Komentar

Vasco Drecun (vdrecun@netcom.ca)
Sun, 12 Oct 1997 00:17:22 -0400


This is a multi-part message in MIME format.

------=_NextPart_000_0004_01BCD6A4.3624E720
Content-Type: text/plain;
charset="iso-8859-1"
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Na proslavu seststogodisnjice Kosovske bitke isli smo (naravno) =
autobusom, uz pesme kojima pravo ni reci nismo znali. Orno smo jezdili =
krajevima koje mnogi od nas nikad pre nisu videli, otkrivali rodnu =
zemlju zdusno se diveci srpskoj srednjovekovnoj kulturi. Osecali smo i =
krivicu, i ponos, i mrznju i ne znajuci prema kome.

Na putu prema Decanima, u prolasku kroz Pec, stali smo za kratko pored =
pekarske radnje koje sam se dobro secao. Mnoga letnja jutra sam u toj =
istoj radnji kupovao somune s cevapcicima i kajmakom, a u prvoj radnji =
pored te menjao sam prazne mlekarske flase za pune s bozom i limunadom. =
Cesto bih platio sam, a cesto bih ostavio tetki da plati u povratku s =
pijace.

I eto, posle osamnaest godina sedim u autobusu par metara od iste =
radnje, imam strasnu zelju da izadjem, popijem bozu, prosetam =
Peskovima... ali ne izlazim. Ostajem lojalan autobusu, pesmi, mrznji, =
ponosu, krivici... Lojalan prema sebi? Ne. Dosledan? Ne... Gledam kroz =
prozor na drugu stranu: Bistrica je bistra koliko i pre. Ne vidim nigde =
kolske zaprege, ali ipak vidim balege. Tesim se, doci cu opet uskoro, =
ponosan. Kriv? Mozda.

Dvadeset sest godina je proslo od mog poslednjeg leta u Peci. Od ponosa, =
krivice, mrznje, pesme, autobusa... ostala je jos samo krivica. Jos se =
secam radnje sa somunima, verujem da je Bistrica bistra koliko i pre, =
stare balege su sprane, a nove su prosute...

Kosovo je simbol svih nasih nepriznatih poraza. Nije poraz sam za sebe =
strasan. Osim ako niste Srbin. Nije priznanje poraza strasno. Osim ako =
jeste Srbin. Kosovo nije samo provincija, kosovo je rec koja oznacava =
poraz koji se upornim nepriznanjem pretvara u pobedu. Mnogi veliki =
narodi dozivljavali su poraze. Ne bi ni postajali velikim da nisu =
dozivljavali velike poraze. Sto je narod veci to je poraz veci, a srpski =
narod je bio veliki. I poraz je bio veliki. I bio je priznat.

Posle Kosovske bitke najveci srpski poraz je komunisticka revolucija. =
Gubitak je ogroman, istorijski srazmeran gubitku Kosovske bitke. I =
idosmo na tu proslavu seststogodisnjice bitke na Kosovu da nekom =
cudotvornom matematikom svesti kolektivne krivice speremo krivicu s =
krivih. Dadosmo im otvoren ugovor za jos vece poraze, na Kosovu =
potpisasmo Krajinu, u Peci Prevlaku, u Dusanovom gradu Sarajevo...

Boze, kako se osecam krivim, namagarcenim. Ne, ne verujem da su =
komunisti imali toliko pameti da izmanipulisu kosovski poraz u sopstveni =
oprostaj grehova. Krivo mi je i sada kad nisam vise drzavljanin Srbije. =
Krivo mi je sto nemadoh snage da priznam poraz, sto pre sest stotina =
godina izgubljenu bitku ne proslavismo pohodom na Dedinje, vec pohodom =
na Kosovo.=20

Nije se na Kosovu izginulo prepametno, ali nije ni uzalud. Izginulo se =
da zauvek naucimo da priznati poraz otvara vrata velikim narodima. =
Izginulo se da nam se ostvari svest da samo veliki narodi mogu da imaju =
velike poraze. Nije se na Ceru i Kolubari izginulo zaludno. Izginulo se =
da se zna da veliki narod ostaje veliki i stotinama godinama posle =
priznatih poraza. Na Solunskom frontu se izginulo da se zna da ko zna za =
poraze zna i da pobedjuje. Nije se ni na Neretvi ni na Zidanom Mostu =
izginulo zaludno. Izginulo se da se zna se u svakoj revoluciji pobeda =
pretvara u poraz.

I ne bi se na Dedinju izginulo zaludno. Izginulo bi se da se zna da =
veliki narodi cene svoje poraze i svoje pobede. I da samo jadni narodi =
poraze pretvaraju u pobede. A da Srbi nisu jadan narod mogu da pokazu =
samo na jedan nacin. Dedinje za Kosovo. Kosovo za Krajinu. Krajinu za =
nauk.

------=_NextPart_000_0004_01BCD6A4.3624E720
Content-Type: text/html;
charset="iso-8859-1"
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD W3 HTML//EN">

Na proslavu seststogodisnjice Kosovske bitke isli = smo=20 (naravno) autobusom, uz pesme kojima pravo ni reci nismo znali. Orno smo = jezdili=20 krajevima koje mnogi od nas nikad pre nisu videli, otkrivali rodnu = zemlju zdusno=20 se diveci srpskoj srednjovekovnoj kulturi. Osecali smo i krivicu, i = ponos, i=20 mrznju i ne znajuci prema kome.
 
Na putu prema Decanima, u prolasku kroz Pec, stali = smo za=20 kratko pored pekarske radnje koje sam se dobro secao. Mnoga letnja jutra = sam u=20 toj istoj radnji kupovao somune s cevapcicima i kajmakom, a u prvoj = radnji pored=20 te menjao sam prazne mlekarske flase za pune s bozom i limunadom. Cesto = bih=20 platio sam, a cesto bih ostavio tetki da plati u povratku s = pijace.
 
I eto, posle osamnaest godina sedim u autobusu par = metara od=20 iste radnje, imam strasnu zelju da izadjem, popijem bozu, prosetam = Peskovima...=20 ali ne izlazim. Ostajem lojalan autobusu, pesmi, mrznji, ponosu, = krivici...=20 Lojalan prema sebi? Ne. Dosledan? Ne... Gledam kroz prozor na drugu = stranu:=20 Bistrica je bistra koliko i pre. Ne vidim nigde kolske zaprege, ali ipak = vidim=20 balege. Tesim se, doci cu opet uskoro, ponosan. Kriv? = Mozda.
 
Dvadeset sest godina je proslo od mog poslednjeg = leta u Peci.=20 Od ponosa, krivice, mrznje, pesme, autobusa... ostala je jos samo = krivica. Jos=20 se secam radnje sa somunima, verujem da je Bistrica bistra koliko i pre, = stare=20 balege su sprane, a nove su prosute...
 
Kosovo je simbol svih nasih nepriznatih poraza. Nije = poraz sam=20 za sebe strasan. Osim ako niste Srbin. Nije priznanje poraza strasno. = Osim ako=20 jeste Srbin. Kosovo nije samo provincija, kosovo je rec koja oznacava = poraz koji=20 se upornim nepriznanjem pretvara u pobedu. Mnogi veliki narodi = dozivljavali su=20 poraze. Ne bi ni postajali velikim da nisu dozivljavali velike poraze. = Sto je=20 narod veci to je poraz veci, a srpski narod je bio veliki. I poraz je = bio=20 veliki. I bio je priznat.
 
Posle Kosovske bitke najveci srpski poraz je = komunisticka=20 revolucija. Gubitak je ogroman, istorijski srazmeran gubitku Kosovske = bitke. I=20 idosmo na tu proslavu seststogodisnjice bitke na Kosovu da nekom = cudotvornom=20 matematikom svesti kolektivne krivice speremo krivicu s krivih. Dadosmo = im=20 otvoren ugovor za jos vece poraze, na Kosovu potpisasmo Krajinu, u Peci=20 Prevlaku, u Dusanovom gradu Sarajevo...
 
Boze, kako se osecam krivim, namagarcenim. Ne, ne = verujem da=20 su komunisti imali toliko pameti da izmanipulisu kosovski poraz u = sopstveni=20 oprostaj grehova. Krivo mi je i sada kad nisam vise drzavljanin Srbije. = Krivo mi=20 je sto nemadoh snage da priznam poraz, sto pre sest stotina godina = izgubljenu=20 bitku ne proslavismo pohodom na Dedinje, vec pohodom na Kosovo. =
 
Nije se na Kosovu izginulo prepametno, ali nije ni = uzalud.=20 Izginulo se da zauvek naucimo da priznati poraz otvara vrata velikim = narodima.=20 Izginulo se da nam se ostvari svest da samo veliki narodi mogu da imaju = velike=20 poraze. Nije se na Ceru i Kolubari izginulo zaludno. Izginulo se da se = zna da=20 veliki narod ostaje veliki i stotinama godinama posle priznatih poraza. = Na=20 Solunskom frontu se izginulo da se zna da ko zna za poraze zna i da = pobedjuje.=20 Nije se ni na Neretvi ni na Zidanom Mostu izginulo zaludno. Izginulo se = da se=20 zna se u svakoj revoluciji pobeda pretvara u poraz.
 
I ne bi se na Dedinju izginulo zaludno. Izginulo bi = se da se=20 zna da veliki narodi cene svoje poraze i svoje pobede. I da samo jadni = narodi=20 poraze pretvaraju u pobede. A da Srbi nisu jadan narod mogu da pokazu = samo na=20 jedan nacin. Dedinje za Kosovo. Kosovo za Krajinu. Krajinu za=20 nauk.
------=_NextPart_000_0004_01BCD6A4.3624E720--