---------- > Fra: Georgie Vukojicic <delaserbia@get2net.dk> > Til: mmagazin@eunet.yu > Emne: Skandal > Dato: 5. september 1998 16:59 > > Kopenhagen 5. septembra 1998. god. > > > Att.: To who it may concern > > E-mail koji vam saljem je preprican dogadjaj koji se zbio avgusta '98 na > crnogorskom primorju. S obzirom na njegovu skandaloznu prirodu, pomislio > sam da bi pomenuta prica mogla da privuce vasu paznju a verovatno i
paznju > velikog broja vasih citalaca. > > S bratskim pozdravom, > > Djordje Vukojicic > Kopenhagen, Danska > > > .... > .... > Dragi prijatelji, > > Evo javljam vam se iz Kopenhagena. > Mi smo se eto konacno vratili kuci u Dansku sa letovanja u Crnoj Gori, > srecom zivi i zdravi s obzirom kako je moglo da bude… > Vi sigurno ne znate sta nam/mi se dogodilo dan pre nego sto smo posli za > Beograd iz Petrovca (na moru) s obzirom da ste otisli pre nas. Naime
desilo > se to da me je crnogorska policija presrela na plazi ispod tzv.
"Sutjeske", > tacnije ispod restorana Bonaca i uhapsila. Naime policajci (u civilu) su > dosli zajedno sa jednim klincen od 13-14 godina, koga sam ja tada prvi
put > u zivotu video, koji je prstom pokazivao na mene govoreci - "da, siguran > sam, to je on"(!?). Odmah zatim je usledilo brutalno hapsenje pod
optuzbom > da > sam pola sata ranije rasturao falsifikovane DM po petrovackoj strafti. > Sve se to desilo munjevitom brzinom na opste zaprepascenje Rikke moje > supruge i mojih sestara sa kojima sam celo jutro proveo zajedno kupajuci
se > i uzivajuci u predposlednjem danu naseg odmora. Nisu pomogli nikakvi
pozivi > na svedoke (ljudi koji su bili na plazi oko nas ili zajedno samnom u
vodi) > -jedini odgovor policije je bio taj da oni imaju dovoljno svedoka i sve > svedoke koji su im bili potrebni (?!). Tu su se pojavili i jos neki drugi > indijanci koje sam isto kao i onog klinca tada prvi put video, koji su
svi > u glas potvrdjivali da sam ja, bas ja, onom prokletom balavcu uvalio 100 > falsifikovanih nemackih maraka!! Tu se brzo digla galama, skupilo mnostvo > ljudi i radoznalaca. Atmosfera je bila strasno napeta i malo je falilo da > ne izbije tuca velikih razmera. Na moje insistiranje da mi se tzv. > policajci pokazu svoje isprave kako bi se uverio da sve to nije samo > nekakva farsa, zapretilo mi se krvlju i batinama. U tom trenutku doslo im > je pojacanje, cela jedna patrola, te su me onako golog (u kupacim gacama) > uterali u kola uvrtanjem ruku, stavljanjem lisica itd., itd... Zamislite > samo kako su se osecale moja zena Dankinja, koja nije razumela dve reci
od > onoga sto je bilo receno i moje sestre, kada su videle da me bez ikakvog > razloga brutalno hapse i odvode u nepoznatom pravcu pod jednom od
najgorih > optuzbi - rasturanje falsifikovanog novca! > Cinilo mi se da sanjam. Rekao sam sebi: ovo mora da je neka neslana sala… > Ali sve je to trajalo isuvise dugo i bilo isuvise mucno da bi bila
"Canded > Camera" ili nesto u tom stilu. Na putu do policije nastavilo se sa > pretnjama i unapred likovalo mojim odlaskom na robiju od cega se meni
moram > priznati ledila krv u venama. Osetio sam se nemocnim kao u Dzordz
Orvelovoj > "1984", gde veliki "boss" vidi sve, cuje sve i zna sve... > Prvi put u zivotu sam se saosetio sa svim nevinoosudjenim i na pravdi
Boga > ubijenih ljudi koje je isti ovaj sistem i ovakvi ljudi zauvek oterali sa > ovog sveta na nesrecu njihovih > bliznjih i celog naseg naroda srpskog. > > ........ Odveden sam u policijsku stanicu gde je pocelo psihicko > maltretiranje. > Zatvorili su me u jednu malu i vrelu prostoriju gde sam proveo par sati > nomogavsi ni casu vode da dobijem dok su me neisprana so i znoj natenane > razjedali. Pomislio sam - Evo, pocela je tortura! U daljini culi su se > otkucaji neke stare i razdrndane pisace masine. -Sigurno pisu moju izjavu > koju cu kasnije pod prisilom morati da potpisem - rekao sam sebi i cvrsto > resio da im to zadovoljstvo ne pricinim ni po koju cenu. Ali sta ako cena > bude visoka? …Unakazeno lice, polomljeni prsti, prebijeni bubrezi... Za > trenutak sam zazalio sto sam uopste krenuo na odmor u Otadzbinu. Osetio
sam > se duboko ponizenim i uvredjenim da mene, srpskog patriotu i nacionalistu > hapsi srpska policija i tretira kao poslednjeg dzukca i to bez iole
kakvog > razloga. Dok ja dobar deo svoje energije i slobodnog vremena u Danskoj > trosim na odbranu srpskog imena u okviru srpskog udruzenja Sloga ciji sam > podpredsednik i udruzenja danskih studenata u cijoj sam upravi, dovodim u > zamlju strance i objasnjavam im kako stvari nisu onakve kako ih tamo na > Zapadu obicno predstavljaju, mene na njihove oci hapse bez ikakvog povoda
i > ponasaju se na skroz prizeman nacin sto je fraglantno krsenje osnovnih > ljudskih prava. I sve to samo zato sto je jedan delinkventni klinac -
diler > i prodavac svercovane i ukradene robe - upreo prstom na mene, dok su > desetine drugih prstiju mogli da isto tako potvrde da sam u vremenu kada
se > pomenuti dogadjaj desio bio u vodi. Pomislio sam na pobunjene Siptare na > Kosovu. Ako srpska policija na ovakav nacin (mal)tretira nevine Srbe, kao > li se tek odnosila i odnosi prema nesrpskom zivlju na Kosovu svih ovih > godina. Ako je tako (a bojim se da jeste) onda srpska vlast nezasluzuje i > netreba da ima kontrolu nad sudbinama tih ljudi dole. > > U medjuvremenu Djurdja, moja sestra, nasla je jednog jedinog svedoka koji > je hteo i smeo da svedoci za mene dok je Smiljka, moja mladja sestra,
zvala > nasu majku u Beogradu te je ona odmah aktivirala advokata koji je
munjevito > intervenisao i razgovarao sa sefom policije u Petrovcu. I Rikke nije
sedela > skrstenih ruku. Zvala je svoju majku u Danskoj, te je ona zvala ambasadu
u > Beogradu koja je u to vreme bila zatvorena. Na neki cudesan nacin
pronasli > su kucni telefon danskog ambasadora u Beogradu te je ambasador na molbu > Rikke tri puta intervenisao da se ja oslobodim. Posle svih tih
peripetija, > pritisak na mene je popustio. Dobio sam dugoocekivanu casu vode i
mogucnost > da se javim mojoj prestravljenoj suprugi i kazem joj da sam (jos uvek)
ziv > i da se ne brine (!?). > Usledio je pretres kuce u kojoj smo stanovali gde normalno nisu pronasli > nista sumnjivo ni neobicno te sam ja bio uslovno pusten s tim sto je
tuzba > prosledjena dalje kod javnog tuzioca koji ce na osnovu "prikupljenih" > dokaza videti da li ce sudjenja biti ili ne. Une affaire à suivre... > > Eto to su bili poslednji trenuci naseg crnog i vrlo gorkog letovanja na > crnogorskom primorju. > A sâm sebi sam obecao: NIKADA VISE!!! ....NO THANK YOU! NEVER AGAIN! > > > S bratskim pozdravom, > > Djordje Vukojicic > sa suprugom Rikke V. Hansen (srpski krstenom Emilija) > > Vejlegaardsparken 70 st tv > 2665 København - Vall. Str. > Danmark > > > > >
