Moj doprinos rubrici Pisma citalaca
SPOMENIK PALOJ ISTINI
Bolujem covece! Umirem! Sve mi se komesa; zivot, emigracija, stvarnost i
na kraju ko sam u stvari ja?! Vise i ne znam na kakvo ime da se
odazivam. I nije bitno kako me zovu, sve dok me ne prozivaju. Ah, pitas
me koliko sam dugo ziveo ili koliko duboko osecao ono sto se zbilo u mom
tako cudnom zivotu.
Ja sam jednostavan covek. Mnogo se puta ustrucavam reci da sam covek,
ali kada vidim ko se sve odaziva na ovo ime, i ja se ohrabrim, pa
ponekad castim sebe i ovom recju. Samouki sam vajar, umetnik, barem se
trudim da to budem. U Kanadu sam dosao 1962 godine, noseci u sebi sve
ono sto jedan Srbin moze da nosi; zemlju, majku, eho proslosti,
izdajnika Brankovica i hrabrog Obilica. Sve se zbilo u moju dusu, kao
lava u vulkansko jezgro, uvek me bodreci i podsecajuci; ko sam i odakle
sam dosao. I danas je to sve zakopano u moje secanje, bez nade da ce
ikada ta lava ugledati svetlost dana. Mrtvim mi se cine i ostali Srbi,
kako ovde u emigraciji tako i u otadzbini. Sve je nekako zamrlo, niko
nema ni moci da se vise nada. Cak i ono najsvetije u coveku, Nada je
umrla. Reci mi da gresim i ozarices mi srce. Cutis, pa sigurno i ti
dobro znas da je to istina, samo mudro cutis.
- Koliko jos svetlih istina treba da padne i koliko jos srpskih muka
treba da se rodi, da bi teror i okupacija nad mojim narodom prestala?
- Evo, pogledaj, napravio sam maketu za spomenik prvoj paloj zrtvi u
ovom ratu - Istini. Da, istina je prva zrtva i sa njom smo zakopali i
svoju istoriju, oceve i sto je najvaznije, zakopali smo i svoju
buducnost. Nemoj me gledati tako, sumnjivo, kao da sam kakav demon i
neprijatelj samom sebi i svom narodu. Dosta je otrcanih reci, fraza i
pompeznog duvanja. Predjimo na delo. Ucinimo ono sto se od nas ocekuje:
budimo ljudi i priznajmo sebe pred sobom. Znam, to je tesko uciniti,
isto kao sto je i tesko videti svoj lik u zenici svoga oka.
- Tamo gde su moji preci koracali, ja ne mogu, ono sto su oni znali, ja
ne znam, cemu su se oni radovali, ja se ne radujem, zbog cega su oni
plakali ja ne placem. Zasto onda pozivati svu tu vojsku velikana, i
onako mi se nece odazvati, i traziti od njih utehu. Ne, stidljivo cu se
kriti u svetu iluzija. U njemu ima mnogo mesta da se covek sakrije, jer
kuda cu ovakav pred Milosa, pa da me pogledom smozdi. Ja sam jadov,
mali crv. Nisam dosledan ni jednom srpskom cobaninu iz tog doba, pertlu
svezati, a kamoli Milosu na oci izaci.
- Da, dragi prijatelju, umirem sramno, kako samo nistavila umiru, ne
dajuci nista svome rodu. Ne ostavljajuci nista svome pokolenju. Ah,
zalosna je ta cinjenica. Evo, radio sam na ovoj maketi dosta dugo. To bi
trebao da bude memorandum i muzej palim zrtvama u ratu koji nije trebao
da se desi. Da ovom malenkoscu obrisem barem jednu suzu i utesim jednu
dusu. Ali moja zeqa je bez krila, nema podrsku ostalog srpskog sveta
ovde u dijaspori, a i kako ce kad niko nikom ne veruje i svako u svakom
vidi svoj lik. Jer cemerno odjekuje tvoje bice u mom, pa se sudarajuci
jedno u drugi prelamaju u lik slomljenog ogledala. Da prosim, to ne
zelim, jer isprosio sam malo milosti za svoj greh od Gospoda, pa se sada
nadam i pomilovanju.
Ali nada jos uvek tinja i ponosito ocekuje, da ce se neki ljudi,
srbi, odazvati ovj akciji "Spomenik paloj istini." Ali, i ako se niko
ne bude odazvao, ja mogu samo jedno reci : Boze oprosti nam, ne znamo
sta radimo!
Ako neko bude zeleo da ucesrtvuje u ovoj akciji "Spomenik paloj
istini" neka se obrati :
Zoran Beatovic
Vajar
Tel:(416) 223-9035
Slobodan Macura
Misao i covek
Puno pozdrava Nasoj Borbi
S.Macura
"Misao i covek"