na redu mogli da budu vlade SAD, Francuske ili Britanije, od kojih bi
Tribunal mogao traziti ovo ili ono, zahtevajuci da se u suprotnom pred
Sudom pojave drzavni sekretar Olbrajt, direktor CIA ili sef
francuske obavestajne sluzbe. Prozvani su se, medjutim, oglusili o
takva upozorenja.
U zalbi o cijoj ce se "dopustivosti i osnovanosti" danas
raspravljati, Hrvatska trazi novog saveznika: Rusiju. Navodi, kao
primer, da bi Tribunal - ako mu se priznaju ovlascenja u odnosu na
suverene drzave - mogao od vlade Ruske Federacije traziti da
"identifikuje, locira i uhapsi optuzene osobe u Srbiji i srpskim
delovima BiH", kao i da "obustavi da se protivi naporima NATO za
hapsenje pomenutih osoba." A "ako Rusija odbije da svoju spoljnu politiku
usaglasi sa zahtevima Tribunala" - upozorava Hrvatska - "Sud bi mogao
narediti predsedniku Jelcinu, ili ministru inostranih poslova Rusije...
da dodju u Hag i objasne zasto su tako postupili." Ni to, medjutim, nije sve:
ako se Jelcin ili Primakov ne odazovu pozivu, upozorava se u hrvatskoj
zalbi, "Tribunal bi mogao da ruskim vojnim ili policijskim vlastima
izda nalog za njihovo hapsenje i privodjenje u Hag." Sto bi trebalo da
znaci kako je Hrvatska, u Hagu, uspostavila poslednju liniju odbrane
Moskve... od "agresije" sudija i tuzilaca Medjunarodnog krivicnog suda za
bivsu Jugoslaviju.
|
|
