Grupa za hidrologiju i demografiju
Grupa za ihtiologiju
Grupa za orintologiju
Grupa za turizmologiju
Grupa za biogeografiju
Stare karte Sombora i okoline
Korovsko bilje Bačkog Monoštora
Crtice
Ribnjak u Kolutu
ZOO vrt u Kolutu
GID je sa uspehom završio prvu godinu istraživanja u Somboru. Na sledećim stranicama možete naći izveštaje istraživačkih grupa o postignutim rezultatima, kao i zabeleške iz svakodnevnog života u kampu.
Grupa za hidrologiju i demografiju
Grupa za ihtiologiju
Grupa za orintologiju
Grupa za turizmologiju
Grupa za biogeografiju
Stare karte Sombora i okoline
Korovsko bilje Bačkog Monoštora
Crtice
Ribnjak u Kolutu
ZOO vrt u Kolutu
Grupa koja je proučavala hidrološke i geomorfološke karakteristike okoline Bačkog Monoštora, svoja posmatranja je vršila uporedo, jer su geomorfološke karakteristike uslovljene dinamikom rada Dunava i ostalih hidroloških objekata (tok Plazovića i hemijska erozija u mocvarama).
Proučavani teren se prostire na krajnjem severozapadu Backe kod tromeđe Mađarske, Jugoslavije i Baranje. Izgrađen je na aluvijalnoj ravni Dunava i njegove leve pritoke Plazovića (drugi naziv Kiđoš). Površine je preko 100 km2, sa razvijenom mrežom kanala. Geološku podlogu čine aluvijum i barski les, a pedoločku ritska crnica, černozem i nerazvijena zemljišta uz tok.
Čitav teren predstavlja jedinstvenu celinu sa Kopačkim ritom koji je danas zbog rata ugrožen. Geneza ova dva dela (Kopačeva i Monoštorskog rita) je tekla u istom pravcu sve do pojave kanala. Tada je priroda u Monoštorskom ritu bila znatno degradirana.
| Prvi utisak, koji se stiče posmatranjem terena aluvijalne ravni, je da se radi o neprohodnom močvarnom terenu, ali detaljnom analizom uočavamo da je kretanje moguce po suvim površinama koje predstavljaju grede. Između njih se nalaze mnogobrojna jezera, otoke i kanali. Čitav predeo predstavlja mozaik sastavljen od suvih površina greda i isušenih vodenih basena kao i tokova i bara koje su zajedno produkat akumulacije i erozije Dunava. Najznačajnija karakteristika Dunava je njegova težnja da neprekidno menja svoj tok , meandrira i u periodima bogatim vodom (maj, jun i avgust) izliva se plaveći okolinu. Tom prilikom ostavlja velike količine nanosa na aluvijalnoj ravni. Posmatrajući morfologiju Monoštorskog rita zaključujemo da se radi o grednoudolinskoj močvari. |
Udoline predstavljaju staraće ili mrtvaje nastale neprekidnim meandriranjem Dunava pre regulacije toka. One su danas ispunjene vodom ili još česće isušene, zbog snižavanja nivoa podzemne vode ili prekida veza močvare i toka (pregrađivanje otoka) izgradnjom odbrambenih nasipa. Na terenu se nalaze u vidu parelelnih oblika koji su razdvojeni gredama. Paralelnost udolina potiče od neprekidnog prosecanja dunavskih meandara kroz podlogu. Amplituda reljefa varira od 2 do 5 metara.
Pored greda i udolina bitno obeležje predstavljaju i otoke, duge udoline nastale nadirenjem i oticanjem vode po utvrđenim pravcima koje su diktirali morfologija terena, masa vode koja se kretala preko terena kao i biljni svet koji je sprečavao razaranje nekih greda. Stabla hrasta svijim korenjem očuvavala su neke oblike pri naletu vode pri izlivanjima Dunava. Otoke predstavljaju specifične tokove koji povezuju stalne tokove i močvare. Njihova dužina varira od nekoliko stotina metara do 3 i više kilometara na terenima Monoštorskog rita. Svi registrovani tereni su konkavne močvare po tipu oticanja vode, tako da je postojanje otoka neminovno i u skladu sa opštim morfološkim karakteristikama terena. Funkcija otoka je da budu kolektor za prikupljanje vode pri smanjivanju nivoa i hranjenje terena vodom pri povišenom nivou. Paralelu možemo povući između otoka i veštackih kanala koje je prokopao čovek: obe forme imaju funkciju navodnjavanja i odvodnjavanja, ali sa suprotnim dejstvom (kada otoke navodnjavaju, kanali odvodnjavaju i obrnuto).
Na najnižim terenima obrazovane su močvannojezerske depresije kakva je Labudnjača u reviru Karapandža (tromeđa Baranja, Mađarska, Jugoslavija). One postoje, ali u manjem obimu po celom ritu. Smanjivanje ovih površina se vrši zbog isušivanja terena. Jezerske depresije predstavljaju centralne delove konkavnih močvara. One su uglavnom najdublji delovi najvećih rukavaca koji su se nalazil ina ovim terenima odvojeni od toka nanosima.
Na delovima terena, sevrozapadno, zapadno i jugozapadno od sela Bački Monoštor geneza oblika je uslovljena pored rečne, eolskom i hemjskom erozijom. Oblici koji se ovde pojavljuju, predstavljaju prelazne između aluvijalnih oblika, koje smo gore naveli, i eolskih, koji se obrazuju na istoku (na Telečkoj lesnoj zaravni), ali njihova analiza zbog svoje kompleksnosti i kratkog perioda predviđenog za terenska istraživanja nije urađena.
Najznačajniji tok koji se pojavljuje ovde je Dunav. On predstavlja najizdašniji objekat vodom za okolne močvare. Tok mu je regulisan, podignuti su nasipi, ali njegov značaj je ogroman jer čitav rit živi na njegovom poloju. Poloj Dunava ovde je razvijen samo na njegovoj levoj obali (onoj koja pripada SRJ), dok se na desnoj nalazi Baranja koja se izdiže za 100 metara iznad toka i leve obale. Najviša tačka koja se nalazi na desnoj obali ima nadmorsku visinu od 206 metara dok ja na levoj ona je tek 93 metra. Širinu poloja Dunava je ovde teško odrediti jer je na njmu izgrađena i aluvijalna ravan Plazovića, drugog toka koji je ovde izgrađen. On teče u zapadnim delovima terena, ali je njegova snaga, koja je u prošlosti pokretala čitav niz vodenica, danas oslabljena izgradnjm DTD sistema i povlačenjem vode iz toka u njega. Sada on predstavlja dobro zabarenu i gotovo presušenu rečicu koja je na nekim delovima povremeni tok. Ona izvire u peščarama južne Mađarske, ali najvećim delo protiče kroz Bačku. Deo toka je prokopan za potrebe izgradnje kanala u DTD sistemu.
DTD mreža na ovim terenima predstavlja značajne vodne resurse. Ovde se prvenstveno misli na kanal DTD i Veliki Bački kanal kao i mnoge meliorativne kanale. Njihova izgradnja je počela jos u prvoj polovini prošlog veka i do danas nije završena jer se svakodnevno suočavamo sa novim problemima, a danas je to nedostatak vode na nekada barskim terenima. Danas se velika pažnja poklanja očuvanju ovih terena. Zaokret u politici upravljanja ovim terenima doveo je do toga da se danas vrši probijanje nasipa i omogućava ulazak vode u plavne sume i mocvare. Za tu svrhu je izgrađena ustava na Starom dunavcu (do pre 130 god je to bio stalni tok Dunava, a danas je mrtvaja na izdisaju) kojom se ne samo pušta voda pri visokom vodostaju Dunava već i zadržava pri njegovom smanjivanju zatvaranjem ustave. Za potrebe regulacije nivoa vode u močvari i radi odvođenja vode do suvih jezerskih basena izgrađen je sistem kanala u njoj. Na ovaj način se izbegavaju sledeći problemi sa kojima se suočava šumsko gazdinstvo: sušenje mladica usled nedostatka vlage u zemlji, osiromašenje zemljista elementima, rapidno smanjivanje ribljeg fonda, pejzažna degradacija i ostalo.
| Vegetacija na gredama je predstavljena hrastovim šumama, u uvalama vrbovim. Često se vrši introdukcija novih vrsta zbog promena staništa i brzine prirasta drvne mase. Tako se pored pomenutih pojavljuju i planski sađene šume topole i bagrema. Pored njih se javljaju i močvarne livade. One zajedno sa šumama predtsvljaju vegetacijski pokrivač suvih staništa. Staništa vodenih biljaka sa jedne strane, se proširuju zajedno sa širenjem vodenih basena kontrolom nivoa vode u ritu, a sa druge na nekim delovima, kakvi su stari tok kanala DTDa uz samo selo B.Monoštor, dolazi do pojave sukcesije zbog prestanka održavanja i zatrpavanja ovog nekada plovnog puta. Za ovu pojavu vezuje se i nastanak tresetišta koji ovom prilikom nisu proučavani. Prema tipu vegetacije Monoštorski rit se ne može svrstati ni u jednu poznatu kategorije jer su zahvati u regulaciji nivoa vode doveli do neravnoteže i izrazite raznolikosti biljnog pokrivača. Tako da se na nekim mestima pojavljuje travna, negde močvara pod šumom, ali opšta ocena je da se radi oligotrofnoj močvari. |
U cilju boljeg poznavanja močvare izvršene su neke hemijske analize vode (pH i NH4) koje nam daju potpuniju sliku o njoj. Uzorkovano je 20 uzoraka sa raznih terena (bare močvare, kanali, tok Plazovića, Dunava). pH vrednost pokazuje da voda ima izrazito bazni karakter. Protočni hidrografski objekti imaju manju pH (7,33 8,04) dok se kod neprotočnih ona penje do 8,18. NH4 pokazuje veća variranja. Kod protočnih objekata ona je od 0,12 do 0,40 dok kod bara on ide i do 4,06 (max registrovana vrednost). Sve analize je uradio Agroinstitut u Somboru.
Kada se govori o ovim terenima obavezno se mora govoriti o uticaju čoveka na njih. Koliko je čovek izmenio morfologiju landšafta može da ilustruje podatak da su se močvare nekada prostirale sve do Sombora i u njegovoj okolini. Danas su one sužene na uzan pojas uz sam tok Dunava do nasipa. Iza nasipa se prostiru delovi čiji se nivo vode u znatnoj meri smanjio, tako da se ne može govoriti o stabilnim sistemima koje bi mogli svrstati u neku od ustanovljenih kategorija močvara (ni po tipu geomorfologije terena, jer snižen nivo vode ne omogućava da geomorfološke karakteristike diktiraju život močvare, ni po tipu vegetacije jer promene u vlažnosti staništa dovede do promene u sastavu vegetacijskog pokrivača, ni po tipu režima nivoa vode jer se nivo vode na ovim terenima neprestano kontroliše već vek i po). Drugi važan elemenat kada se govori o izmenjenosti terena je, pored degradacije močvara, i postojanje kanala i poljoprivrednih površina kao tipičnih čovekovih tvorevina. Gusta mreža kanala danas se koristi za meliorativne zahvate, kao plovni putevi ali se sa druge strane oni pojavljuju i kao staništa vrsta koje su se morale iseliti iz vodenih basena močvara. Kanali danas imaju svoj život koji je nastao iz onog u močvarama.
Geomorfološki su to najdublji delovi u okolnim terenima (i do 8 metara) zamena za jezerske udoline ali su u hidrološkom smislu protočni objekti. Voda kao osnovni elemenat koji izgrađuje sredinu u okolnim terenima je sakupljen u kanalima, a zajedno sa njom i živi svet s'tim da vrste koje nisu mogle da se prilagode novim uslovima (protok vode, promena u hemijskom režimu i ostalo) su morale da nestanu.
Opšta ocena o staiblnost sistema landšafta Monoštorskog rita u koje ulazi naša ocena stabilnost geomorfoloških, hidroloških i biogeografskih elemenata je da se radi o izrazito nestabilnim sistemima čija je ravnoteža poremećena usled čovekovog delovanja u pravcu smanjivanja nivoa vode na njima. Postojeća nestabilnost se smiruje usled održavanja stalno visokog nivoa vode u ritu od strane čoveka poslednjih godina. Ukoliko bi ovi uslovi ostali do daljnjeg postoji mogućnost da se tipična močvara proširi na veće prostore nego što je to danas (oko 15% površine rita). Ovo povećanje površine močvara će usloviti prestanak degradacije postojecih i nastanak novih, danas tako retkih močvarnih površina. Kanali koji se pojavljuju na ovim terenima treba da budu detaljnije proučeni jer u svakom obliku oni predstavljaju mlade tvorevine (150 godina njihovog postojanja možda nije dovoljno da bi se obrazovali stabilni sistemi u geomorfološkom, hidrološkom i biogeografskom smislu).
Vlada Đurković
Moćna reka, nesputana nasipima, stvorila je osnovne uslove za nastajanje predivnog rita u neposrednoj blizini Bačkog Monoštora. Zbog nedovoljne ispitanosti ovog terena, ihtiološka grupa GID-a je vršila ispitivanje voda rita, u okviru navedenog istraživanja. Okolina Bačkog Monoštora veoma je bogata vodenim ekosistemima kao što su kanali sistema DTD, Veliki Bački kanal, uključujući pri tome i plavno područje Dunava sa mnogobrojnim "dunavcima" koji pripadaju lovištu "Kozara".
U periodu od 06.-15. 07. 1995., ihtiološki tim je uspeo da se upozna i da obiđe ove vode. Pri obilasku terena, svoju nesebičnu pomoć, pružili su nam stanovnici B. Monoštora. Naime, oni su nam ustupili svoje čamce na korišćenje, pružili nam sva potrebna obaveštenja i proveli nas kroz teško prohodna područja. U susret su nam izašli i ljudi iz preduzeća "Srbija šume", dozvolivši nam da obiđemo dunavce koji su u njihovom nadleštvu.
Usled nedostatka potrebne opreme (agregat, sitnije mreže...), nije bilo moguće izvršiti kompletne analize sastava ihtiofaune monoštorskog rita. Na osnovu "snimanja" terena i pregleda ulova sportskih ribolovaca, uspeli smo utvrditi prisustvo deset ribljih vrsta iz sedam familija:
 |
|
Plavno područje Dunava, koje na ovim prostorima zahvata veliku površinu, obezbeđuje odlične terene za mrest ribe, te se očekuje da će dalje analize pokazati veliku raznovrsnost i bogatstvo ihtiofonda rita.
Uticaj čoveka na prirodnu ravnotežu voda monoštorskog rita je za sada, veoma mali. Komercijalni ribolov je slabo razvijen, a mali broj sportskih ribolovaca ne može u većoj meri izazvati poremećaj prirodnog balansa. Uzevši u obzir navedene razloge kao i izjave očevidaca, postoji osnovana sumnja da su ove vode jedno od poslednjih staništa ugrožene vrste Umbra krameri (poznatija u narodu kao Crnka), koja je između ostalog i zaštićena zakonom.
U periodu do 1997. godine, ihtiološka grupa planira da uradi kompletne ihtiološke analize voda tj. ihtiofonda monoštorskog rita, kao i da razmotri mere optimalne zaštite.
Marko Cvitkovac
U periodu od 01.15.07.1995. godine, u okviru istrazivackog kampa, ornitoloska grupa GID-a: (Jovana Bozic, Mila Popovic, Nikola Stojinic, Aleksandar Tasic) boravila je u Backom Monostoru, i vrsila istrazivanja ornitofaune Backog Monostora i njegove okoline. Ovo je bio pocetni deo visegodisnjeg projekta ispitivanja sastava i karakteristika ornitofaune okoline Sombora. Cilj nam je bio da u prvoj godini istrazivanja obidjemo podrucje Backog Monostora sa okolinom, steknemo uvid o ornitofauni ovog podrucja, i na osnovu preliminarnih podataka planiramo i usmeravamo dalja istrazivanja. Ovo kompleksno podrucje bilo nam je interesantno iz vise razloga: ono do sada nije obuhvatano nekim obimnijim ornitoloskim studijama, a s obzirom na raznovrsnost stanista, i pre svega rasprostranjenost vodenih stanista (mocvarna podrucja izmedju Dunava i kanala DTD), koja su u Evropi u velikoj meri ugrozena, ocekivali smo da ce nasa istrazivanja biti znacajna i za sagledavanje globalnih faunistickih problema (ugrozenost ptica vodenih stanista i ptica grabljivica).
Istrazivanjem su obuhvacena sledeca podrucja: sela Backi Monostor, Bezdan i Kolut sa najblizom okolinom, (urbana stanista okruzena poljoprivrednim povrsinama), ribnjaci u Kolutu, podrucje izmedju Dunava i kanala DTD od Bezdana do Apatina (Stari Dunavac, Crna bara, Kazucke mocvare), koje je delom i loviste "Srbijasuma" i karakterisu ga hrastove sume ispresecane barama i kanalima obraslim barskom vegetacijom. Ptice su posmatrane standarnim ornitoloskim metodama, u 11 terenskih ekskurzija.
U toku istrazivanja, konstatovano je ukupno 91 vrsta ptica iz 14 redova.
Takodje su utvrdjene i karakteristicne vrste za pojedine grupe stanista:
vodena stanista kanali, bare, ribnjaci obrasli trskom, lokvanjem i najcesce okruzeni
sumama vrbe, topole i hrasta, sumska stanista sume hrasta, vrbe, topole uz vodena
stanista, kao i suvlje hrastove i mesovite listopadne sume u okolini Backog Monostora,
Bezdana i Apatina, otvorena stanista obradive povrsine (pod kukuruzom, psenicom,
suncokretom...) i livade, seoska naselja sa nekoliko hiljada stanovnika (Backi Monostor,
Bezdan, Kolut), sa bastama, parkovima i vocnjacima.
Zakljucak koji mozemo izvesti nakon obavljenog prvog dela istrazivanja, jeste da je ovo kompleksno podrucje, staniste za veliki broj pticijih vrsta, a pretpostavljamo da ce se taj broj nakon detaljnijih istrazivanja, znatno uvecati. Zbog velike povrsine koju zauzima, kao i bogatstva i raznolikosti stanista (narocito vodenih i sumskih koja su na balkanskom poluostrvu posebno ugrozena), ovo podrucje predstavlja veoma vazno utociste za neke vrste ptica koje se smatraju veoma ugrozenim orla belorepana i crnu rodu. Ovaj prostor je takodje i veoma vazno gnezdilisno mesto za neke vrste caplji i drugih mocvarnih ptica.
U okviru buducih istrazivanja, posebnu paznju cemo posvetiti pracenju kolonije caplji (blizu Backog Monostora), kao i gnezdjenju ostalih ptica vodenih stanista. Nadamo se da cemo zakljucno sa 1998. godinom imati detaljnu sliku ornitofaune ovog podrucja i na osnovu izvedenih zakljucaka, biti spremni da ucestvujemo u njenoj zastiti.
Jovana Bozic
Grupa za drustvenu geografiju GID-a, preuzela je na sebe zadatak ispitivanja mogucnosti turisticke aktivacije opstine Sombor, kao i odredjivanja smernica daljim turizmoloskim ispitivanjima ovog kraja. S tim ciljem cetvoroclani tim je u periodu od 01.15.07.1995. ispitivao uslove za razvoj turizma, pocevsi od bogatih prirodnih motiva, do nekih antropogenih koji bi bili atraktivni za potencijalne turiste.
|
Imajuci u vidu ranije predvidjeno, izdavanje turistickog vodica i prospekta Sombora, prilikom istrazivanja je stavljen akcenat na proucavanje razvoja lova i ribolova. S tim u vezi, uspostavljen je kontakt sa sumskim gazdinstvom Sombor koje posluje u sastavu javnog preduzeca "Srbija sume". Delatnost ovog preduzeca ima prilicno heterogeni karakter i obuhvata poslove gajenja, odrzavanja i obnove suma, unapredjivanja svih njenih funkcija, proizvodnjom semena, podizanjem novih suma i sumskih zasada, proizvodnjom drvnih sortimenata. Uz sve navedeno, gazdinstvo se bavi uzgojem i lovom divljaci, pa u skladu s tim, ugostiteljstvom i turizmom. Ono gazduje drzavnim i privatnim sumama na teritoriji opstine Sombor, na povrsini od 5.175 ha i intezivno gazduje visokom divljaci na celokupnoj povrsini opstine. |
Lovstvo u sumskom gazdinstvu "Sombor" ima tradiciju poznatu sirom sveta. Takvo bogatstvo i gustina jelenske i srnece divljaci, muflona, divljih svinja i sitne divljaci, zaista je prava retkost. Baziravsi se na lovnoprivrednoj osnovi i godisnjem planu gazdovanja lovistem, utvrdili smo da je u lovnoj 1994/95. planirano za odstrel 666 jelena, 185 srna, 640 divljih svinja i oko 1110 komada sitne divljaci. Jos jedan od pokazatelja prave vrednosti ovog lovista su i rogovi svetskog prvaka (248,55 bodovavisoka zlatna medalja) koji su punih 17 godina bili neprevazidjeni. Zbog izvanrednih karakteristika izgradjeni su odgovarajuci turisticki objekti, cetiri dobro opremljene lovacke kuce koje omogucavaju razvoj inostranog i domaceg turizma.
S obzirom na bogatu kanalsku i recnu mrezu, postoje odlicni uslovi za razvoj ribolova. Pored Dunava, "kicme" ovih prostora, tu su i kanali BezdanVrbas, BezdanSrpski Miletic, Bajski, i mrtvajeKarlatas, koji zbog bogatstva ribom i mirne povrsine, predstavljaju pogodna mesta za sportski ribolov i druge aktivnosti na vodi (motonautika, veslacke regate...). Pored ovih specificnosti, primarnu delatnost cini ribarstvo sa kaveznim uzgojem sarana i americkih somica. Ovaj nacin uzgoja se pokazao veoma uspesnim pa se primenjuje u vesrtackim ribnjacima u Kolutu i Bezdanu, koji su ujedno i reprezentativni ribnjaci Jugoslavije.
Pored svih prirodnih karakteristika, isticu se i neki antropogeni turisticki motivi. Pre svega grad Sombor uz okolna naselja, predstavlja neiscrpan izvor umetnickih vrednosti stvorenih ljudskim radom. Tu su muzej Batinske bitke, zatim zgrada Zupanije u kojoj se nalazi svecana dvorana ukrasena najvecim oslikanim platnom u zemlji (7x4m), delom neprocenjive vrednosti, slikara Ferenca Ajzenhuta iz 1896. godine, koja svedoci o krvavom boju 11. septembra 1697. kod Sente, kada je turska armada konacno primorana da napusti ove krajeve. U nizu predivnih gradjevina, u Somboru se izdvaja i jedno od najlepsih, malih pozorista u Evropi, koje predstavlja vernu kopiju Beckog pozorista.
Ugostiteljskoj ponudi Sombora, doprinosi i hotel "Sloboda" sa kapacitetom od 160 lezajeva, koji je u 1995. godini imao znatan priliv kako domacih, tako i stranih gostiju. U pojedinim mesecima hotel je ostvario i do 1700 nocenja. Pored hotela, turistima je na raspolaganju i 3040 lezajeva u domacoj radinosti. I pored svega sto je u tuistickoj ponudi, slozili smo se sa odelenjem za prostorno planiranje opstine Sombor, da je neophodno izgraditi jos objekata.
Tako je prostornim planom opstine Sombor predvidjena izgradnja hotela u Bezdanu sa 120 postelja. Smernicom prostornog uredjenja atara Bezdana i Backog Monostora, je predvidjeno da se do 2000. godine formira turisticko naselje duz istocne obale Karlatasa (100 objekata), zatim naselja Baracka (izgradjeno 298 objekata), Sebes fok (106 objekata), Darazi fok, Kopani fok i Adice (kolutske).
Planom opstine ostaje predlog prosirenja turistickog naselja tzv. "Adice" kod Backog Monostora sa oko 500 vikend kucica i sa orijentacijom izgradnje drustvenih objekata.
Sa svim navedenim predispozicijama, smatramo da je turisticka ponuda Monostorskog rita i samog grada Sombora, veoma bogata i interesantna te je u stanju da zadovolji potrebe turista razlicitih profila i prohteva.
Maja Milojkovic
Nekada je vidra spominjana skoro iskljucivo u vezi s lovom, dok je danas nemoguce govoriti o njoj, a da je ne spomenemo u kontekstu sa zastitom prirode. Neosporno je vidra jedna od najugrozenijih vrsta sisara u Evropi. Od 13 kopnenih mesozdera koliko ih zivi u srednjoj Evropi, njih 5 je izumrlo na vecem prostoru: vuk, medved, ris, norka i vidra.
No, istrebljenje neke zivotinjske vrste ne mozemo pripisati samo jednom uzroku tj. faktoru. Splet razlicitih okolnosti prouzrokuje cesto takve promene, pri kojima se vrsta vise ne moze prilagoditi, vec pocinje njeno izumiranje. U njenoj borbi za opstanak razlikujemo vise razvojnih stepena. Na pocetku (faza 1), zivotinjska vrsta je rasirena po svim za nju odgovarajucim biotopima. Tada normalni stepen reprodukcije nadomesta sve gubitke, koje uglavnom prouzrokuje covek (lov, krivolov). Kada dodje do delovanja razlicitih uticaja na populaciju, kao sto su prekomeran lov, nestanak hijerarhijski nizih vrsta u lancu ishrane ili promene u okviru biotopa, populacija prelazi u fazu 2, i to prvo lokalnih razmera, a zatim i sire. Takve promene se desavaju brzo, obicno za nekoliko godina i prouzrokuju raspad populacije na manja, izolovana tzv. "populaciona ostrvca". U nekim sredinama (bitna je izolacija) se takve podpopulacije cesto dugo zadrze (faza 3). Ostavljena bez mogucnosti da se pripremi ili genetski adaptira promenama kao sto su vandredno ostre zime, kasnoprolecne niske temperature, povremeni nedostatak hrane (poplave, suse), epidemije itd., vrsta tj. ostaci populacija ulaze u fazu 4 kada jedna za drugom podpopulacije nestaju, dok se vrsta potpuno "ne ugasi" (izumre). Vidra se u Evropi i kod nas priblizava koncu faze 3.
Zanimljivost somborske opstine za istrazivanja u vezi vidre, moze se sagledati kroz nekoliko cinjenica. Na osnovu proucene literature, utvrdjeno je da vidra nikada nije proucavana na teritoriji Vojvodine. Poslednja istrazivanja koja su obavili engleski istrazivaci Liles & Jenkins 1984. godine, obuhvatila su prostore Podravine, Slavonije, Posavine, Korduna, Banije, severne Bosne, Podrinja, Kosova i Metohije, sliva Morace, Pomoravlja tj. srednju i juznu Srbiju i severno Povardarje (o tome je pisala M. Honigsfeld u svojoj knjizi "Vidra").
Vojvodina, a pogotovo Backa je bogato izbrazdana kanalima (DTD, Veliki Backi, Bajski), rukavcima, mrtvajama (stari Dunavac) i naravno sadasnjim tokom Dunava, sto daje posebnu mogucnost naseljavanja tj. egzistencije vidre u ovom kraju. Rukovodjeni mogucnoscu da su uslovi u prirodi idealni za zivot vidre, uzevsi u obzir gustu mrezu kanala, mocvare i stoletne sume, bogate ribljim fondom, insektima, beskicmenjacima..., smatrali smo da je neophodno tacno utvrditi brojno stanje populacije vidre u somborskoj opstini ne bi li je bolje zastitili od daljeg istrebljenja.
Planirana istrazivanja ce se odvijati tokom 4 naredne godine, tako da smo ovogodisnju istrazivacku akciju iskoristili prevashodno za "snimanje" terena (obilazenje terena od Apatina na jugu do B. Brega na severu), razgovore sa ziteljima okolnih naselja kao i prikupljanje dokaznog materijala (izmeta, ostataka hrene, snimci tragova ...). U radu smo se suocili sa mnogim problemima. Jedan, mozda i najvazniji je i to da nam je zbog opasnosti prisustva granice na Dunavu, bilo uskraceno kretanje nocu.
Istrazivanje smo bazirali na pretpostavci da je moguce pronaci vidrinu jazbinu posmatrajuci zarascene obale, te smo 90% vremena provodili u camcu. To je izuzetno nezahvalan metod ako uzmemo u obzir teren (40 km2) i ograniceni vremenski period istrazivanja (15 dana). Problem su predstavljale i visoke temperature (do 32oC), koje su jos vise doprinele da ne ugledamo vidru preko dana. Cesto smo primecivali Bizamske pacove, cija je populacija u Monostorskom ritu mnogobrojna. Po boji krzna podseca na vidru, ali smo ga prepoznavali po manjoj glavi, kracem i uzem repu i velicini tela.
Za vreme istrazivanja na kanalima (camcem), obisli smo st. Dunavac (juzni i severni krak), Jugoostrvo, DTD od Batine na severu, do II jezera uz st. Dunavac na jugu. Na kopnu smo obisli okolinu B. Monostora, Bezdana (deponija) i Koluta (ribnjak, kanale). Pored ovog terenskog dela istrazivanja, od velikog znacaja su nam bila i svedocenja ocevidaca, mestana, ribolovaca, lovaca, lovocuvara, sumara...
Milan Mrkic-Miki iz Koluta, vlasnik ZOO-vrta, ispricao nam je dosta o vidri u ovom kraju i samim tim potvrdio njeno postojanje. Po njegovim recima, za poslednjih godinu dana ubijeno je 5 primeraka od kojih 2 mladunca, 2 zenke i jedan kapitalni muzjak (1,40 m). "Narod ovde kaze: Sve sto ne daje vunu i ne muze se, dzaba ga bilo", kaze Milan sa zaljenjem. On odgovorno stoji iza toga da mu jedna vidra dolazi konstantno, svake zime u vestacko jezerce ispred kuce, i krade ribu kojom on inace ishranjuje ptice u ZOOvrtu. Takodje je potvrdio da vidri ima i u kolutskom ribnjaku, gde je inace gledaju kao najveceg stetocinu.
Milan Pribic iz Koluta, visestruki sampion Jugoslavije u lovu na pastrmskog grgeca, i njegov brat Ilija, lovocuvar volonter, su nam rekli da su imali blizak kontakt sa vidrom poslednji put u martu 1995. na jednom od kanala Telepa (zapadno od Koluta). "Vidra je plutala, trbuhom okrenutim na gore, drzeci u sapama kamen kojim je razbijala skoljku na trbuhu", rekao nam je Ilija pored ostalih vrednih informacija.
Tokom istrazivanja svi prikupljeni podaci se unose u posebne evidencione formulare, na osnovu kojih kasnije mozemo sistematicnije sagledati cinjenice.
Desavalo nam se da pojedini ljudi sa kojima smo razgovarali na temu vidre, ne zele da se predstave, iz "ko zna kakvih" razloga. Tako na pr., lovac, poznat kao "Djusika", ispricao nam je kako je pronasao pregazenu zenku vidre kod brodogradilista u Bezdanu. Iako nam je ponudio da nam pokaze kozu te zenke (koju on sada poseduje) i dopustio da je fotografisemo, nije se pojavio sledeceg dana u dogovoreno vreme. Mozda se setio da rupa od metka u krznu, ne lici na tragove automobila. No, to je samo nasa pretpostavka.
Istrazivanja cemo nastaviti u januaru 1996. godine i tako iskoristiti pogodnosti snega i leda za lakse pronalazenje i citanje tragova. Planiramo da uz saradnju sa strucnjacima Republickog zavoda za zastitu prirode, Prirodnjackog muzeja, Bioloskog, Veterinarskog i Geografskog fakulteta, damo ovom istrazivanju globalniji karakter od trenutnog. Nadamo se i saradnji sa ekoloskim drstvima iz Makedonije.
Milan Orlovic
Stare karte Sombora predstavljaju vazan izvor informacija za istrazivanja prostora Somborske opstine. Ovde cemo izneti neka osnovno zapazanja o kartama koje su bile prezentovane na ovoj slajd izlozbi. Iz bogatog fonda karata u Istorijskom arhivi Sombora izvukli smo 12 njih i to ili zbog terena koji pokazuju, starosti karte, kvaliteta dekorativnih elemenate, ocuvanosti karte (od 0 10% karte je osteceno) i dr.
Promenljivost sredine lako se registruje poredjenjem stanja koje pokazuju stare karte i onog kojeg danas registrujemo. Ovaj nacin komparativne analize u velikoj meri nam olaksava da uocimo osnovne tendencije u promeni prostora. Sve ovo je moguce zahvaljujuci preglednosti i objektivnosti karte. Karte sa ove izlozbe mozemo podeliti u dve grupe: karte i planovi, ali ta podela nije izvrsena na osnovu danasnjih kriterijuma, vec na osnovu sadrzaja karata koji na zavisi od razmera, metodologije izrade karte i ostalo.
Sve karte nemaju okvir, matematicku podlogu, izrazenu orijentaciju, precizno unesene elemente sredine. Nisu uneti svi vitalni objekti: na "Planu ostataka terena Kidjos"tereni oko reke Kidjos, danas poznate i pod imenom Plazovic, nije unet tok reke.
Sve sto se nalazi na njima nije uradjeno po danasnjim standardima (orijentisanost karte, znaci koji se ucrtavaju i ostalo), ali to nas ne sprecava u radu jer su karte pregledne i lako citljive. Radi se uglavnom o rukopisnim i bakropisni kartama koje su naknadno kolorisane. Na nekim kartama u legendi boja (Explanatio colorum) data je legenda za hidrografske objekte, obradive povrsine, sume, infrastrukturne elemente, odredjene posede kao i naselja. Pored ove legende, na nekim kartama data je i specifikacija terena u jugerima. Specifikacijom terena obuhvaceni su svi povrsinski i linijski objekti. Nismo nasli koliko 1 juger iznosi kv. metara, te informacije nemaju ni u Geokarti tako da smo odustali od daljeg traganja. Moguce da se radi o gresci pri izradi karte. Znaci koji su naneti na kartu uglavnom su stilizovane figure koje nisu standardizovane tako da oznake za neke pojave mogu bitno da se razlikuju od karte do karte. Legendom znakova (Explanatio signorum) data su objasnjenja za neke objekte koji su u ono vreme bili od velikog znacaja na pr.: krcme sa bunarom (vodom), a kojih danas nema.
Pored njih unose se i granice administrativnih jedinica cija se podela u mnogome razlikuju od danasnje (kraljevine, zupanija, dijaceza i dr ), a koje danas ne postoje u ondasnjem obliku.
Stilske figure koje se pojavljuju u vanokvirnom sadrzaju doprinose estetskom ugodjaju. Neke karte su bogato ilustrovane dekorativnim elementima baroknog karaktera kakva je na primer "Karte Bosanske, Djakovacke i Sremskomitrovacke dijaceze pod brigom i troskovima svetlog i postovanja dostojnog upravitelja Emerika Karola Rafia episkopa drage dijaceze" nastala 1826.
Sve karte pokazuju Sombor sa okolinom u sklopu neke vece teritorije (deo Backobodroske zupanije, deo Backe i sl.) ili pokazuju neke delove Sombora i njegove okoline (pr. Pregledna karta kameralnog poseda Srpski Miletic, 1781. Sr. Miletic je selo u blizini Sombora). Prezentovane su pored pomenutih karata sledece: Karta Backobodroske zupanije1804., karta istog terena 1824., Karta Sombora sa okolinom 1825, Plan grad Sombora 182? (poslednja cifra je nacitka), Plan pustare Nenadic 1827., Plan pustare Gradina 1827., karta opstine Karavukovo po izvrsenju urbarijalnog dogovora 1881., jedan plan ciji naziv nije unet, a pokazuje pustaru u okolini Sombora i plan sela Backog Monostora iz 1781. godine.
Na svim kartama se nalaze natpisi koji objasjavaju nake pojave i olaksavaju koriscenje karte. Njihovo postojanje je neminovno zbog tadasnje nerazvijenosti kartografskih metoda koji danas olaksavaju i izradu i koriscenje karte. Natpise mozemo da podelimo na one koji ukazuju na neke objekte na karti i na one u vanokvirnom sadrzaju. Za ove stare karte narocito su zanimljivi ovi drugi, jer predstavljaju dragocene izvore podataka o bogatstvu prikazane teritorije, a koje ondasnji kartografi nisu znali kako da predstave na karti. Natpisi su dati na latinskom, nemackom ili madjarskom jeziku, ali naki toponimi su preuzeti od slovenskog stanovnistva tako da se pojavljuju i natpisi na srpskom jeziku na pr. naziv za pustaru Gradina je preuzet iz srpskog jezika i u tom obliku se pojavljuje na karti.
Na nekim kartama se mogu naci imena autora. Ona su prilagodjena pravopisu jezika u kome su radjeni ostali natpisi na kartama, tako je ime autora "Plana ostataka terena Kidjos" koji je nastao 1857. Vladimir Kovacic na karti napisan u obliku: Vladimirium Kovatsits, a sav tekst je napisan na latinskom i na madjarskom. Ostali autori koji su nam poznati su: Stephanus Kramarits autor karte Srpskog Miletica iz 1781. i Gorog Demetri i Joannis Lipszky autori mape dijaceza. Ostali autori su nepoznati ili su im imena zbog ostecenja karte necitka.
Ove karte predstavljaju dragoceno kulturno nasledje cijom daljom analizom tek treba da otkrijemo neke do sada nepoznate stvari vezane za Sombor, ali i za razvoj pojedinih pojava u prirodi i drustvu u opste.
Vlada Djurkovic
Istrazivanje korovskog bilja okoline Backog Monostora, obavio je troclani tim grupe za ekologiju GID-a, u saradnji sa Mr Branislavom Grdinicem profesorom biologije na Pedagoskom fakultetu koji priprema doktorat na temu "Flora Bac. Monostora". Cilj istrazivanja je bio valorizacija i determinacija korovskog (lekovitog) bilja na ovom prostoru.
|
|
Istrazivanje je obuhvatilo kanale Monostor-skog rita, Jugoostrvo i okolinu samog naselja. Promene uslova zivota u selu u poslednjih 30-40 godina (vodovod, mehanizacija, hemizacija...) imaju za posledicu citav niz ekoloskih problema. Najznacajnije ekoloske promene u ekosistemima okoline B. Monostora, izazvala je izgradnja novog nasipa pored leve obale Dunava i prokopavanje kanala DTD, koji protice pored sela. Navedeni nasip je sprecio plavljenje najveceg dela sume za vreme visokog vodostaja i time izazvao znacajne promene: umeto nekadasnjih prekrasnih plavnih suma, sada postoje samo njihovi oskudni ostaci, monokulture kanadske topole, vrbe i bagrema. Ostali problemi proisticu iz neracionalnog odlaganja cvrstih otpadaka, nepostojanja kanalizacije (zagadjivanje voda), bespravna seca drveca, krivolov i jos mnogih drugih uzroka. |
Bazirali smo se na sakupljanju korovskog bilja na terenima koje smo obisli i kasnijoj determinaciji sakupljenog bilja. Tokom rada, napravljen je herbarijum koji ce nam u buducnosti koristiti za obuhvatnija fitocenoloska istrazivanja.
Ovogodisnje istrazivanje proteklo je kao i kod drugih ekipa, uglavnom u znaku obzervacije i ne tako detaljnom proucavanju datog problema. Konstatovali smo da niti jedna vrsta ne predstavlja relikt na ovom podrucju tj. sve u manjoj ili vecoj meri naseljavaju podrucje cele Backe.
Istrazivanje ce se sledece godine bazirati na daljim proucavanjima korovskih, lekovitih biljaka, a ujedno cemo prosiriti istrazivanja i na ostale biljne kategorije i tako pomogli da se dobije potpunija slika o flori okoline Sombora i Monostorskog rita.
Branislav Mikic
|
JESTE LI VI PLANINARI ? |
Zapitao nas je jedan od mestana. Pogledavsi se u cudu, samo smo odmahnuli glavama.
"Ovde je sve ravno."
Na ulazu nas docekuje oblak komaraca koji prekriva sveze okrecen zid. Kakva li ce
biti noc?
Odlicna, ali samo za Dzonija.
Verovatno je sanjao kako negde u planini sece sumu. Na kraju napornog dana ostalo
mu je samo da niz reku spusti drva u dolinu. Ali talasi su ucinili svoje.
Sutradan kada je otvorio oci zacudio se zasto nikoga nema u njegovom delu
prostorije. Kada je ugledao veceru od sinoc, pored sebe, shvatio je. Setio se i sna.
"Ipak nije sve ravno, kao sto izgleda."
U pet casova budi nas Ajnstajn (glavom i bradom).
"Hajde idete u loviste."
"A?"
Sedamo u dzipove i posle par minuta, presavsi pontonski most ulazimo u loviste.
Putevi su blatnjavi od jucerasnjeg nevremena. Dzip ispred nas nailazi na baru i
njegova desna strana upada do pola u vodu. Nekako uspeva da se izvuce, a onda mu
se gasi motor. Nas vozac, koji je inace lovocuvar, gleda kako da zaobidje prepreku,
ali ubedjujemo ga da krene za njima i nastavljamo dalje istim putem.
Krdo divljih svinja bezi i gubi se u sumi, lomeci siblje pred sobom.
Uskoro nas zaustavlja i vojna patrola jer se nalazimo u pogranicnoj zoni. Koristimo
priliku da napravimo nekoliko snimaka i rucamo. Neki od nas se zabavljaju pucajuci
u konzerve.
To je i zato da nas cuju lovokradice, koje su mozda negde u blizini. Nesto kasnije
obilazimo i kafanu u kojoj se okupljaju.
U povratku srecemo jelene i namamivsi ih hranom, slikamo se sa njima. Rogovi im
nisu jos potpuno razvijeni, ali vec se uocava mocno oruzje koje ce ih krasiti tokom
zimskih borbi. Ili ce im doci glave, u slucaju da privuku paznju nekog lovca.
Sledi trka nasipom i dan zavrsavamo u skoli uz srneci gulas.
Tragajuci za vidrom, dosli smo i u Kazuk. U prevodu to znaci Zmaj, a bara je dobila
takav naziv jer je nekada davno, po prici mestana, ovde ziveo som dug preko cetiri
metra.
Ali jedino sto smo nasli, pored nedirnute prirode, bio je ustreljen jelen koji je
pobegao od lovokradice i smrt nasao preplivavajuci na drugu obalu. Uzeli smo
rogove koje je kasnije Dipl. ing. stocarstva Stankom, iz lovackog gazdinstva "Jelen",
ocenio zlatnom medaljom.
Osmatrajuci okolinu dvogledima usli smo u kanal. Na podnevnom suncu otopila se
sva cokolada koju smo poneli, te se jedan od clanova nase posade svojski zamazao.
Iako to nije primetio, ljudi sa drugog camca jesu i drugarski su pokusali da to srede
uz pomoc vesla sa "malo" vode. Nastaje opste prskanje i mala regata do prve okuke
gde svi skacu u vodu, kako bi se malo rashladili.
Dalje nastavljamo vezanih camaca sve do ulaza u selo gde smo se razdvojili, jer je
vegetacija zbog dubine od pola metra veoma gusta i tesko prohodna.
A kako se zabaviti u Backom Monostoru, kada se ne ide na teren ?
Nista lakse.
U blizini se nalaze tri kupalista. Ispod mosta kada se dolazi iz Sombora, na brani
pored puta za Kolut i ponton kod "Brodoremonta" koji je za neke najbolji jer nema
guzve i najvise je u prirodi posto ga od lovista odvaja samo kanal.
Moze se igrati fudbal, kosarka ili odbojka u skolskom dvoristu, a ako ste tu za vreme
turnira u malom fudbalu, ako zelite, prijavite i svoju ekipu pod nekim otkacenim
imenom.
Uvece u pravoj lovackoj kafani sa raznim trofejima, obavezno uz pice odgledajte
finale evropskog prvenstva u kosarci.
Ako ni sa tim niste zadovoljni, organizujte svoje igre bez granica ili na rodjendansku
zabavu pozovite lokalnu grupu "Srcani udar", ciji ce ljubitelji u samrtnim trzajima
pocistiti svojim telima celo dvoriste. Posle toga mozete otici na vruci burek jer
pekara radi cele noci.
Posetite li ribnjak u Kolutu, ne zaboravite da obidjete i privatni zooloski vrt "Miki",
Milana Mrkica u istoimenom naselju (vidi ti slucajnosti!). Retko gde, a vecinu vrsta
koje su tu nalaze, nigde u Jugoslaviji ne mozete videti.
Naravno nadamo se da to nije sve, i iduce godine se vracamo da to proverimo.
U periodu od 01. do 16.07.1995. godine "Geografsko istrazivacko drustvo" iz Beograda organizovalo je istrazivacku akciju upoznavanja opstine Sombor radi buducih istrazivanja. Ucesnici su bili smesteni u osnovnoj skoli u Backom Monostoru gde su pored rada na terenu organizovana i razna predavanja.
Aleksandar Stanikic
Istrazivacki projekat GIDa "Sombor '95." ne bi bio potpun bez obilaska ribnjaka u Kolutu. Backi Monostor je udaljen od Koluta oko petnaest kilometara, te smo bili u nedoumici da li ici peske ili ici autobusom koji razvozi radnike od Sombora do Backog Brega. Da bi svima bila jasnija ova nedoumica, autobus je polazio iz B. Monostora u 05.00 h! Iako smo svi bili naviknuti na duga pesacenja, ipak smo se odlucili da ustanemo malo ranije i podjemo autobusom.
Zbog "zaboravnog" predsednika GID-a, koji se u 04.59 h setio da je zaboravio topografsku kartu Koluta, osam muskih clanova ekipe je ostalo "bez autobusa zbog solidarnosti". Sva sreca, te smo devojke na vreme poslali autobusom. A evo i zasto. Uskoro smo shvatili da nema mogucnosti da nam neko "slucajno" stane i poveze svu osmoricu. Kad najednom... Staje nam traktor sa dve prikolice i mi uskacemo u njega, ali samo do Bezdana. U Bezdanu taman sto smo krenuli da se tesimo, da imamo jos samo 56 km pesacenja, kad nam staje kombi kninske registracije i tako stigosmo u Kolut sa samo pola sata zakasnjenja za devojkama. Kazem "za pola sata zakasnjenja", jer zelim da naglasim da smo jednu od njih zatekli kako pije kafu sa prodavacicom u prodavnici, koja se tek otvorila. Kasnije nam je objasnila kako je to sve bilo u cilju pribavljanja podataka za nasa istrazivanja. Eto dokaza koliko su nase devojke snalazljive. A sad nesto o Kolutu.
Kolut je selo blizu drzavne granice sa Madjarskom, oko 30 km severno od Sombora. Poznato je po svom ribnjaku koje se nalazi na severoistoku sela. Ribnjak se sastoji od cetiri veca i dva manja vestacka jezera. Jezera su medjusobno odvojena nasipima, tako da je omogucen lak prilaz svakom od njih. Obale jezera su obrasle rogozom I trskom, koji predstavljaju idealno skloniste za riblju mladj, kao i za barske koke i liske koje smo posmatrali dok su se igrali sa svojim mladima.
Bilo nam je potrebno oko desetak minuta od ulaska u ribnjak do njegove uprave, koja se nalazi na tromedji tri velika jezera. Nekoliko ambara sa zitom kojim desetak radnika hrani ribu i jedna upravna kuca, to je bila uprava ribnjaka. S obzirom da smo stigli oko 06.30 h, morali smo da sacekamo upravnika i radnike koji su stigli tacno u 07.00.
Upravnik nas je toplo pozdravio i posle kraceg upoznavanja sa radnicima ribnjaka, ponudio se da nam isprica neke pojedinosti o ovom uzgajalistu. Izmedju ostalog, rekao nam je da se ribnjak prostire na oko osamdeset hektara i da severoistocna strana ribnjaka predstavlja vestacku granicu sa Madjarskom. Prosecna dubina vode u ribnjaku je oko jedan metar sa manjim odstupanjima. U ribnjaku, koji je inace drustveno preduzece, uspesno se uzgajaju prevashodno saran i som, a ima i bele, korovske ribe. Sve bi bilo dobro, kako nam rece upravnik, da nema problema sa nabavkom hrane za ribu tj. sa cenom hrane.
Ribnjak je znacajan i zbog toga sto pruza dragoceno utociste i hranu jelenima, divljim svinjama, pernatoj divljaci, jazavcima, pa i ponekoj vidri. Vidre, po recima upravnika, ne nanose stetu ribnjaku, sto se ne moze reci za kormorane, koji dnevno pojedu ribe koliko su teski. Zato se cuvari ribnjaka, koji su tu da bi sprecavali lovokradice u krivolovu, ne libe da ispale dosta municije u ove pernate napasnike. No, ne treba zaboraviti da su ljudi ti koji kormoranima i ostalim zivotinjama "otimaju" prebivalista i uznemiruju ih. Prirodni balans je poremecen i sve nastavlja nekim drugacijim tokom, kormorani ce krasti ribu iz ribnjaka, a ljudi ce pucati u kormorane.
Nakon ovog razgovora, prosetali smo se nasipima koji prosecaju kolutski ribnjak. Ako ne znate kako sve to izgleda, setite se snimaka nepreglednih pirincanih polja Indokine i dobicete pravu sliku o pogledu sa nasipa na jezera ribnjaka.
Za kraj nase posete ribnjaku, nekolicina nas je imala priliku da sa dvojicom radnika podje da hrani ribu iz camca. To je avantura za sebe. Bilo nam je potrebno sat i po da obidjemo sve tacke na kojima se hrani riba. Upravljali smo camcem pomocu caklji, izbacivali kukuruz lopatama u vodu uzavrelu od riba koje su se pracakale oko nas. Bilo je nezaboravno. Po povratku na kopno, pozdravili smo se sa ljubaznim upravnikom i radnicima kolutskog ribnjaka i nastavili sa obilaskom Koluta.
Ljubomir Manola
| Od kada se bavite ovim poslom? Zadnjih 100 godina, ha, ha, ha! Salim se. Intezivno se bavim, nekih dvadesetak godina. Koliko vrsta ptica imate u svom ZOO-vrtu? Taj broj stalno varira, jer nabavljam nove ptice, a neke prodajem. Trenutno imam oko 80 vrsta. |
Kako nabavljate ptice?
Pa, zavisi. Ove, da kazem "domace", kupujem preko oglasa ili preko nekih poznanika koji takodje cuvaju ptice. Mada, cesto se desava da se ptice same nasele, jednostavno dodju tu i tu ostanu. Evo, pogledaj ove crne rode, same su dosle; ja ih hranim ribom iz kanala i one tu borave. A sto se tice uvoznih, "egzoticnih" ptica, njih nabavljam preko poznanika iz inostranstva (Argentina, Paragvaj, Urugvaj, Brazil), ili opet, od nasih ljudi koji imaju par ptica, pa se izlegu mladunci i ja ih kupim.
Na koji nacin se ptice kupljene u inostranstvu dopremaju do Vas?
To je put koji je jako mukotrpan i po ptice i po ljude do kojih one trebaju stici. Ranije su se ptice prevozile avionom u lezecem stavu, zbog ekonomicnosti (tako je vise ptica moglo da stane). Medjutim, takvo putovanje se negativno odrazavalo na pticama, jer bi 30-40% tako transportovanih ptica, uginulo zbog smanjene cirkulacije krvi u nogama. Danas se one prevoze u stojecem stavu, ali tu se javlja drugi problem. Na primer, transportni avion ide do Frankfurta, a odatle vozi JAT-ov avion do Beograda. U JAT-ov avion se ne mogu smestiti sve vrste ptica (flamingo, sarus...), jer je krov nizi, pa se ako nema drugog resenja prelazi na kamion, koji ide jako sporo, dugo se zadrzava na granicama... Za sada nisam pronasao neko bezbolno resenje.
Da li dobijate neku finansijsku pomoc od strane nekih firmi, opstine? Sponzori?
Vidis i sama kakvo je vreme, kriza je, firme jako lose stoje, nemaju para ni radnike da isplate, a kamoli da budu sponzori. Trazio sam pomoc od fonda za kulturu, fonda za obrazovanje..., ali nisu hteli ni da me saslusaju. U opstini sam razgovarao sa sekretaricom predsednika opstine, i objasnio joj da u dvoristu imam ptice, da brinem o njima i da ce to biti ZOO-vrt pa mi je potrebna pomoc, a ona na to ode kod predsednika opstine i kaze: "Dosao neki, ptice mu se spustaju u dvoriste pa trazi zastitu." Tako da od njih ne dobijam pomoc. Pomaze mi "Seme Sombor" tako sto mi daju hranu za papagaje i golubove. Ranije sam dobijao i iz kolutskog ribnjaka, belu tzv. "korovsku" ribu, koju oni inace bacaju. Sada posto su pod stecajem, zahtevaju da ja tu ribu platim, a ako je ne otkupim, oni je u svakom slucaju bace.
Kako onda sami izdrzavate ceo ZOO-vrt?
Novca imam jako malo. Jos nesto para imam u fondu, ali to je jako malo i trajace mi za kratko vreme. Dobijam novac od ulaznica, kada dodju djacke ekskurzije, izleti ili slucajni posetioci. Zarade skoro da i nemam, jer sav taj novac potrosim placajuci porez i hranu za ptice. Takodje, zaradim i prodajom ptica (mladuncadi), ali mi se desava da te iste ptice ponovo vratim (kupim) jer ljudi ne umeju daih cuvaju. Znas ono, pomodari kupe papagaja da bi ga naucili da prica. Onda mu ne pruze dovoljno paznje, papagaj je tuzan, nema volju ni za zivotom, a kamoli za ucenjem, te mi ga oni "vrate" uz izgovor da nije pitom, da grize, nece da prica...
Da li Vam neko pomaze u poslu?
Ne, niko mi ne pomaze, i to iz dva razloga. Prvi je materijalne prirode (nemam novca da platim radnika). Drugi je mnogo kompleksniji i tice se mene samog. Pazi, ja sam bio sef autoservisa, sto znaci da moja skola nema nikakve veze sa zivotinjama, a samim tim ni sa pticama. Ali, ptice su moja ljubav. Sve sto o njima znam, sam sam naucio jer me je to interesovalo, i sada kada radim ono sta volim, ja uzivam. To sto nemam para predstavlja mi ozbiljan problem, ali imam satisfakciju gledajuci ih kako zive uz mene. Kao sto vidis tu je mnogo ptica, no ja tacno znam koliko koja jede, gde koja spava, sta koja radi i zbog cega, i ako se kod neke promeni nesto ja znam kako da odreagujem. Sam ih lecim (nemam licnog veterinara), sve sam radim. Znas, ptice su jako druzeljubive i kada im se ne poklanja paznja, one su tuzne. Evo, na pr., ova Chiachinth ara (pokazuje na velikog plavog papagaja) je jako tuzna kada je sama. Cim otvorim kavez i pocnem da pricam sa njom, postaje vesela, "prica", hoce da se mazi... Ja im poklanjam puno ljubavi i paznje, a ne znam da li bi iko drugi mogao sve ovo da im pruzi. Zato nemam pomocne radnike.
Ali kada bi imali radnika, onda bi mogali i da se odmorite.
To je tacno. Od kada sam poceo ozbiljnije da se bavim ovim poslom, nisam imao niti jedan dan odmora. Desava se da se ptice nocu uznemire, pocnu da se deru (uplasi ih soko), i da ja cele noci presedim napolju da ih zastitim ako treba, a pravo da ti kazem, od te galame i ne moze da se spava.
Da li saradjujete sa nekim zooloskim vrtom, na primer beogradskim ZOO-vrtom?
Pa, znas, Vuk Bojovic i ja smo dobri prijatelji, ali sto se tice posla, ne saradjujemo dobro. Ne bih da navodim razloge.
Da li ste vodio ptice na izlozbe?
Ne. Nisam ih vodio, niti imam nameru da ih vodim. Smatram da je to veliko mucenje za ptice. Pakovanje u kaveze, transport do izlozbenog prostora, izlaganje posmatracima, vracanje nazad... To je ipak sok za njih, a ja ih isuvise volim da bi im tako nesto priredio.
Planovi?
Ah, planova ima dosta, ali nemam sredstava da ih ostvarim. Iako volim ptice i trenutno
samo njih i imam u svom zooloskom vrtu, ipak bih voleo da imam pravi zooloski vrt sa
tigrovima, lavovima, antilopama... Samo sto nemam para da ih nabavim, a jos manje da ih
hranim i odrzavam. Tako za sada ostajem pri mojim pticama, a jednog dana, mozda, boze
zdravlja...
Milena Pavlovic
