Teorija zavere (3) i istoimeni film

Zivomir Masic (zmasic@interlog.com)
Fri, 15 Aug 1997 19:56:42 -0700


Ovo je moj vrlo skroman prevod kritike filma "Teorija zavere" koja je
objavljena u torontskom Globe&Mail-u, 8. avgusta, 1997. Nadam se da ce
vam pomoci da ustedite novac i vreme.

Film: Conspiracy Theory
Rezija: Richard Donner
Uloge: Mel Gibson, Julia Roberts, Patrick Stewart
Klasifikacija/Rejting: AA/**
Filmski kriticar: Rick Groen (Globe&Mail)

Od sasavih desnicara do caknutih levicara, i ukljucujuci mnoge izmedju
njih, svi vole socnu teoriju zavere, a razlozi su ocigledni. Najbolje od
ovih bonbona koje lete Internetom ili koje se sa mukom probijaju preko
tabloida, u isto vreme su banalne i slozene, kao i paranoja koja ih
hrani. Njihov apel lezi u sposobnosti da redukuju stvarno komplikovane
pojave, kao na primer, zavrnut mozak usamljenog atentatora, ili savijen
metal opterecenog aviona, na vulgarna uproscavanja, uvek u obliku neke
opake, svemocne zaverenicke grupe, koja voli da spletkari iza zatvorenih
vrata, a daleko od naseg razuma. U tom smilsu, teorija zavere objasnjava
tako sto nista ne objasnjava, a to je komplikovana vrsta logike, koja
omogucava sama sebi da pobegne od tereta dokazivanja. Oliver Stone
razume ovo vrlo dobro, on je na tome napravio unosnu karijeru.

Avaj, film "Teorija zavere" ima dobar naslov ali nista vise od toga. On
je svakako iznad banalne polovine jednacine, ali posto traje vise od dva
sata, vise je gnjavatorski nego lukavo komplikovan, vise je prost nego
elegantno jednostavan, vise je besmislen nego bilo sta drugo. Drugim
recima, ne objasnjava nista. Mozda je razlog sto scenarist Brajan
Helgeland i veteran reziser Ricard Doner nisu mogli da donesu
konspirativnu odluku da li zele da se publika smeje ili da place. Tako
smo mi odlucili za njih: mnogo smo se smejali, najcesce na pogresnim
mestima.

Doner nas je naceo sa neubedljivom kopijom scene od svojih boljih.
Ubacujuci cuvenu scenu iz "Vozaca taksija", on pusta zuti taksi da
perfidno vreba klizavim ulicama Menhetna. Unutra, sa frizurom nabijenom
u kapu, vozac Dzeri neverovatno mnogo podseca na zvezdu Mel Gibson.
(Ej, zar nisu Mel i Doner vec jednom radili zajedno na seriji
"Smrtonosno oruzje"? - Ovde je nesto sumnjivo). Bilo kako bilo, tek
Dzeri stalno gnjavi svoje jadne putnike takvim perfidnim zaverama kao
sto je dodavanje fluorida u vodu "da nam oslabi volju", ili duboko
zakopana istina da je "ceo vijetnamski rat vodjen zbog opklade koju je
Hauard Hjuz izgubio protiv Aristotela Onazisa". (Ne pricajte Oliveru o
tome, mmoooolim vas).

Dakle, sad znate na cemu ste. Dzeri je za teorije zavere ono sto je
Planters za orahe. Dobro, on ima uverenje, ali je to bezopasna dusa -
mislite na Trejvisa Bikla posle zdrave doze prozaka. Dovoljno zdrave da
se Mel oseca sigurnim da ga glumi sa budalastim cerenjem sto on obicno
rezervise za govorne shou-e ili glupe akcione filmove.

Mozda i jeste lud, ali covek ipak nije toliko zavrnut, da ne pobrljivi
za Dzulijom Roberts, koja bas u to vreme argatuje kao pravnik u javnom
tuzilastvu. Dzeri tamo stalno navraca da pari oci i isprica najnoviju
zaveru. Vi pokvarenjaci biste pomislili da ona ima i pametnije stvari
da slusa, ili na primer, da treba da resi neki dzeparoski slucaj, ali
posto je ovo veliki film, pocastvovan sa dve vrlo skupe zvezde, ljubav
mora da pobedi. Srecni aksiom koji osedla sirotu Dzuliju sa nesrecnim
tekstom kao (puceci one socne usne, sevajuci onim vatrenim ocima):
"On je verovatno sasav, ali ima nesto u njemu. Ne znam".

Ne znamo ni mi, narocito kad se zaplet zgusnuo kao smrznut paprikas. Jer
koliko sam razumeo, jedna od Dzerijevih suludih teorija pokazala se kao
istinita (uuuhhhh) - to je kao da ste dobili glavni zgoditak na lutriji.

Pojavljuje se prokazena zaverenicka grupa na celu sa Patrikom Stjuartom,
koji je, kao sto to negativci i zasluzuju, odmah doveden u neravnopravan
polozaj. U njihovoj prvoj zajednickoj sceni, Mel izvodi Majk Tajsonov
stos u Patrikov nos, prinudivsi nesrecnog coveka da provede ostatak
filma noseci pelene na nosu, tako da je mogao da bude Dzek Nikolsonov
dubler u "Chinatown". Nasmejte se jos jednom na pogresnom mestu.

Od ovog mesta pocinje serija vizantijskih zapleta koju, priznajem, nisam
bio su stanju da pratim i na kraju sam se izgubio. Ja mislim da je sve
ovo zavera da se zbune atavisticki kriticari koji jos veruju u ozbiljne
logicne price sa prepoznatljivim temama. Kao kroz maglu, secam se scene
kad Mel, gonjen od losih, bezi u bioskop, i da bi napravio diverziju,
vice "bomba" u punoj sali. Izvanredna taktika, mada izgleda malo
nepotrebna.

Preveo,

Zivomir Masic
Toronto Kanada