Moj poslednji doprinos raspravi:
1. U pravu ste, priznajem krivicu ("babe i zabe") prosirio sam temu.
Izvinjavam se.
2. Kazete da su moja dva dopisa u kontradikciji. Ne priznajem krivicu.
Mislim da ste prevideli da sam ironisao sa vasim stavovima u prvom
dopisu. U drugom dopisu to postaje nedvosmisleno jasno. Prilazem dokaz
na kraju ovog dopisa..
Upravo ste i vi ironijom propratili moj "cas" koji sam vam pokusao
odrzati.
3. Kazete za mene: "Za razliku od vas ja svoje stavove i citate ne
uzimam sa
Interneta, jer tu covek moze zaista svasta do vidi i cuje".
Moj komentar ("Ovu misao koja je veoma istinita sam preuzeo negde sa
Interneta") je i tu bio u funkciji ironije. Malo mi je neprijatno sto
moram i to da objasnjavam.
Znaci moj rezime bez ironije jeste da ostavljam svakome pravo da
objavljuje tekstove na svim Juzno Slovenskim jezicima/jeziku.
Vazniji je sadrzaj od pisma/jezika.
Vaznija je sustina od forme.
V. Pekic
P.S. Ostavljam vam poslednju rec da zatvorite nasu malu elektronsku
raspravu. (Bez ironije)
Prvi dopis V. Pekica (slucaj ironije):
>Da, citalac koji se zali na hrvatski jezik je upravu. Mislim da je u
Srbiji sve vise >problem to sto novine pisu ponekada na hrvatskom.
>Steta sto se gospodin nije nasao da se isto tako zali kada su i srpske
paravojne >formacije ubijale civile po SFRJ. Medjutim, ocigledno je da
svako zna svoje >prioritete.
Drugi dopis V. Pekica:
>Daleko od toga, meni licno je potpuno svejedno, naravno za razliku od
vas, da li se >ovaj jezik zove Srpski, Srpsko-Hrvatski, Hrvatsko-Srpski,
Crnogorski i sl. A znate li >zasto?