Pre nessto visse od mesec dana, tojest pre prossirivanja ratnih dejstava
na polovini teritorije Kosova, "Nedeljni Telegraf" je objavio jedan
intervju sa predsednikon kosovske vlade u ekzilu Bujarom Bukossijem, sa
naslovom: ZZELITE RAT, IMACCETE GA - I ZAGLAVICCETE. Vassi neupucceni
ccitaoci ne znaju, a oni upucceniji verovatno znaju da sadassnje stanje
na terenu dokazuje da je Bukossi bio sasvim u pravu. Ovde se vodi rat i
ako uskoro ne prestane on cce se prossiriti na celoj teritoriji Kosova a
potom preliti i preko njenih granica.
Ko je dobro i pazzljivo pratio zbivanja na Kosovu treba da se seti da se
pre masakra u Drenici krajem februara i poccetkom marta ove godine
govorilo da UÇK (OVK) kontrolisse oko 200 kvadratnih kilometara. Sada,
medjutim, ova vojna snaga koja jacca uporedo i ccak progresivnom stopom
u odnosu na upotrebu nasilja od strane srpske policije i vojske,
kontrolisse blizu 4.000 kvadratnih kilometara teritorije Kosova. Za
svakog pametnog ccoveka to govori dovoljno i o tome svaki komentar bi
bio suvissan.
Bukossi je bio u pravu, jer je znao za patnje, ponizzenja, vredjanja,
nacionalnu segregaciju, za ubijanja, maltretiranja, zatvaranja,
pljacckanja i svakovrsnog obespravljivanje Albanaca na Kosovu od strane
represivnog drzzavnog aparata "pravne drzzave" Srbije, znao je da je to
prevrssilo svaku moguccu meru i da cce jednog dana ojadjenim Albancima
da "pukne film". Tezznja za slobodom je bila prisutna i mnogo godina pa
ccak i mnogo decenija ranije, ali je upravo to ssto se desilo zadnjih
meseci uticalo na jaccanje odluccnosti Albanaca da ako treba i ginu za
slobodu. Uostalom, kada su se od Slobodana Milossevicca krvlju ili bez
nje morali da se otcepe vassa bracca sloveni (Hrvati, Bosanci, Makedonci
i Slovenci) a sada se to skoro namecce i drugom oku u glavi (Crnoj
Gori), zassto bi Albanci morali da pristanu da zzive u zajednicckoj
drzzavi (ccak i kao trecca federalna jedinica) sa Srbijom, kada se zna
da nas ne vezzu ni poreklo, ni jezik, ni obiccaji, takorecci bass
nissta, sem komssiluka.
Setite se da je na poccetku izrazzavanja zzelje Albanaca za
osamostalivanje mirnim putem, od strane srpskih politiccara govorilo
kako nigde na svetu jedan narod nema dve drzzave. No, kad su pravnici
dokazali mnogo takvih sluccajeva u svetu, onda su potezani drugi
"argumenti" da bi tek skoro izbilo na videlo da je Milosseviccu i
njegovoj bratiji, koja se bogati na raccun patnji i srpskog naroda,
ustvari stalo do occuvanja vlasti i teritorija sa kojih treba
iscrpljivati joss neko vreme da bi se dodatno obogatili.
Kosovo nije Srbija i to Srbi treba da shvate ssto pre. Kosova je
teritorija onih koji zzive u njoj. Ona je kroz istoriju pripadala Srbiji
samo dok je bila okupirana od nje. CCitajte inostrane nauccnike koji
pissu o Kosovu na osnovu istorijskih ccinjenica ssto lezze po
mnogobrojnim arhivama u svetu (kao ssto je recimo "Kratka istorija
Kosova" od britanskog istoriccara Malkolma Noela), a ne neke srpske
istoriccare koji su pisali i pissu istoriju na osnovu mitova i legendi,
pa ccete lako docci do zakljuccka da Kosovo nije Srbija, da nije srpska
kolevka i sliccno. Kada je medjunarodno priznata kao drzzava (1878 g.)
Srbija je bila bez Kosova pa ccak i bez jednog dela njene danassnje
teritorije (Toplice), u kojoj su Albanci zziveli u veccini i odakle su
proterani uz genocid. Kosovo je posle balkanskih ratova i Prvog Svetskog
Rata okupirano od strane srpske vojske i Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca. No, possto se njena naslednica (Titova Jugoslavija) raspala i
Kosovu pripada pravo na samoopredeljenje.
Srbi vrlo dobro znaju ssta znacci "Bolje grob nego rob" a tako danas
misli i govori ogromna veccina odraslih albanaca (preko 99 odsto njih).
Oni su spremni na zzrtvovanbja radi ostvarenja konaccne slobode, mada
znaju da nasuprot imaju vrlo dobro opremljenu policiju i vojsku
neprijatelja. Ali, kazzu oni, zar nije tako bilo i na poccetku rata u
Hravtskoj i Bosni? I znate li koji je konaccan ishod tih ratova? Albanci
su spremni da zzive u miru sa Srbima na Kosovu, ali u nezavisnom i
neutralnom Kosovu, otvorenom prema Srbiji, ali i svim njenim drugim
susednim drzzavama. Ako rat uskoro ne prestane i ako Kosovo ne postane
ono za ssta su se veccina njenih gradjana opredelila referendumom 1992
g. onda cce Kosovo zaista mozzda ostati bez Srba. Razmislite o tome
odmah jer cce sutra vecc biti prekasno. Ako ne zzelite velike zzrtve
medju Albancima, ali i medju Srbima, ako zzelite da zzivimo
dobrosusedski i da saradjujemo, onda se probudite, osvestite i obucite
vojne ili policijske uniforme i dajte pusske i topove Milosseviccu i
njegovom sinu, SSesselju, Drasskoviccu, Liliccu, Daciccu i njima
sliccnim, ili ustajte i svrgnite taj nacionalsocijalisticcki rezzim
(crveno-crnu koaliciju). Mozzda ccete i zato morati da zzrtvujete neke
zzivote, ali cce ta cena biti stostruko a mozzda i hiljadustruko manja
od zzivota koji cce biti zzrtvovani u ratu sa Albancima, a mozzda i
NATO-m, u ratu koji Srbi nikada necci mocci da ga dobiju.
Blerim Stavileci, novinar iz Prisstine