Ponedeljak, 29. septembar 1997.

DA LI JE IZNENADJENJE IZBORNI USPEH RADIKALA

Forsiranje demagogije

Predsednik SRS je zakljucio da price o ujednacenim penzijama i platnim razredima predstavljaju najbolji lek za patnje opljackanih, ponizenih i zbunjenih gradjana

Vera Didanovic

Osvajanjem pola miliona glasova vise nego na novembarskim saveznim izborima, radikali predvodjeni Vojislavom Seseljem nesumnjivo su zasluzili titulu jedinog pravog izbornog dobitnika.

Prema prvim analizama, svoj prodor radikali su ostvarili prvenstveno na racun socijalista, sto, uzimajuci u obzir dosadasnju istoriju (bliskih) odnosa te dve stranke, ne predstavlja narocito iznenadjenje. Zanimljiv je, medjutim, drugi podatak: u pojedinim izbornim jedinicama radikali su, u odnosu na novembarske savezne izbore, uspeli da povecaju broj osvojenih glasova u cak petostruko vecem iznosu od broja glasova koje je leva koalicija u istom periodu izgubila - sto znaci da su osvojili i deo birackog tela koje nije ni bilo naklonjeno (takozvanoj) levici. Kako im je to uspelo?

Vazan uzrok radikalskog uspona sigurno je "patriotsko usmerenje" kojim se ta stranka dici. Prirodno je, naime, da nakon frustracije izazvane porazom u ratu "u kome nismo ucestvovali" deo nacionalisticki orijentisanih biraca napravi radikalniji zaokret udesno.

Ne treba zanemariti ni znacaj socijalne demagogije koju, nakon "zavrsetka" prekodrinskog rata Seselj i njegovi sledbenici uporno forsiraju. Osim sto ne propusta priliku da podrzi neki od gotovo svakodnevnih radnickih strajkova, vojvoda karlobaski (nekad), odnosno zemunski (do daljeg), pravi i korak vise: zakljucio je da price o ujednacenim penzijama i platnim razredima predstavljaju najbolji lek za patnje opljackanih, ponizenih i zbunjenih gradjana.

Neoprezno bi, medjutim, bilo na ovom mestu staviti tacku i zadovoljiti se rasprostranjenom tezom prema kojoj je SRS, olicena u Vojislavu Seselju, nacionalsocijalisticka stranka ciji politicki prodor oznacava skliznuce Srbije u fasizam. Sam Seselj cesto kaze "Jedva cekam da dodjem na vlast", pokazujuci time otvoreno sta mu je osnovni cilj, za cije je ostvarenje spreman da upotrebi svako sredstvo.

Brojni su argumenti za tvrdnju da je za determinisanje ponasanja radikalskog vodje, a samim tim i partije u celini, od bilo koje ideologije vaznija jedna druga Seseljeva karakterna osobina - pragmatizam. Problem je samo sto je celicnom otpornoscu na mnoge civilizacijske, eticke, pa cak i estetske norme, zemunski gradonacelnik tu svoju osobinu razvio do neslucenih razmera.

Za potvrdu izrecene teze mogla bi da posluze dva od mnostva raspolozivih primera zapanjujuce pragmaticnosti. Kada se, svojevremeno, zalagao za primenu principa retorzije, Seselj je, ostalo je zabelezeno, na pitanje zasto javno trazi proterivanje Hrvata, kada ce ga to obeleziti kao fasistu, a Srbiju kao fasisticku zemlju, ne trepnuvsi odgovorio: "Odmah posle te izjave, broj nasih clanova u Vojvodini se povecao. Sigurno cu pobediti na izborima u Vojvodini!"

Drugi primer je sadasnji: prilagodjavajuci se promenjenim, postdejtonskim okolnostima, karakteristicnim, izmedju ostalog i po primetnoj oseci zelje za ponovnim izigravanjem topovskog mesa, Seselj je smislio i nacin da ne odustane od proklamovanih zapadnih srpskih granica i da, istovremeno, obesmisli optuzbe za huskanje na ponovni rat. Radikali ce, tvrdi on, "svoje ciljeve ostvariti iskljucivo mirnim putem i to kada dodje do promene odnosa snaga u svetu". Da li je takvom formulacijom vojvoda odstupio od svojih ranijih zalaganja? Nije. A sasvim je razumljivo da mu se ne moze prigovoriti zbog izostanka promena na svetskoj politickoj sceni!

Vojislav Seselj, jednostavno, zna kome se obraca i nepogresivim instinktom oseca kako to treba da cini. A cak i kad napravi gresku (sa stanovista svojih potreba i ciljeva) brzo je i bez problema preokrene u svoju korist.

Moguce je, recimo, da je ispravan utisak novinara da Seselj nije bas presrecan zbog nedavnog skandala sa stanom zemunske porodice Barbalic i do danas neobjasnjenim premlacivanjem advokata Barovica, sto, naravno, sam nikad nece priznati. Ali je zato savrseno svestan onoga sto su i izborni rezultati potvrdili: ponekad su ljudi spremni da zazmure zbog onog sto se desava drugima. Zaokupljeni svojim problemima, skloni su da presudnu vaznost pridaju naporima koji su rezultirali smanjivanjem "salterskih muka" stanovnika opstine u radikalskoj vlasti. Pred salterom, zna se, svako kad-tad mora da previje kicmu.

Nisu, medjutim, svi spremni da zbog disciplinovanja salterskih sluzbenika poniste primedbe na dosadasnju radikalsku delatnost. Politicki ili makar civilizacijski protivnici Vojislava Seselja najcesce se pozivaju na tezu da je on zapravo "monstrum koga je Milosevic stvorio, pa ce ga on i unistiti". A da li je eventualno posedovanje autorskih prava na zivopisnu radikalsku kreaciju u ovom trenutku i dovoljno za njenu potpunu kontrolu i potencijalno unistenje?

Pozitivan odgovor na postavljeno pitanje tesko se moze dati u svetlu cinjenice da su se radikali danas po svojoj snazi opasno priblizili donedavno neprikosnovenim socijalistima. Potrebno je, takodje, imati u vidu i da onaj od koga se ocekuje "i da tuzi i da sudi" tesko moze zanemariti cinjenicu da je lider SRS bio neposredni svedok zbivanja koje i sam pokusava da sakrije pod tepih.

Treci razlog nude sami Seseljevi sledbenici: "Vec su nas napadali na sve moguce nacine. Nista im vise nije ostalo", samouvereno odgovaraju na tvrdnje da je "dosije Seselj" vec pripremljen "tamo gde treba".

Istovremeno, dok pasivno ocekuju ostvarenje zelje o obracunu Milosevica i Seselja, glavni eksponenti one skole misljenja prema kojoj je radikalski vodj "esencijalno zlo koje treba jednom za svagda proterati sa javne scene", prave kardinalnu i sasvim pocetnicku gresku. Umesto da protivnika, pre svega, prihvate kao realnost i dobro upoznaju njegove kvalitete i mane, kako bi znali sta i kako treba neutralisati, tretiraju ga kao marginalca, otvoreno i naglaseno ispoljavajuci svoj prezir.

S druge strane, u prostorijama Srpske radikalne stranke, svakodnevno se udebljavaju fascikle sa podacima o politickoj konkurencnciji. Na opste iznenadjenje, stranacki sef Vojislav Seselj ponasa se upadljivo stisano i odmereno, o politickim protivnicima govori sa puno postovanja i cak nikome i ne preti - ukratko, drugi predsednicki krug docekuje savrseno koncentrisan i oprezan.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /