- tribunal je organizovan vanprotokolarno i protiv pravila UN,
neprincipjelno.
- za uspostavljanje tribunala potrebno je bilo promeniti pravila UN.
- tribunal je osnovan na principima otomanskog pravosudja da je kadija i
tuzilac i sudija.
- osudjeni nema pravo da cuje sve detalje protiv sebe.
- to isto je uskraceno i advokatima optuzenog, ako postoji "osnova" za to.
- identitet svedoka je apsolutno tajan (ikvizitorska taktika).
- optuzeni nema prava da vidi svedoke koji ga optuzuju.
Jos jedna malenkost u vezi internacionalne primene pravosudja: kriminal treba
da bude tretiran kao kriminal bez obzira na stranu koja ga je pocinila. U
protivnom, radi se o osvetnoj porceduri a ne pravosudnoj.
Jedan od ratnih kriminala je upotreba ubojitih stredstava na civilnom
stanovnistvu za realizovanje vojnicke prednosti. Takvih primera ima koliko
hocete, sa jedne i sa druge strane. Hirosima i Nagasaki su bombardovani sa
ciljem odmazde i uterivanja straha u civilno stanovnistvo da bi se ubrzala
kapitulacija Japana (vojna prednost). Nemacki grad Dresden je unisten iako
jasne vojne prednosti u tome nije bilo, niti je moglo da promeni ishod rata.
Na Hanoj su bacene hiljade bombi na vojna i civilna postrojenja. Izraeliti su
za vreme okupacije juznog Libana bombardovali teskim haubicama za ogromne
udaljenosti, neprecizno, civilne objekte u predgradju Bejurta, itd. U svim
tim navedenim slucajevima, desetine hiljada civila je ubijeno. Nijedan od
pocinitelja nije optuzen i sudjen na nekom internacionalnom sudu.
Za vreme srpskog napada na Gorazde, u kome je poginulo nekih dve stotina
ljudi (preko 70% vojnih lica), sto je izazvalo saveznicke napade na srpske
polozaje (unistena je jedna poljska bolnica i ambulantsko vozilo), u Ruandi
je poginulo od maceta nekih pola MILIONA ljudi (zena, dece, starih, itd.),
najvise civila, cija su tela bila nagomilana kao gomila lisca, a reke
sakrcene od pobacanih tela, internacionalni dusebriznici i "slobodna" stampa
su najvise paznje poklanjali "zlocinima" srpskih napadaca na Gorazde.
Etnicko cisenje u Ruandi, koje ni po broju ni po jezivom nacinu nije moglo da
se usporedi sa bilo cim sta se desavalo u Bosni tokom celog rata uopste se i
ne spominje. Nikakve vojne intervencije nije bilo od strane internacionalne
zajednice, a tribunal koji je organizovan uopste ne funkcionise, niti se o
tome govori.
To samo pokazuje perverznost prioriteta i zato ne cudi odluka suda na
izlaganje Toma Fila.