Ispricao sam vam ovu pricu da bih ilustrovao, po mom misljenju, jedan
vazan zakljucak. Mnogi ljudi napustaju svoju zemlju. Ako je tamo jos i
represivan sistem, vecina ce tvrditi da ih je sistem oterao. Ali gde
pocinje i gde se zavrsava taj sistem? Znamo da se zavrsava negde sa
vladom, policijom, zatvorima i ostalim represivnim institucijama. Ali za
mnoge, kao u gornjem slucaju, pocinje u porodici i tu se verovatno i
zavrsava, jer je sve ostalo manje vazno. Najcesce je dovoljno biti
siromasan i napustiti zemlju, cak i ako je u pitanju demokratska drzava.
Sta tera ljude da navode samo jedan razlog za svoj odlazak? I to
najcesce pogresan. Taj isti razlog imaju i njihove komsije, i komsije
njihovih komsija, pa oni ne odlaze. Mora da postoji mnogo razloga. I
mora da postoji licna predispozicija za odluku da se napusti zemlja.
Mora da postoji nesto sto nas cini drugacijim od ostalih. A to najcesce
nije rezim.
Sreo sam mnogo ljudi koji su znali zbog cega sam pre mnogo godina ja
napustio zemlju. Ja to nikad nisam stvarno znao. Bilo je tako mnogo
razloga da je uvek postojala mogucnost da neki izostavim pri
nabrajanju. Polovicne istine me nikad nisu zanimale. Davno sam doneo
odluku da na ovo pitanje necu sebi moci da dam vredan odgovor. I ne
verujem da bi mi taj odgovor bilo sta vredno objasnio. Zasto onda gubiti
vreme? Na pitanje, zasto si otisao u Kanadu, obicno odgovorim, da je to
zbog toga sto su mi dali vizu. To je prilicno tacan odgovor, jer,
pretpostavljam, da mi nisu dali vizu ne bih ni mogao da dodjem ovde.
Interesantno je da me niko od tih velikih tragaca za istinom nikad nije
pitao zbog cega sam trazio vizu. Valjda su shvatili besmislenost
pitanja.
Ipak postoje begunci koji imaju pravo da navedu samo jedan razlog za
napustanje zemlje i da budu u pravu. Taj razlog je rat i to specifican
rat. Rat protiv civilne populacije kakav se vodio Bosni I Hrvatskoj.
Ostali koji navode samo jedan razlog su blago receno, jako sumnjivi.
Zivomir Masic
Toronto, Kanada