Tvrdnja da je nepostojanje "Vilija Branta" na srpskoj politickoj sceni
glavni
uzrok za teskoce u ukljucivanju u svetske politicke i ekonomske tokove
je u najmanju ruku neutemeljena. Vili Brant je klekao pred zrtvama
nacistickih zlocina u trenutku kada je SR Nemacka bila uveliko u grupi
najrazvijenijih zemalja sveta, prihvacena od svih kao pozeljan ekonomski
partner bez obzira sto ni oni punih 25 godina nisu imali svoga "Vili
Branta". Skorija istorija nam daje jos puno slicnih primera. Ako mozda
primer da Americki zvanicnici ni 30 godina posle rata u jugoistocnoj
Aziji nisu nasli za potrebno da mole za oprost i nije dobar, jer zaista
neko ko je najjaci verovatno nema potrebe da se bilo kome izvinjava,
onda primer naseg suseda Hrvatske najbolje opovrgava tezu gospodina
Brkica. Proslo je vise od 50 godina otkako je Hrvtska drzava pocinila
nemerljive zlocine prema Srbima, Jevrejima i Romima ali ni jedan
hrvatski politicar nikada nije nasao za shodno da za te zlocine trazi
oprost za hrvatski narod. Da ne govorim o zrtvama iz ovog najnovijeg
rata. I pored toga polozaj Hrvatske u svetu je daleko povoljniji od
onoga koji ima Jugoslavija.
Napokon i sam sud u Hagu je institicionalizovan da bi se sprecila
kolektivno okrivljavanje naroda na ovim prostorima i da bi se pocinjeni
zlocini individualisali pa izvinjenje u ime naroda i sa tog stanovista
nema nikakvog smisla.
Ono sa cime mogu da se slozim sa gospodinom Brkicem je da je prepreka
ukljucivanju u svetske tokove pre svega stanje svesti gradjana Srbije
danas koje se zasniva na strahu od promena, na samozadovoljnosti, na
nespremnosti da se prihvate standardi razvijenog sveta u oblast
ekonomije, industrije i ljudskih prava. Ali ta svest je izgradjivana
vise od decenije pre svega kroz medije i jos uvek se izgradjuje. Da bi
se ta svest izmenila potrebno je puno puno vremena i to nije nesto sto
se moze postici preko noci klecanjem opozicionih politicara pred
zrtvama rata. Taj cin mogao bi da bude jedino posledica promene svesti
ovog naroda a ne nacin kako da se ta svest promeni.
Milos.