Ne znam koliko moze za Vas (i za Vase citaoce)
ovo da bude i dalje interesantno ali, evo saljem,
pa Vi odlucite. Meni nije u interesu nikakav
publicitet vec samo polemika koja ce mozda jos
nekog, zaludjenog ili zalutalog da ponuka na
razmisljanje.
Posto sam naivno i nevino sedeci ispred
home-page-a NasaBorba pre nedelju dana bio
inspirisan da „kliknem" na ponudjeni hyper-link
„Komentar" i poslao Vam kracano pisamce koje
ste objavili 7.5.98, javljaju mi se razni ljudi,
sa svojim komentarima mojeg pisma. Sve preko
E-mail-a. Neki me poznaju od ranije a neki ne.
Evo Vam dva pisma koja sam dobio i moj odgovor
jednom od njih pa Vi odlucite da li to ima smisla
dalje da ide… Imena sam promenio da se neko ne
uvredi.
MENI „DIMITRIJE"
6.5.1997.
Postovani G-dine Ristic-u,
Prvo da Vam cestitam na pismu koje mi se dopalo,
a zatim zelim da stupim u komunikaciju sa Vama.
Naime ja sam iz Sarajeva i kada see dogodilo sve
sto znate ja odem sa suprugom i detetom malim u
Beograd i napustimo sve u Sarajevu. Ja sam imao
moju malu firmu koja se bavila uvozom Naftnih
derivata te sam iste prodavao firmama, kada se
zaratiloi propao sam i ostavim stan , radnju u
roditelji moji vikend kucu kraj Sarajeva, imovina
propala. Probamo zivot u Beogradu ali nismo mogli
i nakon dve godine kada su mene prevarili za
poslednji novac u STABU NA BLOKADI DUNAVA
odlucimo da odemo u Canadu. Tako da nam se i ovde
rodi drugo dete, sada je maloj tri godine a
starijoj 6. Ja sam naucio Engleski lepo supruga
je govorila od prije ali jos uvek radimo teske
poslove tek da prezivimo, volili bi da se vratimo
ali nemamo gde niti imamo koga u Srbiji da nam
pomogne da dobijemo nesto. Supruga moja ima blizu
familiju ali oni su ljudi siromasni koji zive na
selu i jedva sebi pomazu da prezive. Mi bi volili
svim srcem da se vratimo ili da odemo odavde alki
nemamo nikoga ni u Austriji ni u Nemackoj nigde u
Evropi, gde bi volili da odemo. Kada bi dosli
nedge u Evropu bilo bi nam lakse jer su ovi ovde
sve idiot do idiota, tako bi bili blizu nase
zemlje i mogli bi polako da gradimo kucu i da se
smirimo sa decom negde, ovako se bojimo da kada
porastu se vise nikada necemo vratiti kao i svi
drugi koji su dosli ovde na kratko a onda i
ostali.
Ja sam ovde zastupao jednu veliku kompaniju za
celo podrucje Yugoslavije ali nisam mogao nista
uraditi vec samo napravio troskove telefonske da
me glava i sada boli od toga. Nista nisam mogao
da uradim… Kada sam nasima ponudio robu nisu mi
ni odgovorili tako da sam rekao ma necu vise
uopste da im nudim nesto i pravim sebi trosak.
Sada pokusavam da… dobijem neki posao u
Austriji te tako budem blize nasoj zemlji, kao
sto sam ti objasnio.
Primi srdacne pozdrave iz Calgarija i izvini ako
sam te zamarao sa mojim problemima licnim.
„Dimitrije"
MENI, „MOMIR" I „NEVENA"
10.5.1998
Dragi Pedja,
od ovdasnjih Kineza sam naucio mudrost da
cutanjem ostajes jaci prema sagovorniku.
No, moj balkanski nerv je probudjen tvojim
poslednjim pismom "Gasenje poslednje trunke nade"
objavljenog u "Nasoj Borbi". I to u istom danu
kada zaustavljaju Biljanu Plavsic na beckom
aerodromu, a Milu Djukanovicu, Herr Volfgang
Sisel izjavljuje kako je fasciniran
crnogorskom "demokratijom".
Priznajem i postujem razlike u misljenju, izboru
i delanju. Ali, Pedja druze, ne priznajem i ne
prihvatam defetizam i "sramotu" koju ti osecas i
pritom javno iznosis. Nasa istorija i realnost je
puna konvertita svih boja, ne bih voleo da i ti
ides u takve vode. Mi smo u konfuziji i
nacionalnoj i drzavotvornoj. Spori smo na svetske
promene. Cesto se osecamo kao retke i progonjene
divlje zivotinje. Divlje zivotinje od kojih je
vecina postena, naivna, otvorena i slovenski
romanticna. Ja to smatram vrlinama koje se
nazalost ne "boduju" u proracunatim svetovima u
kojima trenutno zivimo.
Pedja druze, osvrni se, pogledaj, ili se bar
priseti, i uputi neki od kredita za taj narod i
njegovu kulturu, za sredinu u kojoj si ziveo, za
vreme u kome si stvarao, za nauk i bogatstvo
sinovljevom pokoljenju.
Rafalno o ostalim desavanjima:
…
- Mi ovde zivimo gastarbajterski, kao u brzom
vozu. Kupujemo slobodu. Ne prodajemo dusu.
- Razvio sam samostalnu firmu sa kolegama u Bgd.
- kompjuteri, inzenjering, Internet,...
- Posecujemo Jugu redovno. Gajimo i brigu i
samopouzdanje.
- Kao odgovor na viceve koje nam po nekad preko
E-mail-a saljes evo ti jedne pesme:
BODEZ
Po cuvenoj prici
Sa dalekog severa
Lovci na vukove
Bodez sa dve ostrice
Umoce u svezu krv
Balcak pobodu u led
I ostave u sneznoj
pustinji.
Gladan vuk
Oseti krv nadaleko
Pogotovu na cistom ostrom
vazduhu
Pod visokim mraznim
zvezdama
I brzo pronadje krvavu
udicu.
Oblizujuci smrznutu
sukrvicu
Poreze jezicinu
I svoju toplu krv
Lapce s hladnog seciva.
I ne ume da stane
Dok se ne skljoka
Nadut od sopstvene krvi
Kad su takvi vukovi
Koji se najteze love
Kakvi li su tek ljudi
Pa i citavi narodi
A pogotovu nas
Koji se vlastite krvi
Ne moze nadostiti
I pre ce nestati
Nego se opsetiti
Da ce krvav bodez
Ostati
Jedini
Spomenik
I krst
Iznad nas.
Matija Beckovic 1989.
Suprugu, sina i tebe, druze, toplo pozdravljaju i
vole prijatelji ,
„Momir i Nevena"
JA „MOMIRU" I „NEVENI"
10.5.98.
Hej, zdravo dragi moji!
Pustite sad kineske mudrosti - drago mi je (ma
kakav povod bio) da ste se javili,
da znam da ste zivi, zdravi i - da svilen konac
jos nije puk'o. Drago mi je i da citate NasuBorbu
i "priznajete i postujete razlike u misljenju,
izboru i delanju". I jos mi je drago da Vas je
jedno moje bezazleno pisamce poslato "u etar"
ponukalo Vise da mi odgovorite nego sva moja
prethodna direktna pisma Vama.
Evo, da malo "popricamo", rec po rec. Kad vec
nismo Kinezi.
Balkanski nerv je ono sto i mene goni, gura ili
vuce kroz zivot. Ni pojma nemate koliko redovno
se setim vase metafore "biti drzak prema zivotu".
Ja sam duboko ubedjen da smo Smilja i ja samo
zahvaljujuci toj "drskosti" uspeli i stigli
dovde, dokle smo stigli. Ne pristajem na polozaj
podredjenog, ne dozvoljavam da mi drugi kroje
sudbinu, ne zadovoljavam se sa malim i ne zelim
da spustam, na protiv - stalno podizem
kriterijume vrednosti, ne praktikujem laznu
skromnost, trazim uvek nove nacine da iz
postojece sredine i situacije izvucem maksimum za
sebe, za Smilju i za Boru, narocito za Boru.
Delim u potpunosti Vase misljenje da su nam i
drzava i narod u konfuziji. Mislim, pri tom, da
za to nije kriv narod vec oni koji ga vode, i
levi i desni i zuti i plavi i crni i crveni... Ne
umem, nisam u opste ni blizu ikakvoj mogucnosti
da mom narodu u tom smislu pomognem. Mogu samo da
se nerviram i da cekam da se pojavi neko ko ce
okrenuti novi list i Srbiji ponuditi cetkicu za
zube, pastu, sapun i peskir - da se umije, osvezi
i pocne iznova. U meni se, iskreno receno,
medjutim gasi nada da ce takva licnost na vreme
da se pojavi i, sto je mozda jos gore, da ce
Srbija umeti da je prepozna i prihvati da je
prati.
Takvi karizmu je imao Tito: nije mnogo ucinio za
Srpstvo ali bar nismo bili kamen u cipeli celom
svetu. Nesto nalik tome je i Sloba. On je
medjutim najveci srpski zlotvor i unazadio je
Jugoslaviju, Srbiju i Srbe za bar sto godina.
Karizmu medjutim ima. I policiju i propagandnu
masineriju. I dovoljno korumpiranih sledbenika u
prvom esalonu. A oni koji ne razmisljaju ili koji
ne shvataju prate ga i podrzavaju. I Vuk je
pokusao da bude vodja pa se pokazalo da je
potpuno nedorastao, neposten, sujetan - recju
nesposoban. Nekog novog za sada ne vidim. To je
ta nada koja mi se gasi a Nasu Borbu citam
redovno u potrazi za demantijem ove moje crne
slutnje.
U opste nemam dvojbi da je vecina Srba
romanticna, postena i otvorena i ja to isto
smatram vrlinama. I ja se dicim time da sam
takav, sa divljenjem uzivam u tome kod Smilje a
Boru ucim da postane i ostane takav. U svakom
delanju koje ima veze sa ne-Srbima, pokazujem
koliko su to vrline do kojih mi je stalo.
Takodje se potpuno sa Vama slazem i da je vecina
Srba naivna, divlja i da se oseca progonjenom. To
medjutim ne smatram nikakvim vrlinama. Naprotiv.
To su upravo osobine kojih se stidim i koje, u
sebi, pokusavam da suzbijem a istovremeno cinim
koliko mogu da svojoj okolini pokazem da nisu svi
Srbi takvi, da nas ima i drugacijih: trudim se da
popravim imidz koji se sa svakim potezom iz
Beograda samo dalje kvari.
Znam da su sve bogate nacije zapada i istoka
postale i ostale velike i snazne zahvaljujuci
nekoj inicijalnoj, pra-pljacki. Neko se nekom
najebo majke definitivno. Ali se onda (iskreno
ili hohstaplerski) obrnuo, presvuko i svetu poceo
da pokazuje neko drugo lice. Svejedno sta im
misle, pa i sta im rade iza ledja (svet je takav
i sa one strane pregovarackog stola) Biljana i
Momo su jedini koji imaju trunku pozitivnog
imidza u svetu. I taj imidz se pretapa u lovu
koja ulazi, za dobrobit (naseg) naroda. Zato ih
postujem, za sada prihvatam i molim Boga da
opstanu taman koliko je potrebno da se uspostave
kakvi-takvi mehanizmi demokratije koja bi onda
mogla dugorocno da osigura kontinuitet
prosperiteta. Niko na zapadu nije naivan pa da
misli da su njih dvoje odjednom postali sveci.
Ima i ovde i korupcije, i kradje, i mesetarenja i
lopova (evo sad bas ovde jednom visokom
politicaru dizu imunitet da bi mogli da ga pojure
za nekih 200-300 miliona silinga a on, naivko,
vec pre neki dan "nestao"...) Ipak, ovde tako
nekog s vremena na vreme i uhvate a kolo istorije
se za ove narode ipak okrece u pozitivnom smeru.
Ne znam sta znaci "defetizam". Ako se ko bori to
se mi borimo. Ako ko nije pristao da jede govna
to sam ja. Za svoju bolju sadasnjost, za svoju i
Borinu buducnost. Svoje stavove pri tom iznosim
javno i glasno. Nisam ja nikakav ni politicar ni
javni radnik da bih to nekome naturao ali, kad se
ukaze prilika, ja napisem po koju rec. Sad' u
knjizi, sutra u clanku u nasim ili stranim
novinama. U svakom slucaju, ne cutim kao govno u
travi i ne trpim da neko od mene pravi budalu.
Ne znam ni sta je to "konvertit svih boja". Rec
se odnosi, koliko znam, na promenu religije. Ja
ni jugoslovenstvo ni SK - pa cak ni nesto trece
nikad nisam osecao kao religiju. U stvari, mogu
sa ponosom da tvrdim da sam duboko ne-religiozan.
(O samoj religiji medjutim, verovatno znam vise
nego prosecni vernik.) To sto sam ziveo u nekoj
"ulici" i druzio se sa nekim finim ljudima (od
kojih sad vecina vise ni ne zivi u toj istoj
"ulici") u opste me ne sprecava da trazim nove
"adrese", bolje drustvo i da primecujem
"prljavstinu" i "prosute kante" u mojoj staroj
"ulici". Ja posteno i, trudim se, objektivno
sagledavam "higijenu" pojedinog "kraja" i na
osnovu svetskih kriterijuma vrednosti, biram
"boraviste" i krug za druzenje.
Osvrcem se stalno, gledam i secam se. Ali ne zivi
se od uspomena. Ne nalazim mnogo zadovoljstva u
njima. Treba biti slep ili blesav pa ne shvatati
uporedne prednosti koje neke druge sredine imaju
u odnosu na nas. Bilo je lepo, a i drugde je
lepo. Bilo je dobro druzenje, ali sada ga vise
nema. Bila su lepa letovanja ali sada su jos
bolja. A ovde, ovde je sve cisto, uredno, sve
funkcionise, cigle su zapakovane u foliju da ne
prljaju ulicu, bankomat radi, banka mi daje
kredit za posao ili za stan, imam gde da parkiram
i uvek nadjem auto kad se vratim. Ovde radim i
zaradim, kelner me sluzi sa smeskom a cinovnik mi
kaze dobar dan, mesec dana unapred planirani
sastanak se odrzi na vreme, majstor mi isporuci
popravljenu masinu, zubar mi pusta klasicnu
muziku a ljubazna sestra u bolnici govori tiho i
smeska se. Ovde se ne puca, ljudi se ne mrze,
turisti se ne skanjeraju nego hrle, strane firme
se otimaju ko ce koga da kupi, lokalne novine
pisu o muzu koji je prevario zenu i lopovu koji
je ubio juvelira a ne o narodu koji istrebljuje
drugi narod, svetu koji nas przi i koji nam preti
ili o privredi koja radi samo 30%. A zemlja i
dalje propada... i dalje bira Slobu...
Nikako rafalno, samo polako i mirno:
Mnogo hvala na cestitkama i pohvalama za knjigu.
I vi ste zasluzni za nju jer ste mi bili velika
inspiracija za jedan njen deo. Nadam se da ste se
prepoznali. Dragio mi je da mislite da bi od nje
mogao da se napravi scenario. Mozda. ko zna...
Voleo bih da se uskoro sretnemo, da sve ovo dalje
razradimo... a i da vidite Boru pa da nas
razumete. Mi ovde zivimo svetski, kao u brzom
vozu. Uzivamo u slobodi koju smo zasluzili. Ni mi
ne prodajemo dusu...
Posecujemo Beograd redovno. Gajimo ogromnu brigu
za njega i ogromno samopouzdanje.
Pesma je grozna. Nesto neprijatnije davno nisam
procitao. Ne uspevam nikako da je svrstam uz
viceve koje saljem. Cak ni nasuprot njima. Od
uvek sam imao averziju prema vecini stvari koje
je napisao Beckovic. Ako, nedaj boze, ta pesma i
ta prica na bilo koji nacin treba da simbolizuju
Srbe i nase kulturne ili moralne tekovine - avaj,
strasno sam u pravu kad se za taj moj narod
toliko brinem i sramim.
Ajd' sad i dalje ne budite Kinezi nego pisite,
pozdravite sve koje tu znamo i javite kad ste u
Evropi, Engleskoj, Beogradu...
Voli vas Pedja
S postovanjem,
Predrag Ristic
IDC Senior Consultant
tel/fax +431 50 44 797
mobile +43676 3237 837
Weyringergasse 8/1/10
A-1040 Vienna