Pod ovim naslovom novinar N.B. je citaocima preprcao svoj razgovor s
Zoranom Vasicem, potpredsednikom za finansije fabrike ICN u Jugoslaviji
(bivsa GALENIKA p.p). Povod razgovora je bilo masovno djeljenje rjesenja za
prinudni odmor radnicima fabrike. "Do sada je u ICN Jugoslaviji podeljeno
199 resenja o prinudnim odmorima u sektorima finansija, prodaje i
proizvodnje. Da li cemo nastaviti da delimo resenja i ubuduce i kojim ce to
tempom ici, zavisi, umnogome, od toga kako ce se prema nama ponasati drzava
koja nam duguje oko 200 miliona dolara" izjavio je g. Vasic. Iz ovakve
izjave bi citalac mogao zakljuciti da je neplaceni dug osnovni razlog za
slanje radnika na prinudni odmor. Slicnu sudbina ocekuje jos 900 radnika,
jer, kako rece g. Vasic, ”ako se situacija u nasoj kompaniji ne popravi
drasticno i to vrlo brzo, mi cemo ostati na ovoj, prinudjenoj, ubrzanoj
politici smanjenja radne snage.....jer mi sada nemamo novca da finansiramo
visak radne snage. Zbog toga bi bilo najvaznije da drzava ubrza sa
vracanjem duga".
Kada bi sve zaista bilo tako, citaocu bi preostalo samo to da se zaplace
nad gorkom sudbinom nekadasnje GALENIKE, a sadasnje fabrike ICN u
Jugoslaviji, i da iz sveg glasa pocne psovati drzavu Jugoslaviju koja ne
isplacuje svoje dugove i time prisiljava firme da otpustaju viskove
radnika. Medjutim, citava prica ima svoje nalicje. Pri kraju clanka smo
mogli procitati i slijedecu izjavu g. Vasica:
"ICN Jugoslavija i dalje proizvodi punim kapacitetom, radi se u tri smene.
Jedina razlika je u tome sto je, zbog pogorsanih prilika sa duznicima,
odluceno da se poveca izvoz. Zbog toga je odredjeno da se za kvartal koji
istice, dosegne nivo od 25 miliona dolara izvoza. To je, do sada, vec
uradjeno, jer je za kompaniju u ovom trenutku primarno da se okrene onima
koji su spremni da plate njihove usluge". Dakle, fabrika radi punim
kapacitetom, pa pitanje slanja radnika na prinudni odmor nije uzrokovano
neplacenim dugom jugoslovenske drzave, nego tehnicko-tehnoloskim i
organizacionim promjenama u fabrici radi kojih se i javio stvarni visak
radnika. Osim toga, fabrika ne bi mogla raditi punim kapacitetom da je onaj
drzavni dug stvarno ugrozio njenu likvidnost. Ukoliko iz takve informacione
osnove analiziramo stvarno stanje onda dolazimo do zakljucaka da onaj dug
drzave u iznosu od 200 miliona dolara predstavlja samo dio profita koji ICN
ostvaruje svojim poslovanjem u Jugoslaviji, a koji svoj izvor mora imati
prvenstveno u znatno vecim dolarskim cijenama po kojima ICN prodaje svoje
proizvode u Jugoslaviji u odnosu na cijene koje postize u izvozu. Na drugi
nacin nije moguce objasniti cinjenicu da fabrika i dalje radi "punim
kapacitetom", jer bi uz dug koji je jednak njenom godisnjem izvozu ta
fabrika morala zatvoriti vrata. Kakvo je naravoucenije ove price?
a) Nema nikakvog smisla tolerisati aljkave duznike pa cak ni onda kada je
duznik drzava. Ekonomija moze napredovati samo na principu cash and carry.
U protivnom njen krah je neminovan.
b) Nema nikakvog smisla zabranjivati fabrikama da otpustaju visak radnika,
jer ce od takvih zabrana drustvo (drzava) imati vise stete nego koristi.
c) Nema nikakvog smisla sprecavati uvodjenje u proces proizvodnje nove
tehnike i tehnologije cak ni onda kada ce time biti drasticno smanjene
potrebe za ljudskom radnom snagom, jer ce i u tom slucaju drustvo (drzava)
pretrpjeti nenadoknadivu stetu.
Medjutim, ona sto se ne smije dozvoliti i sto citavoj prici o ICN u
Jugoslaviji daje gorak ukus, jeste odsustvo bilo kakve odgovornosti ICN-a
za buducu sudbinu onog viska radnika. Pravdanje g. Vasica da kompanija nema
novca da finansira visak radne snage moze se razumjeti i prihvatiti, ali to
ne znaci da bi se smjela prihvatiti tvrdnja da kompanija nema novca da
finansira otvaranje novih radnih mjesta u istoj ili drugoj privrednoj
oblasti. Naprotiv, u tom pogledu pred svakom firmom postoje obaveze koje
one nikako ne bi smjele zanemariti, i koje po svom karakteru znace dug
prema domicilnoj privredi njenih kupaca, koji firme moraju platiti o roku i
u punom iznosu. U svjetlu takvih duznicko-povjerilackih odnosa izgleda da
onaj dug drzave Jugoslavije prema ICN predstavlja tek dio neplacenog duga
ICN prema drzavi Jugoslaviji.
M. Katic