Verujem da vas je ovaj problem zainteresovao jer ste primetili da on ne
spada u apstraktne probleme kojima se ponekad zabavljaju matematicari
ili logicari. Ovakvi problemi su blize zivotu, govore mnogo o ljudima
koji ih resavaju, i zato se cesto pojavljuju u kursevima menadzmenta i
komunikacija. Situacija u problemu se menja od kursa do kursa, ali
ostaje uvek jedan kvalitet: problem ima vise resenja od kojih ni jedno
nije po ukusu onih koji vole perfektna resenja, tipicna za probleme iz
matematike i formalne logike. Ali i u matematici i u logici dosta se
promenilo. Matematicka teorija igara bavi se ovakvim problemima a i
logika je pratila ovaj trend pa se vise ne bavi samo perfektnim
apstraktnim resenjima nego i ovakvim problemima u okviru neformalne
logike. Svet se izmenio, ako je ikad bio perfektan. Poruka ovog problema
je – vreme je da se i vi menjate. Ako vas firma posalje na ovakav kurs,
uzmite tu poruku veoma ozbiljno. Oni ne trose pare i vreme na vasu
zabavu – sto ja ponekad cinim.
Na kursevima se ovaj problem resava u grupi. Od grupe se ocekuje da u
roku od pola sata izabere resenje, i da izabere predstavnika grupe koji
ce kasnije pred svima na kursu objasniti resenje problema, i sto je
vaznije, proces resavanja problema. Svaka grupa ima posmatraca koji ima
specijalne instrukcije od instruktora kursa. On sedi celo vreme sa vama
i belezi svoja zapazanja. Instruktor obilazi sve grupe tokom resavanja
problema, slusa nekoliko minuta, a onda ode. Predpostavimo da je cilj
instruktora da polaznicima pokaze kako su nesavrseni, puni predrasuda, i
neorganizovani, bez obzira na diplome i zvanja koje poseduju, i sto je
najvaznije, da su losi komunikatori. Ovaj problem ce se pojaviti negde
na pocetku kursa. Rezultat ce biti da neke grupe nece ni moci da se
dogovore o svom resenju. Drugi ce diskutovati vise resenja u isto vreme
i izabrati grupno resenje u 29. minutu da bi zadovoljili formu. Obicno
se diskusija problema svodi na prepirku nekolicine, dok ostali sa
dosadom slusaju. Sve ce to reci posmatraci ako vas predstavnik precuti.
Onda ce vam instruktor reci da je bas dobro sto ste dosli na ovaj kurs
jer cete nauciti kako da budete efikasni i kako da efektivno mislite i
donosite odluke.
Problem moze da ima i neke druge ciljeve. Kako mi je receno, NASA je
koristila ovakve probleme za izbor kosmonauta. Tu su inicijativa i
liderstvo bilo od prve vaznosti. U takvom slucaju se gleda koja je
najjaca licnost u grupi, licnost koja je sposobna da preuzme
inicijativu, da se naturi kao lider grupe. Ako dodje do sukoba u grupi,
zbog sukoba dva potencijalna lidera, onda se gleda kako ce oni da se
nose. U sledecem zadatku ce ih staviti u razlicite grupe i paziti na
njihovo ponasanje. Resenje problema je ovde beznacajno – problem je samo
izgovor da se stvori ta situacija. Kad identifikujete moguce lidere,
onda njih poducavate da nadu pravo resenje. Oni koji nemaju kvalitete
lidera, nisu vredni truda, cak i ako daju bolja resenja. Lakse je
nauciti lidera da nadje dobro resenje nego "ozbiljnog" profesionalca da
postane lider.
Problem se cesto daje posle lekcija u kojima se istice znacaj
sposobnosti lateralnog misljenja, sposobnosti generisanja vise naizgled
sporednih resenja. Isto tako posle lekcija u kojima su vam pokazali da
vas vase predrasude jako ogranicavaju da nadjete dobra resenja. Videti
samo jedno resenje je veliki propust, jer ukazuje na mentalnu lenjost,
zatvorenost za nove ideje, ili prosto tvrdoglavost. Kada se problem daje
u ovakvom obliku, verovatno je najvaznije pitanje: u cemu je problem?
Mnogi ce ovde promasiti i resavati sporedne ili nepostojece probleme.
Ako ste upoznati sa tehnikom lateralnog misljenja, vecina problema koja
vam se daje ima pogresno ocigledno resenje. Kad shvatite da ste
pogresili, vi onda pocinjete od pocetka, sluzeci se razlicitom logikom,
i nalazite pravo resenje. Jedan takav primer je dat na kraju ove poruke
kao vezba. Problem "Zelenas i devojka" je znatno tezi jer nemate ni
jedan znak da vase resenje nije dobro. To vas ostavlja u ubedjenju da
ste zadatak resili – i tu pocinju vasi problemi, naravno ako ste na
kursu, jer morate da pregovarate sa drugim ljudima i da ih ubedite da je
vase resenje bolje od njihovih. Ako niste razmisljali o alternativnim
resenjima, svako resenje koje cete cuti bice novo za vas, i necete imati
vremena da se pripremite. Prirodno je da cete smatrati da je vase
resenje bolje od drugih, ali ce i drugi slicno misliti o svojim
resenjima. Resavanje problema ustvari pocinje od ovog momenta. Sve pre
toga bilo je – dimna zavesa. Ovo vise nije problem o belom ili crnom
belutku nego problem vase komunikacije sa drugim ljudima.
Ja mislim da je u ovome sto sam rekao sustina resavanja ovog problema,
pa cu u nastavku samo da navedem nekoliko pitanja ili komentara koje
biste mogli cuti, da ste na ovakvom kursu, i na koja biste morali da
odgovorite ako zelite da branite svoje resenje. Interesantno je
razmatrati ovaj problem sa pozicije detektiva, ili istraznog sudije,
koji treba da pogodi sta se najverovatnije dogodilo na sastanku zelenasa
i siromaha. Koja je verovatnoca da se problem resavao onako kako ste ga
vi resili? Ako niste sto-posto sigurni, da li ste razmatrali ostale
mogucnosti?
Evo nekoliko pitanja ili komentara ili resenja protiv kojih biste se
morali boriti u svojoj grupi:
1) Siromah gubi samo ako ljutito reaguje na ponudu. On dobija bez obzira
na boju belutka. To je pravo resenje.
2) Cerka ne kaze nista ocu jer je za nju izvanredna prilika da se uda za
zelenasa. Kao sto je to i za oca. Cerka i zelenas su mozda u dogovoru i
zele da se uzmu. To je pravo resenje.
3) Belutak koji siromah bira nestaje na razne nacine (gutanje belutka je
najpopularnije), i ostaje samo crni belutak u kesi. Siromah dobija jer
je to dokaz da je njegov belutak bio beli. To je pravo resenje.
4) Zelenas pristaje (voljno ili nevoljno ) na promenu boja - siromah
dobija kad izvuce crni belutak. To je pravo resenje.
5) U problemu se nigde ne kaze da je zelenas ruzan, star i los covek.
Mozda je pozajmio siromahu pare i bez interesa, jer je bio zaljubljen u
njegovu cerku. Stereotipno misljenje o zelenasu ne sme se prihvatiti,
jer ne znamo nista o njemu. Nase predrasude su zasnovane na bajkama koje
pricaju siroti. Zelenasi su bili cesto ugledni ljudi, bankari, trgovci,
i tako dalje. Ne postoji profesija diplomirani zelenas. Engleska drzava
je nametala tako visok porez zelenasima da su ovi morali da budu
omrznuti i da su pozajmljivali novac bez profita za sebe. U isto vreme
drzava je stalno krivila zelenase za bedu naroda. (Nesto slicno danas
rade, ili ce raditi, nove balkanske drzave, kada su u pitanju
privatnici).
6) Zbog cega siromah odlazi sa cerkom kod zelenasa? Ovo bas i nije
socijalna poseta, niti situacija gde roditelj zeli da ga deca vide. Nije
li on vec odlucio da iskoristi cerku? Da li je njemu udaja njegove cerke
za zelenasa stvarno neprihvatljiva ili samo tako prica. Siromasni ljudi
cesto vole da odbijaju ponude koje nikad ne dobijaju. To je prica o
lisici i kiselom grozdju. Uslov o "propasti" siromaha, ako mu se cerka
uda za zelenasa, treba odbaciti kao nerealan ili kao trik autora
problema da vas navuce na pogresno resenje.
7) I tako dalje. Sve gornje komentare i resenja cete cuti od ostalih
clanova svoje grupe. Neka od ovih ce se pojaviti pre samog isteka
vremena i zbuniti sve, pa je sasvim moguce da ce vasa grupa referisati
da nije mogla da se dogovori. To je vrlo lose resenje. Zamislite da
morate da se borite sa svim ovim primedbama, da ubedite druge da je vase
resenje najbolje, i sve to za pola sata. Ako to uspete, vi ste sigurno
dobar menadzer. To je pravo resenje.
Interesantno je da se nekad ovakav problem moze lako i brzo resiti. To
je slucaj ako u grupi imate strasilo. Evo jednog primera. Desilo se da
sam na jednom kursu bio u grupi sa jednim Englezom, dok su svi ostali
bili Kinezi. Englez nije mogao da sakrije mrznju prema Kinezima. Cim bi
neki Kinez otvorio usta on bi ga prekinuo sa nipodastavanjem. Nastala je
neprijatna tisina, svi su zeleli da se problem sto pre resi i pobegnu
odavde. Onda sam predlozio da nas cenjeni engleski kolega zadrzi svoje
misljenje za sebe i saopsti ga posebno, dok ce ostatak grupe predloziti
svoje resenje. Uzgred sam ponudio moj predlog resenja koji je odmah bio
prihvacen. Zavrsili smo zadatak za nepunih deset minuta, od kojih je
devet minuta otislo na Engleza. Navodim ovaj slucaj jer, po mom
verovanju, ovaj recept koristi Milosevic ubacujuci Seselja u politiku
kao strasilo.
Na kraju, jos jedan vazan zakljucak. Sasvim je moguce da cete posle ovog
zadatka reci: A sta se to mene tice? Ovo i nije nikakav problem. Ovo je
samo zabava. Ustvari vi resavate ovakve probleme svaki dan. Vi svakog
trenutka pregovarate sa clanovima svoje porodice, sa svojim
prijateljima, sa kolegama na poslu, sa prolaznicima na ulici. Cak i onda
kad napisete i objavite svoju poruku na ovoj adresi. Ve zelite nesto da
kazete i zelite da ostavite neki utisak. Inace kakav je smisao reci bilo
sta? Da li to radite efektno? Verujete li i sami u ono sto kazete i sto
radite? Ako vas ovaj problem natera da mislite o tome onda je to za vas
njegovo pravo resenje.
Dole su nekoliko primera za zabavu i razmisljanje koja imaju neke veze
sa ovim sto sam pricao. Nadam se da ce vam se svideti.
Zivomir Masic
Toronto Kanada
Primeri za zabavu i razmisljanje
Kako ispeci tri parceta hleba
Zamislite da imate tri parceta hleba i hocete da ih ispecete sa obe
strane na ringli stednjaka koji moze da primi samo dva parceta. Svaka
strana se pece jedan minut. Koliko je minimalno vreme potrebno da
ispecete tri parceta hleba? Na kursu, ovaj problem treba da resite za
tri minuta. Preko 50 procenata polaznika kursa ce odgovoriti da je
potrebno cetiru minuta. Pravo resenje: tri minuta.
Kako matematicari resavaju probleme
Jednom su dali matematicaru i menadzeru ovakav problem: Zamislite da
imate kucu u plamenu, hidrant i crevo. Sta cete da uradite?
Menadzer: Prikljucio bih crevo za hidrant, otvorio ventil, i ugasio
pozar.
Matematicar: I ja bih to isto uradio.
A sada zamislite da imate kucu, crevo i hidrant. Sta biste sad uradili?
Menadzer: Ne bih nista. Nema problema.
Matematicar: A, ne. Ja bih upalio kucu, a onda se zadatak resava kao u
predhodnom slucaju.
Skreni dvadeset stepeni (prica jednog mornarickog oficira)
Nasa dva bojna broda su bila na manevru po vrlo losem vremenu vec
nekoliko dana. Ja sam bio dezurni oficir na mostu jednog od njih kad je
pala noc. Vidljivost je bila slaba, bila je magla, pa je kapetan ostao
na mostu da nadgleda sve aktivnosti. Nije proslo dugo kad strazar na
krilu mosta objavi: - "Svetlost ispred nas." -"Da li je nepomicna, ili
se krece? - upita kapetan. - "Nepomicna, kapetane" - odgovori strazar,
sto je znacilo da smo na opasnoj sudarnoj liniji sa drugim brodom.
Kapetan pozva signalistu i naredi mu da posalje poruku: "Na sudarnoj smo
liniji. Savetujemo da skrenite dvadeset stepeni." Otud stize odgovor: -
"Mi vama savetujemo da skrenete dvadeset stepeni." Kapetan naredi da se
posalje nova poruka: "Ovde kapetan. Promenite kurs za dvadeset stepeni."
Odgovor: "Ovde mornar druge klase. Bolje vi promenite kurs za dvadeset
stepeni." Kapetan pobesne od ljutine: - "Posalji mu poruku, Ovde bojni
brod, skreni dvadeset stepeni." Otud stize odgovor: "Ovde svetionik. Vi
skrenite dvadeset stepeni." Mi smo skrenuli dvadeset stepeni.
Izvor: The 7 Habits of Highly Effective People, Stephen R. Covey; Simon
$ Schuster, New York, 1989.
Zar nije tako bilo?
Kapetan jednog broda je imao prvog oficira koj je voleo da popije.
Jednom kad se prvi oficir vratio pijan na brod, kapetan je zapisao u
brodski dnevnik: "Danas je prvi oficir bio pijan." Kada je prvi oficir
primetio ovu notu u dnevniku, on ode kod kapetana da se pozali i objasni
kapetanu da ce ova nota imala los uticaj na njegovu karijeru. Ali je
kapetan bio neumoljiv. Stalno je ponavljao:"Zar nije tako bilo?"
Sledeceg dana kapetan nadje zapisano u dnevniku: "Danas je kapetan bio
trezan."
Izvor: David Hackett Fischer, Historian’s Fallacies, Toward a Logic of
Historical Thought; p. 272. Harper & Row, Publishers, New York; 1970.
Umetnost unakrsnog ispitivanja
Jedan vrlo poznati doktor je jednom pozvan na sud kao vestak u slucaju u
kome je njegov dobar prijatelj bio advokat druge strane. Oba coveka,
doktor i advokat, zajedno su odrasli, bili su bliski prijatelji, i bili
su cenjeni u svojoj sredini kao veliki profesionalci. Advokat je znao
da ce njegov prijatelj dati posteno profesionalno misljenje na sudu, i
da tu nikakvo unakrsno ispitivanje nece moci da dovede u sumnju njegovo
svedocenje. Zato se odlucio da postavi sledecih nekoliko pitanja. Za
vreme ispitivanja trudio se da ne gleda u svedoka, nego kroz prozor.
Ispitivanje je teklo ovako:
P: Dakle, doktore, vi rekoste da ste lekar. Koliko dugo se bavite
lekarskom praksom u Cikagu?
O: Da. Ja sam lekar i bavim se lekarskom praksom u Cikagu vec 40 godina.
P: Za tako dugo vreme, verujem da ste imali priliku da lecite mnoge
poznate ljude, zar ne?
O: Da, mislim da jesam.
P: Da li ste kojim slucajem ikad prepisali neki lek starom Marshal-u
Field-u?
O: Da. Bio sam njegov lekar mnogo godina.
P: Uzgred budi receno, doktore, nista skoro nisam cuo o njemu. Gde je
on sada? (gleda kroz prozor).
O: On je umro.
P: Oh, zao mi je. A da li ste bili lekar i starom gospodinu McCormick-u?
O: Da. Mnogo godina.
P: Da li biste mogli da kazete gde je on sada?
O: On je umro.
P: Oh, zaista mi je zao da to cujem.
Advokat tako produzi da ispituje o jos desetak poznatih ljudi za koje je
znao da ih je njegov prijatelj lecio i da su mrtvi. Ispitivanje
svedoka je zavrsio zakljuckom. "Mislim da vise nije potrebno nista da
Vas pitam. Mozete da idete."
Izvor: F.L. Wellman, The Art of Cross Examination (New York, Macmillan
Publishing Company, Inc., 1946).