NA PRAGU PONOVNOG EKONOMSKOG OZIVLJAVANJA ZEMALJA U TRANZICIJI

Kako podgrejati a ne pregrejati

Inflacija se smanjuje (sa izuzetkom Rumunije i Bugarske) i u iducoj godini ce po prvi put imati jednocifrenu stopu. Opasnost je da visoka unutrasnja traznja ponovo obnovi inflatorna dejstva, konstatuje analiticar MAP-a.

Domace teze za politicku upotrebu, kojima se dokazuje da sa privatizacijom ne treba zuriti, jer je ona u drugim zemljama prouzrokovala pad privredne aktivnosti, a to je "luksuz" koji mi sebi, posle sankcija, ne mozemo dozvoliti - gube podlogu. U ovoj i sledecoj godini, naime, ocekuje se da ce doci do ponovnog ekonomskog ozivljavanja u deset zemalja Centralne i Istocne Evrope u tranziciji, koje imaju mogucnosti da iskoriste rast konjunkture na zapadno-evropskom trzistu. Tekuca ekonomska situacija pokazuje i da se postepeno smanjuje inflacija, pa se ocekuje da ce ona u iducoj godini imati po prvi put jednocifrenu, odnosno pribliznu stopu (izuzetak su Rumunija i Bugarska), konstatuje se u Analizi privrednog razvoja zemalja u tranziciji, objavljenoj u MAP Instituta ekonomskih nauka.

U njoj se kao glavni podsticaj ekonomskog rasta oznacavaju unutrasnja traznja koja je kljucne impulse dobijala od dinamicnog rasta investicija i licne potrosnje. (Paralele sa nasom situacijom, u kojoj je do rasta domace traznje doslo posle prodaje "Telekoma" ne postoje upravo na terenu izostalih investicija, s obzirom da te devize nisu ulozene u profitabilna preduzeca, vec u podmazivanje postojece privredne strukture i potrosnje - primedba autora.) Rast domace traznje u pomenutim zemljama, medjutim, rezultira povecanjem uvoza, uz ogranicenja koja na strani izvoza stvara struktura njegove manje atraktivne ponude, posebno kada su u pitanju industrijski artikli. Posledice su, istice se u MAP, brzo povecanje spoljnog deficita, pri cemu ukupan trgovinski deficit vec predstavlja oko 7,5 odsto bruto domaceg proizvoda regiona. Cak polovina zemalja regiona ima trgovinske deficite cije ucesce u bruto domacem proizvodu prelazi 10 procenata.

Nastavak smanjivanja inflacije
"Pracenje privrednih kretanja pokazuje da se proces smanjivanja inflacije (dezinflacija), sa izuzetkom Bugarske i Rumunije, nastavlja u svim zemljama regiona. To posebno vazi za balticke zemlje i Poljsku, koje jos imaju relativno visoku inflaciju, ali ima indicija, na osnovu niza ekonomskih mera, da ce u pomenutim zemljama pad inflacije biti veci nego sto se prvobitno ocekivalo. Ipak, ocekuje se, uprkos odrzavanju visokih realnih nadnica i plata, kao i relativno visoke stope rasta bruto domaceg proizvoda, da ce u narednim godinama dalje slabiti inflatorni pritisak. Prognoza se zasniva na poboljsanju produktivnosti rada kao neposredne posledice porasta investicione aktivnosti tokom proteklih nekoliko godina i odrzavanju jasno odredjene monetarne politike, zasnovane na realnoj aprecijaciji kurseva valuta. Medjutim, u vecini ekonomski naprednijih zemalja regiona, ne ocekuje se da ce nastavljeno smanjivanje stope inflacije imati raniju brzinu i ne pretpostavlja se da ce se, u bliskoj buducnosti, moci ostvariti inflatorne stope zemalja clanica EU. Objasnjenje treba prvenstveno traziti u cinjenici da bi produzen period visoke unutrasnje traznje mogao ponovo da obnovi inflatorna dejstva", objasnjava analiticar iz MAP-a.

Doduse, u ovoj analizi se prognozira da ce se u 1997. i u narednoj godini izvoz centralnoevropskih zemalja ponovo povecavati, barem iz dva razloga: zbog boljih ekonomskih izgleda u zemljama Zapadne Evrope i zato sto ce predvidjeni pocetak ekonomskog oporavka u bivsim zemljama SSSR stvoriti prostor za dodadtni izvoz robe iz centralnoevropskog regiona na ova trzista.

Medjutim, taj porast izvoza ce istovremeno biti nedovoljan da nadoknadi i dalje visok uvoz. A to opet znaci da ce se povecavati nacionalni trgovinski deficiti, mada umerenijim tempom od dosadasnjeg. U analizi se, takodje, istice da su do sada ovi minusi bili relativno lako finansirani, ali i da upravo postojeci trgovinski debalans upozorava da je "privreda pregrejana". Da bi se izbeglo pregrejavanje u privrednom razvoju, nacionalne ekonomske politike morace sprovoditi restriktivne monetarne i poreske mere. Medjutim, kada se veliki spoljni deficiti najvecim delom finansiraju sa prilivom spekulativnog kratkorocnog kapitala, onda postoji opasnost da iznenadno povlacenje ovih sredstava stvori platno-bilansnu krizu", upozorava se u MAP.

Kazna za napustenu stabilizaciju
Zemlje izuzetke, Bugarsku i Rumuniju, karakterise napustanje ili kasnjenje stabilizacionih mera i programa rekonstrukcije. U Bugarskoj se predvidja da ce ovogodisnja inflacija iznositi hiljadu i po odsto, a skoro sto odsto u Rumuniji. To u ovoj godini podize stopu u regionu na 65 procenata, a kada bi se izostavila pomenuta dva slucaja, ona bi verovatno iznosila samo 13 odsto. "U 1998. predvidjeno ozivljavanje u Bugarskoj i Rumuniji zavisice od bitnih pretpostavki vezanih za to da li ce tekuci stabilizacioni programi biti primenjeni na vreme i u celini.
Ova pretpostavka o uspesnom brzom preokretu uslovljava da se za obe zemlje tekuca prognoza krece od veoma verovatne do pogresne. Medjutim, one u svakom slucaju nisu dovoljno realne", konstatuje se u analizi privrednog razvoja zemalja u tranziciji.

Paralela sa domacom situacijom se ponovo namece. Neidentifikovani izvori posluzili su lane za finansiranje jugoslovenskog spoljno-trgovinskog deficita, a taj kapital je, takodje, bio privlacen spekulativnim razlozima, pre svega solidne zarade preko uvoza i domacih cena. U ovoj godini takva uloga je pripala "postanskim" devizama, a na osnovu njih isfabrikovani dinari podgrejali su, a po mnogim ekonomistima i pregrejali su situaciju na domacem trzistu. Nametnula se dilema da li ce vlast imati petlju da ponovo uspostavi ravnotezu - posezuci za ostrim monetarnim restrikcijama, ili ce hraniti spoljno-trgovinski deficit, dok se ne potrosi pomenuta devizna podloga za to.

B. Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /