Komentar o povlacenju Avramovica
Sekhar Ryali (sryali@gsu.edu)
Thu, 10 Oct 1996 19:28:26 -0500
Postovana Redakcijo,
Ne verujem da ce te objaviti moj komentar. Znate zasto? Zato sto nisam
vise siguran da li i vama mogu da verujem. Ne znam da li je razlog tome
poslednje razocaranje u Prof. Avramovica ili nesto drugo, ali je
cinjenica da sada mislim da za Srbiju nema milosti jos za dugi niz
godina.
Da bi imali predstavu ko je covek koji vam ovo pise, recicu vam samo to
da licno poznajem sve srpske politicare. Ja nisam bio frontmen, vec
covek koji je kreirao politiku, a odredjivao druge da je sprovode. Iz
"politickog zivota" sam se povukao, jer sam shvatio koliko je besmisleno
baviti se politikom u Srbiji. Bolje receno, moj "obraz" mi to vise nije
dozvoljavao.
Profesor Avramovic se povukao sa liste zbog pritiska koji su na njega
izvrsili Predsednik Milosevic i pojedini zapadni krugovi. To je,
verujem, svim malo upucenijim ljudima potpuno jasno, jer se to i moglo
ocekivati, s obzirom na predizborne prognoze. Sa Prof. Avramovicem na
celu, koalicija "Zajedno" ima velike izglede za pobedu. Iako pobeda na
ovim izborima skoro nista ne bi znacila za opoziciju, jer bi je
Milosevic umanjio prebacivanjem svih odgovornih funkcija SRJ na
republicki nivo, ipak bi socijalistima donela nevolje. I ne samo njima.
Ni vodece svetske sile nisu sigurne da li ce u sadasnjoj opoziciji naci
valjanog partnera, ne samo za sprovodjenje Dejtonskog sporazuma, vec i
za buduci razvoj dogadjaja na Balkanu. Posto je Predsednik Milosevic,
kao pregovarac, doveden u poziciju da sada nema mnogo mogucnosti za
diplomatske manevre, nikome od svetskih mocnika nebi odgovaralo da neko
drugi, bez mrlja u medjunarodnim odnosima, zauzme njegovo mesto.
To su, ipak, stvari na koje niko od nas "obicnih smrtnika" ne moze da
utice. Pripremane su godinama i za njihovu promenu potrebno je najmanje
isto toliko vremena, koliko je bilo potrebno za njihovo uspostavljanje,
i to sa puno dobre volje i cvrstom resenoscu da se pomogne ovom narodu i
ovoj zemlji. Nisam siguran da takva resenost postoji kod Predsednika
Milosevica i u ljudima koji ga podrzavaju, stiteci na taj nacin
sopstvene interese.
Postoji i druga mogucnost, u koju se svi mi koji strepimo za nasu
buducnost uzdamo: neko novo lice na politickoj sceni Jugoslavije koje
moze prodobiti poverenje naroda i predvoditi zemlju u preporod. Ili, pak
vec poznato lice, a koje vec ima nesumnjiv ugled kod svih ljudi. Takvih
gotovo da nema u nasim redovima, ali je Prof. Avramovic bio nadomak
toga. Uplasio se i povukao pod pritiskom. To je ljudski i to mi je
potpuno jasno. Samo mi nije jasno kako da neko drugi to ikada ucini, jer
ako se uplasio starac pred kraj svog zivota, kako se nebi plasio neko
mladji.
Cak i ako se igrom slucaja dogodi da opozicija bude u mogucnosti da
ugrozi vlast, opet ce se u njenim redovima naci neko, poput Nove
Demokratije u poslednjem sazivu Skupstine Srbije, ili jos pre toga
Srpske Radikalne Stranke, da predje u redove socijalista. Mozemo da
tipujemo ko ce to ovog puta biti, ako se ukaze takva prilika. Svi su
izgledi da ce to uciniti Srpski Pokret Obnove, mada bih ja ipak tipovao
na Demokratsku Stranku.
Nadam se da sada razumete zasto sam se povukao iz politike. Shvatio sam
da pravi ljudi jednostavno nemaju hrabrosti da se nadju na pravom mestu.
Na politickoj sceni Srbije igra se komad "Visestranacka Srbija", a
glumci su samo amateri. Nesto bolji od amatera je Predsednik Milosevic,
kome polozaj dozvoljava da glavnu ulogu zadrzi za sebe. Do dolaska
pravih profesionalaca, moracemo da cekamo jos dugo, dugo vremena.
Petar Petrovic, Beograd
P.S. Ukoliko zelite da saznate mnogo vise o dogadjajima koji su
obelezili prethodnih nekoliko godina, potvrdite to objavljivanjem mog
komentara u broju koji ce te stampati za Utorak, 15. oktobra.