ZASTO "MRLJE" U BIOGRAFIJI NISU PREPREKA ZA PREDSEDNICKU IZBORNU TRKU

Svaki punoletni gradjanin, i kod nas i u svetu, uglavnom, ima pravo da bira i da bude biran - bez obzira na biografiju

Nikada pre poslednjih izbora, ni jedan predsednicki kandidat, u momentu podnosenja kandidature, nije (zvanicno) sumnjicen za izvrsenje krivicnog dela, protiv njega nije podizana optuznica, niti je vodjena istraga. Posle brojnih "zemunskih dogadjaja" u kojima je uvek na jednoj strani bio prisutan sada drugoplasirani predsednicki kandidat Vojislav Seselj, a koji su kulminirali brutalnim prebijanjem beogradskog advokata Nikole Barovica, ime pomenutog interesenta za predsednicku fotelju naslo se na nalogu Opstinskog javnog tuzioca u Novom Beogradu, izdatom za sprovodjenje istrage. Logicno pitanje koje se posle svega nametnulo, glasilo je moze li osoba osumnjicena za krivicno delo biti kandidat za predsednika republike, a posebno u trenutku kada se protiv njega vodi istraga.

Bez obzira da li je dokazani kriminalac ili ne, da li je boravio u zatvoru zbog brutalnog ubistva ili nasilnistva, ili je samo osumnjicen, a krivica nije dokazana, svaki gradjanin moze da bude predstavnik drzave odnosno predsednik republike. Odluka o tome, iskljucivo je na savesti i volji naroda.

Iako je drzava u kojoj zivimo, po mnogo cemu, jos uvek "daleko" od osnovnih humanitarnih i politickih standarda koji vaze (i uglavnom se postuju) u takozvanim civilizovanim drzavama - uzorima svake zemlje koja cini korake ka promenama u demokratskom pravcu, ipak smo se bar u necemu, primakli.

- Po Ustavu i Zakonu o izboru predsednika republike istraga koja se vodi protiv kandidata za tu funkciju ili vec izrecena kazna, nisu razlog za sprecavanje njegovog ucesca na izborima. Kazna sama po sebi ne umanjuje politicko pravo bilo kog gradjanina - stav je dr Dragora Hibera, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu - Ukoliko je licu odredjenom da obavlja funkciju predsednika drzave izrecena kazna zatvora, ako je vec izbrano na tu funkciju, njega stiti imunitet, koji je kod nas predvidjen u najvisem stepenu. Zakon ne predvidja gubitak funkcije, vec predvidja samo mehanizam koji ce da spreci obavljanje duznosti ukoliko se utvrdi da je lice nesposobno za to.

Pogleda li se u zakone drugih drzava, uocava se velika slicnost sa nasim. Naime, ni u jednom od njih, nije osporeno jedno od osnovnih ljudskih i politickih prava, da svaki punoletni gradjanin ima pravo da bira i da bude biran, bez obzira na svoju biografiju. O podobnosti lidera drzave (u modernim demokratskim drzavama, predsednicka funkcija je cisto protokolarna), odlucuje biracko telo, na kome je da po svojoj savesti proceni da li je kandidat - buduci predsednik, po osnovnim moralnim kriterijumima, podoban za tu funkciju ili ne. Praksa je pokazala da su do sada, po ovakvim pravilima igre, kada su istinski demokratske drzave u pitanju, njihovi najvisi predstavnici bile osobe bez "mrlja" u biografiji. Ako su i dolazili u sukob sa zakonom, to se desavalo tokom obavljanja predsednicke duznosti.

Kako je praksa do sada pokazala, javnost u pomenutim zemljama vrlo negativno reguje prema licima za koja se sumnja da su ili su nekada bila sa "one strane zakona", sto redovno povlaci sa sobom veoma izrazeno nepoverenje biraca.

Razlog ovakvom stepenu liberalizma lezi u mogucnosti brojnih zloupotreba u slucaju ogranicenja uslova, na primer, kriminalnom biografijom, koje kandidat mora da ispunjava. Gledano unazad, kroz istoriju, u vremenima kada su zaista postojala neka ogranicenja u tom smislu, protivnici su na razne nacine, pribegavajuci raznovrsnim namestanjima, podmetanjima i drugim "prljavim trikovima", onemogucavali predendente na odredjene drzavne funkcije da se upuste u regularnu izbornu trku. Uocavajuci takve pojave, borci za ljudska prava, pravnici, sociolozi i strucnjaci mnogih drugih drustvenih oblasti vremenom su se izborili za mogucnost da svako, bez obzira na svoju proslost, ima jednaka prava prilikom ucesca u izbornoj trci, sto je na kraju i jedno od bazicnih ustavnih i zakonskih nacela i standarda postovanja ljudskih prava u svakom civilizovanom drustvu. U svakom civilizivanom drustvu, takodje, biraci veliku paznju posvecuju prvenstveno moralnim vrlinama i cistoci savesti odredjenog kandidata i, po pravilu, ne biraju one koji im prete, javno ispoljavaju nasilnistvo ili prebijaju gradjane zbog povredjene sujete.

M. Milunovic