STA SADRZI MEDJUNARODNA INICIJATIVA ZA KOSOVO

Jedan broj albanskih azilanata ukljucen je u kriminalne aktivnosti u Nemackoj, a dobit koja se na taj nacin ostvaruje ulaze se u finansiranje paralelnih struktura ne samo na Kosovu, nego i u Makedoniji i Albaniji

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U Evropskoj komisiji i luksemburskom Predsednistvu EU kazu da "nemaju pojma" o bilo kakvoj "americko-nemackoj inicijativi za Kosovu", koja je prosle sedmice najavljena iz americkih diplomatskih krugova u SR Jugoslaviji. Jos manje im je, tvrde, poznat istom prilikom najavljeni koncept "specijalnog statusa" za Kosovo. Po njima, ne postoji nikakav unapred zamisljen koncept resenja kosovskog problema, osim "osnovnog okvira" definisanog u zakljuccima Saveta ministara EU od 15. septembra ove godine. "Na liniji" tih zakljucaka - kako u EU sa zadovoljstvom isticu - je i specijalna izjava o Kosovu koju su, 24. ovog meseca u Njujorku, usvojili sefovi diplomatije zemalja- clanica Kontakt grupe.

U nemackim diplomatskim krugovima u Briselu, takodje, smatraju da se ne moze govoriti o "americko-nemackoj inicijativi." Po njima, radi se o "evropsko-americkoj" ili, jos tacnije, o "inicijativi medjunarodne zajednice", buduci da se u nju, vec pomenutom njujorskom izjavom Kontakt grupe, prvi put ukljucila i Rusija.

Ideja je, po njima, da se zajednickim nastupom svih medjunarodnih faktora - EU, SAD i Rusije - doprinese stabilizaciji prilika na Kosovu i njegovom neposrednom susedstvu, sto ce reci u Srbiji, Makedo niji i Albaniji.

Nemacke diplomate ne negiraju da je inicijativa za takvu zajednicku akciju potekla iz Bona. Bonska vlada - kaze za "Nasu Borbu" nemacki diplomata angazovan na kosovskom i sirem, eks-jugoslovenskom, dosijeu - "smatra Kosovo drugom vrucom tackom Balkana, odmah posle Bosne, ali sa potencijalom da nanese jos teze stete, s obzirom na moguce regionalne implikacije". Po njemu, inicijativa kojom se nastoji "ogranicavanje tog ogromnog potencijala stete", sastoji se iz vise malih koraka, od kojih su oni pocetni navedeni u zakljuccima Saveta ministara EU od 15. septembra. Podsetimo na njih: uspostavljanje "istinskog dijaloga sa kosovskim Albancima o statusu Kosova u granicama SRJ"; primena proslogodisnjeg sporazuma Milosevic-Rugova o obrazovanju, uz obecanje finansijske podrske EU obrazovnim institucijama na Kosovu; definisanje modaliteta za prisustvo EU u Pristini (otvaranje Biroa Evropske komisije); te povratak stalne misije OEBS na Kosovo i u ostala podrucja nastanjena manjinama.

Sustina usaglasenog medjunarodnog pristupa resenju kosovskog problema, prema nasem sagovorniku, izrazena je u nedvosmislenom stavu zemalja-clanica Kontakt grupe da ne podrzavaju nezavisnost Kosova, ali ni produzavanje sadasnjeg stanja. Kao sto to nije bilo prihvatljivo u slucaju Bosne i ostalih drzava-sukcesora bivse Jugoslavije, i u slucaju Srbije nedopustivo je bilo kakvo prekrajanje medjunarodnih granica. U tom teritorijalnom okviru, nastavlja nemacki diplomata, neophodno je uspostaviti "razuman stepen demokratije, autonomije, samouprave, zastite ljudskih i manjinskih prava, pravne drzave i ekonomskog prosperiteta."

Tumacenja kojima se nemacka inicijativa za zajednicku evropsko- americko-rusku akciju na Kosovu pripisuje ogromnom broju azilanata iz tog podrucja, nas sagovornik opisuje kao "povrsna". Azilanti su, po njemu, "mnogo veci problem za Balkan, nego za samu Nemacku." Jer, objasnjava, jedan broj albanskih azilanata ukljucen je u kriminalne aktivnosti u Nemackoj, a dobit koja se na taj nacin ostvaruje... ulaze se u finansiranje paralelnih struktura ne samo na Kosovu, nego i u Makedoniji i Albaniji. Cime se, po njemu, samo povecava onaj vec pomenuti potencijal nanosenja stete u regionu, koji bi od Nemacke podstaknuta zajednicka inicijativa za Kosovo trebalo da, koliko je to moguce, ogranici.