Poseta Yugoslaviji
BRANKO PILISER (brankopil@worldnet.att.net)
Thu, 16 Apr 1998 06:48:01 -0700
Kao onaj koji je pre 15-ak godina dobrovoljno napustio Yugoslaviu zeleo bih
da dam tek par utisaka sa svoje kratke posete prosle nedelje.
Taj uzas, beda, siromastvo, jad i ljudska muka su sokantni. Moze se kriviti
i spoljni i unutrsnji faktor ali cinjenica je da Yugoslavija(Srbija)
ostavlja utisak coveka na samrtnoj posstelji. Nista sem sverca i buvljaka
izgleda da ne funkcionise. Ono sto je gospodin Milosevic (i njegova draga
supruga) uradio za zemlju, po mom misljenju je mnogo gore od svog zla prvog
i drugog svetskog rata. Pa zar niko ne vidi da je stvar propala. Mlad
svet bezi svakodnevno a vlast se jos drzi kao pijan plota za svoje propale
ideje u u svom svetu gluposti.
Milosevicev sin i malobrojna elita zgrcu pare a narod u Srbiji gladuje, ne
moze da plati racune niti da zivi skroman zivot dostojan coveku.
Narod mora da ustane, da kaze dosta zlu, da se digne sve i svako, i Srbin i
Crnogorac, i Madjar i Musliman, da se rusi ovo za bolje sutra. Sto pre jer
je vec i sada gotovo kasno.
A intelektualci, gde su oni? Gde je um da kaze "rdji da je rdja"? Da vodi
i pomogne jadnim i porobljenim. Gde su akademici, pisci, pesnici i
oficiri?
Yugoslaviji samo mogu pomoci Yugosloveni, a ostali svet ce isti dan pruziti
ruku i pomoc. Samo da krene, sto pre.
Nadam se, jer ovo nema sutra, nema nade da se prezivi LUDAK SA DEDINJA.
NN
San Diego, California