Ne mogu nikako da zaboravim penzionisanog nemackog generala koga sam
sreo za vreme snimanja jednog dokumentarnog filma. Njegove oci su sevale
od ljutnje dok je pricao sa dubokim prezirom: "Nas je pobedila ruska
neefikasnost. Mi smo imali bolju informativnu sluzbu od bilo koje armije
u to vreme. Ja bih cak rekao da je se taj kvalitet sasvim nepotrebno
razbacivao na Ruse. Oni su razgovarali bez kodova preko svojih radio
telefona i bez ikakvog truda da sakriju svoje namere. Znali smo unapred
da ce nas napasti blizu Minska sa tri divizije i uz vazdusnu podrsku.
Znali smo datum, cak i cas napada. I cekali smo ih! Ali sbog ruske
neefikasnosti, ove divizije nikad nisu stigle do Minska. Njihovi vozovi
ostali su bez goriva, tamo gde su stali, lokalni komandant im je rekao
da nema hrane za njih. Najbolje sto mogu da urade je da napadnu Nemce u
blizini i da tako pokusaju da obnove svoje rezerve. I tako su oni
napali 200 kilometara daleko od mesta gde smo ih cekali. Dok smo se mi
pribrali, oni su vec osvojili nove teritorije."
General uzdahnu kao neko koga jos muci nepodnosljiva nepravda. "Da,
dragi prijatelju. Ruska neefikasnost je bila nas neprijatelj, i mi nismo
uspeli da je pobedimo."
(Izvor: The European, 30.septembar 1993)
Preveo,
Zivomir Masic
Toronto Kanada