Pre nego sto je pocelo predavanje, policija nas je sve isterala napolje
jer je neko telefonirao da je podmetnuta bomba u sali. Svi smo se
divili nasem beskrajnom strpljenju prema tim divljacima s kojima moramo
da zivimo u zajednickoj zemlji. A oni ne mogu da nas ostave na miru ni
ovde u Torontu.
Posle jednog sata, predavanje je pocelo. Teme se secam samo u njenom
sustinskom obliku: Srpsko pitanje i Jugoslavija. A sta bi drugo moglo
da bude? Nije li bas otac nacije specijalista za srpsku proslost i
buducnost, mada je evidentno da ih on ne razlikuje mnogo.
Vec u prvim recenicama usinilo mi se da otac nije bio posten prema
svojim slusaocima. On je citao jedan od svojih eseja koji je naposao,
ja mislim, u 1967. Ali on to slusaocima nije rekao. Na kraju eseja
autor se zabrinuto pita: "Kuda ide srpski narod?" A onda, sa istom
zabrinutoscu odgovara: "Ne znam." Kada je stigao do ovog mesta u eseju,
mogli ste cuti u publici uzdahe iskrene zabrinutosti za nesrecnu sudbinu
vaskolikog srpstva. Atmosfera je bila slicna onoj koja je opisana u
mojoj predhodnoj poruci ("Obrazovan covek") kad katib prica o cudima
prorokovim. Da klupe u sali nisu smetale, ja verujem da bi dobar deo
publike mahom cetnicke orijentacije, bio na kolenima pred novim vodjom,
sa glavama na podu, i sa zadnjicama podignutim put neba. Toliko je bila
neskrivena intelektualna (intelektualna?) pokornost prema novom vodji.
Kod Srba ima nesto perverzno i mazohisticko kad zude za vodjom. Njihov
idealan vodja treba da ih odvede direktno u pakao. I to brzo. Ako ne
mogu da nadju takvog, onda bar onog koji ne zna gde ide. Daj sta das.
Tu se Cosic sigurno kvalifikuje jer 15 godina on ponavlja isto pitanje i
daje isti odgovor. A da ga niko ne tera.
A onda je doslo pitanje jednog slusaoca, koje je direktno u vezi sa
pitanjem u naslovu. Slusalac je pitao: Sta da radimo ako se Jugoslavija
raspadne? Cosic, koji inace ne zna gde mu narod ide, ovog puta ima
spreman odgovor: Onda, svako svojoj kuci!
Gospode! Kako se toga nismo ranije setili? Cosic nije objasnio sta to
znaci a niko nije ni pitao. Svima je bilo, kako se kome svidja, sve
jasno. Nekima se, kao meni, cinilo da je Jugoslavija vec zajednicka kuca
i da nema gde da se ide, osim u tudju kucu. Dakle inostranstvo ili
ubijanje i pljacka. Neki su imali lose iskustvo sa svojim roditeljima
ili svojim politicarima u slicnoj situaciji: "Ako ti se ne svidja, mars
napolje". Tako su stigli i do Kanade. Od nemila do nedraga, od nedraga
do bestraga. Vecina vaskolikog srpstva je ubedjena da je kuca njihova pa
nemaju potrebe da razmisljaju gde da se ide, a vodja je tu da im kaze
kako da se otresu drugih. Na kraju predavanja Cosic se izvinio da, zbog
nedostatka vremena, ne moze da odgovara na nova pitanja, nego je sve
pozvao na banket u jednom od ovdasnjih hotela. Tada bi sa svakom mogao
da razgovara i odgovori na sva pitanja. Vrlo lepo i ljubazno, ali ja
nisam bio tamo.
Vise godina posle ovog predavanja, Cosic je svoju doktrinu "Svako svojoj
kuci", formulisao politicki jasnije kao "mirnu razmenu stanovnistva".
Izgleda li vam dovoljno miroljubivo i odgovorno? Zato sluzi rec
"mirna". Niko ne moze da kaze da vodja zeli da nekog povredi. Ali
ljudi nisu u vozu za sat-dva, pa da ih zamolite da predju na drugo
sediste, jer vi zelite da gledate kroz prozor. Oni pokvareni cak i to
smatraju bezobrazlukom, i mozda vas nece ni poslusati. Ali ostaviti
dom, zavicaj i proslost? Sta je sa Santicevom pesmom "Ostajte ovdje"?
Koliko je meni poznato, postoji samo jedan slucaj mirne razmene
stanovnistva. Pre nego sto se Pakistan odvojio od Indije 1947. godine,
vozovi puni Indijaca stalno su stizali iz danasnjeg Pakistana u Indiju.
Svi putnici bili su mrtvi. Da li je dovoljno mirno? Hocemo li jos da
pricamo gde je ko bio i gde treba da bude? Mozemo li da budemo u isto
vreme civilizovani i da zagovaramo divljastvo? I to sa takvom lakocom?
U svojoj knjizi " Cudan slucaj doktora Dzekila i mister Hajda" Robert
Luis Stivenson prica o obrazovanom i cenjenom lekaru koji popije neki
tajni napitak i preobrazi se u pobesnelog divljaka. Da je kojim slucajem
Stevenson pisao o srpskom intelektualcu, ne bi morao da izmislja nikakav
tajni napitak. Kod nekih Srba ta metamorfoza ide tako prirodno i pod
patriotskim izgovorom: "mrzimo Vas sto ste nas naterali da vas ubijamo.
Bez vas, mi smo fini ljudi. Citajte nasu slavnu istoriju ako ne
verujete."
Zivomir Masic
Toronto Kanada