PISMA CITALACA ILI DUSEVNIH BOLESNIKA

Lucas1124 (Lucas1124@aol.com)
Tue, 7 Apr 1998 01:05:48 EDT


Postovana redakcijo:

Nakon sto sam procitao desetine e-maila poslatih Vasoj redakciji, napokon sam
dobio "empirijsku" potvrdu onog sto sam se, u stvari, plasio dok sam ziveo u
Beogradu. Uzasno mnogo stanovnika bivse YU je izgubilo (ako su ikad i imali)
dodir sa stvarnoscu i, iako je moje znanje ograniceno samo na pravnu/sudsku
medicinu, verujem da ispoljavaju mnoge od simptoma nervne i/ili mentalne
poremecenosti ili bar rastrojstva.

Prakticno svaki drugi e-mail koji objavite kljuca od mrznje, netrpeljivosti,
sovinizma (Americki rasizam je, u proseku, sala u poredjenju sa onim sto sam
slusao, gledao i citao u proslosti u Beogradu, a sad citam u "pismima nasoj
borbi"; verujte mi, mogu da poredim jer sam ziveo u Mississippiju), izvrtanja
cinjenica, tumacenja kako-mi-se-svidja, laganja, vredjanja, primitivizma... Da
ne nabrajam dalje, hvata me muka.

Krajem 1980-ih, (srpski ili jugoslovenski ili mozda samo svoj) knjizevnik
Slobodan (ne mozemo pobeci od tog imena...) Selenic je rekao da se svi
ponasamo kao da je neko bacio neki otrovni glas iznad Jugoslavije pa smo svi
poludeli. Iako bi to objasnjenje bilo u skladu sa "conspiracy theory" nekih
amerofoba (dobra kovanica, a?), a i bar unekoliko pojasnilo upropastavanje
poreskih para od strane CIA-e tokom decenija borbe protiv komunizma "kao
svetskog procesa" - cini mi se da ni Sadam (onaj originalni) ne bi bio u
mogucnosti da napravi tako dobru hemijsku smesu niti Scud da dobaci do
Dedinja, Tuskanca i ostalih dobro nam znanih rezidencija.

Albanski citaoci, na losem srpskom ili losem engleskom (al' bolje nego na
dobrom albanskom jer ih zaista ne bismo razumeli), objasnjavanju nam stvari u
koje su prvo ubedili sebe, pa ce valjda i nas ako ih ponove stotinu puta. Ja
bih to, iskreno, voleo jer bi mi bilo lakse u zivotu da zivim kao budala. I
omatoreli roker u vreme kad je jos imao nesto kose u prirodnoj boji, Bora
Corba, je pevao "Al' je lepo biti glup!" (istina, pevao je i da "za ideale
ginu budale" pa su se neki (crveni) borci nasli uvredjeni - oni drugi borci -
crni, smedji, beli.. - znali su bolje, pa se nisu uvredili, jer su njihovi
poglavnici, vojvode, i fireri izgubili '45.)

Srpski citaoci, u precanskoj ili srbijanskoj varijanti, jos uvek veruju da
srbovanje pred celom kuglom zemaljskom ima isti efekat kao sto je imalo na
Gazimestanu (stari vic o Rusima u Avganistanu se prepricavao po Vukovaru u to
vreme u novoj varijanti: "Danas na Gazimestanu, sutra u vasem stanu"; ako se
pitate kako znam sta je bilo popularno u Vukovaru u to vreme mogu Vam samo
reci da su moji roditelji iz Vukovara, a da je veci deo moje blize familije
pobijen septembra-oktobra1991 od obe strane, "oslobodilaca" i "branilaca", jer
su bili mesavina obe nacije i vere, tj. niciji). Srbi sa te strane okeana, na
tom jadnom poluostrvu, iskreno veruju da ih svi mrze i rade im o glavi. Slicno
Albancima koji su uvek imali patoloski poriv da se zale da ih niko ne razume
(cak je i Titov pionir Azem Vlasi to tvrdio iz istraznog zatvora) , Srbi traze
nekog - bilo koga! - da ih razume, pa su pored (u proseku) moralno i
finansijski propalih Rusa sad "reformisani" Kinezi tretirani kao
"tradicionalni" prijatelji. Ne vredi pokusavati da im se bilo sta objasni -
stotinama, ako ne i hiljadama puta su lazi bile ponovljene i sad su istina za
vecinu Srba.

Svi u Srbiji/tzv. Jugoslaviji znaju da zive u bednoj tvorevini koja vise lici
na nakazu nego na drzavu. I Srbi i Albanci i Crnogorci i "ostali". I zive. I
zivece i dalje. Pomirili su se da im je valuta manje vredna i od toalet-papira
jer ne moze ni u tu svrhu da se upotrebi. Svejedno, spokojno cekaju da je
dobiju svaka dva-tri meseca kao "platu " ili "penziju" (u aprilu su placeni za
decembar ili januar...), a u medjuvremenu kradu, svercuju, prose, prostituisu
se, "valjaju" devize, itd. Na Kosovu je jos gore al' se Albanci ne uzbudjuju
jer imaju preca posla - prave ljudi drzavu. Nikad je nisu imali, a ako je sad
ne dobiju vala nikad ni nece. Svi oni zive u tom transu vec prakticno 15
godina, od vremena sad vec uveliko zaboravljenog Dugorocnog programa
ekonomske stabilizacije od '83, kada su komunisticke vodje po prvi put, preko
volje, priznale, da stvari idu nizbrdo, a na Kosovu se jos od '81 valjaju i
mnogo brze na gore (valjda sto je ravno...).

Lako je, naravno, uperiti prst na Slobu "Slobodu" ili zagrebackog cara znanog
kao Njofra ili, pak, promasenog egzistencijalca Rugobu ili kako se vec zvase.
Ili bilo kog drugog propalog ili novoustolicenog vladara ili njegovog ulizicu
bivse SFRJ. Za druge ne znam ali sam siguran da Sloba Niko-ne -sme-da-bije-
ovaj-narod nece zavrsiti normalno. Jedino mi je zao sto nikad licno necu imati
prilike da iskoristim moje pravnicko znanje i elan u njegovom slucaju, pa da
podignem optuznicu protiv najmizernije i umobolnije karikature od politicara
kojeg je ta zemlja ikad dala. Medjutim, sve to ne pomaze niti ce pomoci
stanovnike tog dela sveta od kojih su mnogi rodjeni i odrasli u drustvu u
kojem mrznja, nasilnistvo, sovinizam i zivotarenje u proslosti su modus
vivendi. Objavljena pisma upravo potvrdjuju da su mnogi te "bolesti" cak
preneli i u druge zemlje gde sad zive... Za njih nema leka i jedina terapija
koja bar moze da ih drzi u prihvatljivom stanju je upravo Internet - bolje da
udaraju po tastaturi nego po necijim glavama.

S postovanjem,

Gordan Momcilovic
San Antonio, Texas, U.S.A.