Ponedeljak, 22. septembar 1997.

PRED BANKAMA SE PONOVO POJAVILI REDOVI ZA KUPOVINU STRANE VALUTE

(Mala) izborna devizna nervoza

Prognoze o rastu kursa dinara krecu se od onih da ce on "eksplodirati" posle izbora, do tvrdnji da vlast za taj potez nema razloga

Pred ulazima pojedinih poslovnih banaka pojavili su se poslednjih dana redovi gradjana koji zele da kupe devize, posto su banke ponovo pocele da ih prodaju. Sama cinjenica da ima velikih redova govori kako, znaci, nema dovoljno deviza, odnosno da se one dele "na kasicicu". Ovo je druga akcija prodaje deviza gradjanima u bankama, po zvanicnom kursu, od prodaje dela PTT Srbije, samo sto je ovog puta pokrenuta u poslednjoj nedelji pred upravo zavrsene izbore.

Prodaja deviza u bankama ponovo je vrlo dozirana, a najvecu "predstavu" od toga uvek prave iste banke, kako nam je bankar iz jedne od manjih finansijskih organizacija rekao - "prodaju dve-tri hiljade maraka dnevno, ali otezu pustajuci ljude da cekaju po ceo dan i prave se kako, eto, kod njih ima deviza". Zanimljivo je da je posle visemesecnog zivotarenja u potpuno nedefinisanom "bestezinskom stanju" i Slavija banka pocela prodaju deviza, sto bi mogao biti nagovestaj da za nju nije sve izgubljeno.

Ona, doduse, prodaje devize za racun Beogradske banke, ali je za nju pozitivna cinjenica sto su joj salteri uopste aktivirani. Ovoj banci je, naime, jos pre nekoliko meseci Narodna banka oduzela dozvolu za rad i od tada niti je nad njom pokrenut postupak likvidacije, niti joj je dozvola vracena. Direktor banke Milomir Spasic, uprkos tome sto banka ne radi, bio je jedan od potpisnika sporazuma o formiranju Beogradske banke Grupe, tako da je ovo verovatno jedan od prvih koraka ka faktickom prikljucenju.

Dve osnovne "teorije"

Tokom prethodnog talasa prodaje deviza po bankama uopste nije bilo redova, mada su i tada raspolozive ogranicene kolicine prodavane vec u jutarnjim casovima. U pojedinim bankama tada nam je receno da je interesovanje gradjana prilicno slabo i da povremeno, osim maraka, imaju nekih drugih konvertibilnih valuta tokom celog dana, ali ih niko ne trazi. Ovoga puta situacija je ocigledno sasvim drugacija - razlog moze biti to sto gradjani imaju vise para zbog pojacanih isplata pred izbore, ili ih je zaista uhvatila psihoza zbog rasta kursa marke, pa su pozurili da koliko-toliko ustede, mada se ova dva motiva medjusobno ne iskljucuju.

Poslednjih dana u javnosti su se pojacano pojavile prognoze o tome kako ce se kretati kurs dinara posle izbora. O tome postoje dve osnovne "teorije" - prema jednoj, kurs dinara, kao i cene, eksplodirace ili u najboljem slucaju postepeno rasti vec posle izbora, jer se mora platiti cena pojacanog stampanja novca u poslednja dva meseca. Novcana masa je, kao sto se zna, naglo pojacana na osnovu deviza od prodaje PTT-a, ali ukoliko se nastavi s emisijom i posle izbora, rast cena i kursa su neminovni. Ekonomista Mladjan Dinkic prognozira da ce vec do Bozica marka dostici 6,5 dinara, dok s druge strane potpredsednik Vlade Srbije Slobodan Radulovic to demantuje, tvrdeci da od rasta kursa nema nista jer "nema ni stampanja dinara". Kad nije bilo stampanja do sada, zasto bi ga bilo od sada, kad vec imamo vecu proizvodnju, a drustveni proizvod ipak pomalo raste, izjavio je Radulovic u dnevnoj stampi.

Kampanjski potezi ne pomazu

Sto se tice ostalih nekoliko banaka koje prodaju devize, iz onoga sto se za sada moglo saznati, ova akcija bice verovatno obustavljena kad crni kurs, koji je u poslednjih desetak dana skocio, ponovo padne. Jedan od bankara smatra, pak, da se ovakvim kampanjskim potezima, pogotovu s tako malim kolicinama deviza koje se pustaju u prodaju, kurs ne moze smiriti, vec su efekti jedino "ekonomsko-propagandni". Kurs ce se smiriti kad visak dinara bude povucen iz opticaja, cime ce se automatski smanjiti i traznja na crnom trzistu.

"Stimanje" kursa na penzionerima

Postoje i misljenja da do devalvacije dinara zaista nece doci, ali ne iz razloga koje pominje Radulovic, vec zbog toga sto vlast, ako dobije izbore, uopste nema razloga da nastavi primarnu emisiju i ugrozava dinar. Naprotiv - lako se moze ponovo uvesti kasnjenje plata, penzija, socijalnih i ostalih davanja mesecima, cime bi se "ustedela" znacajna suma novca, a sadasnji nivo bi se povukao iz opticaja. Tako bi se kurs i dalje odrzao na sadasnjem nivou, bez ikakvih posledica po vlast, jer vise nije potrebno nikoga potkupljivati, a kategorije cija primanja zavise od budzeta, ionako su navikle na neredovne isplate. Zato, prema ovoj prognozi, apsolutno ne postoje razlozi da se sadasnji kurs dinara bitnije ugrozava. Bankari predvidjaju da ce prvo "nastradati" upravo finansijske organizacije, kojima ce se najverovatnije ponovo smanjiti likvidnost, poboljsana u poslednje vreme, uprkos povecanju obavezne rezerve sa 15 na 20 odsto.

Ocekivanja i prognoze u vezi s kretanjem kursa narednih meseci imaju, doduse, direktne veze i s interesima pojedinih grupa - veliki duznici je svakako prizeljkuju, kako bi im se dugovi umanjili, dok poverioci posle drasticnijeg pada vrednosti dinara jedino mogu da se zale da ih je opet upropastila takozvana "duznicka dobit". Jedno je jasno - oni koji su u poslednjih godinu dana "tipovali" na pad cene dinara i u skladu s tim vodili svoju poslovnu politiku, ovu svoju pogresnu procenu do sada su skupo platili.

Biljana M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /