U PITSBURGU (SAD) ODRZANA GODISNJA SKUPSTINA ISELJENICKE ORGANIZACIJE KONGRES SRPSKOG UJEDINJENJA

Skupstina KSU podrzala snage demokratske opozicije u Srbiji koje su bojkotovale izbore i obavezala se da akcijama u zemlji i lobiranjem u Vasingtonu, rezim u Beogradu izvede na kurs reformi

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Usvajanjem paketa rezolucija i izborom Upravnog odbora (na celu sa dosadasnjim predsednikom dr Vojinom Joksimovicem, kome je produzen mandat za jos godinu dana) u Pitsburgu je zavrsena godisnja skupstina Kongresa srpskog ujedinjenja, najvece i najuticajnije iseljenicke organizacije u svetu koja ima registrovane clanove na svim kontinentima.

Delegatske rasprave i skupstine rezolucije na ovom skupu Srba iz dijaspore posvecene su bile, pre svega, nastojanjima da se pomognu neophodne politicke i ekonomske reforme u Jugoslaviji kao i da se rese problemi s kojima je suocena Republika Srpska - kako u realizaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma, tako i zbog sadasnjeg dvovlasca na relacijama izmedju Pala i Banjaluke, koje je dovelo (kako se proteklih dana ko zna koliko puta konstatovalo u Pitsburgu) "prvo do podela, zatim do neposrednih konfrontacija, a na kraju do nemerljive stete za vasceli srpski narod u Bosni".

U debati na skupstini vodece srpske iseljenicke organizacije, inace, najveci deo vremena bio je potrosen na usaglasavanje stavova oko pozicije KSU prema demokratsko-politicko-ekonomskoj situaciji u Srbiji, kao i prema situaciji u Republici Srpskoj.

Skupstina KSU izrazila je posebnu zabrinutost tekucim razvojem politicke situacije u Srbiji, ukazujuci na cinjenicu da za proslonedeljne skupstinske i predsednicke izbore nisu bili ni blizu obezbedjeni uslovi koje je postavila medjunarodna zajednica preko tzv. Gonsalesove komisije OEBS.

Tim povodom, na skupu u Pitsburgu podrzane su snage demokratske opozicije u Srbiji koje su bojkotovale izbore od 21. septembra, uz obavezivanje na jos vece i intenzivnije angazovanje (akcijama u zemlji i lobiranjem u Vasingtonu) da se rezim u Beogradu izvede na kurs trazenih reformi i prihvatanje zahteva koji ce omoguciti SR Jugoslaviji da se izvuce iz sadasnje pogubne medjunarodne izolacije i vrati u punopravno clanstvo svetske zajednice.

Sto se tice rasprave oko sporova koji su doveli do podele, a potom i do otvorene konfrontacije medju prekodrinskim Srbima, ona je vodjena u okviru nadleznog komiteta skupstine KSU. Javnosti je prezentiran zakljucak u vidu dalje i jos odlucnije podrske narodu RS, uz napomenu da ce KSU (na osnovu svoje statutarne obaveze) ostati neutralan u tekucoj banjalucko-paljanskoj borbi za vlast i obnovljen poziv na "obustavljanje daljeg nejedinstva, koje nama donosi samo stetu, a pomaze nasim protivnicima".

Tim povodom, pitsburska skupstina pozdravila je beogradski sporazum Plavisic-Krajisnik o odrzavanju novembarskih i decembarskih izbora kao znacajan korak na putu da se dodje do rukovodstva "koje ce m oci da ujedini RS, pokrene je napred i omoguci joj da uspostavi kontrolu nad svojom sudbinom".

Ucesnici skupa u Pitsburgu pokrenuli su, isto tako, i incijativu za obnavljanje plana "Z-4" kojim je medjunarodna zajednica, predvodjena SAD, svojevremeno predlozila resenje za pitanje Srba u Hrvatskoj. Ondasnje rukovodstvo ondasnje Republike Srpska Krajina odbacilo je (uz podrsku beogradskog mentora), kao sto je poznato, 1995. godine plan kojim je medjunarodna zajednica garantovala Srbima u Hrvatskoj najvisi stepen autonomije koji poznaju pravna teorija i praksa u Evropi.

Na skupstini u Pitsburgu usvojena je pod rednim brojem 1 rezolucija o pokretanju inicijative - preko americke administracije - da se u Hrvatskoj obnovi plan "Z-4" u meri u kojoj je to moguce, sa ciljem da se na taj nacin "obezbedi nesmetan povratak krajiskih Srba kucama". Na relevantnim vasingtonskim punktovima pocelo je u poslednje vreme da se iskazuje nesto vise interesa i razumevanja za inicijative koje pokrece KSU, pa ce, mozda to biti slucaj i sa ovim pozivom na vaskrsavanje pomenutog plana "Z-4" - tim pre sto se u zakljuccima sa pitsburske skupstine sugerise da ovaj projekat bude osnova i za resavanje pitanja autonomije albanskog stanovnistva na Kosmetu.