Ove godine realizovana je druga faza visegodisnjeg projekta multidisciplinarnog karaktera, na podrucju Backog Monostora.
Ceo projekat je koncipiran tako da se nastave prosle godine zapoceti projekti i uvedu novi , a u cilju sto detaljnijeg proucavanja Rita i celog severnog podunavlja. Ove godine aktivnosti u kampu su obogacene novim sadrzajima kao sto je ucesce gostiju iz inostranstva koji su prezentovali svoje istrazivacke projekte.
Kamp je realizovan u periodu od 1. jula do 26. jula 1996. godine. Kroz njega je proslo 134. istrazivaca i srucnih saradnika. Svi oni su se okupili oko jednog od programa u kampu i to:
Istrazivacka skola realizovana je u periodu od 1. do 15. jula. Skola je okupila 25 osnovaca i srednjoskolaca iz cele Srbije. Nakon tri dana, nenaviknuti na smestaj koji je karakteristican za istrazivace, tri polaznika skole su napustili kamp. Rad je nastavljen sa 22 polaznika.
Istrazivacka skola bila je multidisciplinarnog karaktera, a odvijala se kroz predavanja (13) strucnih saradnika Geografskog istrazivackog drustva sa Geografskog instituta "Jovan Cvijic", Geografskog i Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iz Istrazivacke stanice Petnica, Bioloskog istrazivackog drustva "Josif Pancic" i Farmakognozijskog istrazivackog drustva "Dr Jovan Tucakov".
Rad Istrazivacke skole odvijao se u dva segmenta. Prvi je sacinjavao teorijska predavanja iz geografskih informacionih sistema, narodnih verovanja kod Srba, promena u Zemljinoj atmosferi, paralela izmedju laboratorijskog i terenskog istrazivanja, genetickog inzenjeringa na primeru biljaka, ishrane divljih zivotinja (jelena, srndaca, muflona i ptica), intoksinacije olovom lovnih regiona, mamaliologije, entomologije, klimatologije i topografije. Takodje je teoretski, bilo prezentovano lekovito bilje Sar planine, istrazivanje Obedske bare i prepariranje sisara. Gosti iz Makedonije prezentovali su rad njihove organizacije (Savez ekologa Makedonije - DEM), a svim ucesnicima kampa date su osnovne instrukcije o tome "kako opstati na terenu". Drugi segment rada sadrzao je izlaske na teren i prakticnu primenu onoga o cemu se razgovaralo na predavanjima.
Grupa za geomorfologiju ove godine bavila se istrazivanjem tresetista u Ritu.
Realizovano je 12 izlazaka na teren pri cemu su skupljani uzorci. Na terenu nije nadjeno nijedno nalaziste treseta i to je posledca naglog isusivanja Rita 60-tih godina.
Terenska istrazivanja su dala rezultate u smislu usmeravanja daljih istrazivanja. Pored geomorfoloskih radjena su i pedoloska istrazivanja koja ce dati detaljniji uvid u prirodu terena i dinamiku razvoja nekih pojava koja su vezana za geomorfologiju rita. Trenutno se pedoloski uzorci nalaze u Agroinstitutu u Somboru na analizi.
Pored ovoga bice uradjena i analiza promene nivoa podzemnih voda kao i temperaturne promene u njima .
Ovaj segnent podrazumevao je istrazivanja okoline Backog Monostora.
Camcima su obidjeni kanali: Dunav-Tisa-Dinav (od brodoremonta do Adice) i Veliki Backi kanal (od brodoremonta do usca Plazovica u Veliki Backi kanal).
Uoceno je da je glavni edifikator ovih kanala trska - Pragmites communis i izvesne vrste submerznog bilja koje zbog nedostataka literature nisu determinisane (za sada).
Biljne vrste po kojima se vrlo lako mogu razlikovati ova dva kanala su:
Naime, na DTD-u ima mnogo oraska, dok u Velikom Backom kanalu provladjuju lokvanji, prvenstveno zbog fizicke strukture ova dva kanala.
Priobalske zajednice su jednovalentne i uglavnom su iste na oba kanala. Cine ih biljne vrste iz roda Populus, Salix sa povremenim javljanjem i bagrema - Rabinia pseudoacacia.
Svi podaci o biljnim vrstama i njihovim zajednicama su kartirani.
Od rodjenja, covek nosi na kozi karakteristicna obelezja po kojima se razlikuje od drugih. Ta obelezja, nastala tokom intrauterinog razvoja, cesto su genetski determinisana i nasledna. Tu ubrajamo mladeze, karakteristicne "belege" na kozi, boju koze, dermatoglife i dr. obelezja.
Patoloske promene tokom intrauterinog razvoja stvaraju malformacije na fetusu, a samim tim menjuju normalnu morfologiju i fizologiju ovih obelezja, na prvom mestu morfologiju dermatoglifa.
Dermatoglifika je nauka o sarama koje stvaraju kozni grebencici na prstima ruku i nogu, dlanova i tabana. Dermatoglifi se razvijaju od 6. meseca fetalnog razvoja, pod uticajem genetickog materijala, tako da pretstavljaju visoko varijabilnu, unikatnu, ali i naslednu osobinu coveka. Dermatoglife prstiju ruku mozemo klasifikovati u tri primarne sare: luk, petlja, kotur i izvedene (prelazne oblike) sare kojih ima 39. Tu ubrajamo i specijalne sare koje se ne mogu uvrstiti ni u jednu od primarnih ili prelaznih oblika sara. Specijalne sare se retko javljaju u ljudskoj populaciji i pokazatelj su stetnih delovanja noski za vreme fetalnog razvoja.
U selu Backi Monostor radilo se na ispitivanju pojave, oblika i zastupljenosti dermatoglifa. Ukupno je uzeto 400 otisaka i njihova obrada bice uradjena u Institutu za genetiku u Novom Sadu.
Zbog svog geografskog polozaja, nadmorske visine, klimatskih prilika i velikih vodenih povrsina podruce Backog Monostora veoma je interesantno za herpetoloska istrazivanja.
U periodu od 1. do 6. jula herpetoloska grupa je obisla terene u radijusu od 8 km u okolini Backog Monostora. Na severu obradjena je oblast do Ceskog mosta, na zapadu oblast priobalja DTD-a ukljucujuci i Jugoostrvo, na jugu je obradjena oblast do Adice duz toka kanala Dunav-Tisa-Dunav, a na istoku teritorija oko Velikog Backog kanala ukljucujuci i Crnu baru.. Ovim istrazivanjem obuhvaceno je osam terena.
Cilj istrazivanja je bio da se utvrdi kvantitativni i kvalitativni sastav herpetofaune okoline Backog Monostora.
Na lokalitetu Crna suma-slatina, u oblasti Velikog Backog kanala i DTD-a utvrdjene su sledece vrste:
Kod Ceskog mosta pronadjeni su sledeci predstavnici herpetofaune:
U oblasti juzno od Backog Monostora istrazivane su oblasti Jarosi, Vucicev salas do Adice na jugu, i konstatovano je sledece:
U istocnoj oblasti Backog Monostora istrazivani su Veliki Backi kanal ukljucujuci i Crnu baru, i utvrdjeno je prisustvo:
Od predstavnika Lacertidae konstatovano je prisustvo:
Jugoistocno od Backog Monostora istrazivana je oblast DTD-a i utvrdjeno:
Kod Ade na DTD-u (Jugoostrvo) pronadjeni su predstavnici vrsta:
Jedan od terena bio je i sam stacionar Mladih istrazivaca (Osnovna skola u Backom Monostoru) u kojem je od predstavnika herpetofaune pronadjen Lacerta agilis u hibernaciji.
Jedan od podprojekata bio je vezan za oblast ornitologije. Tokom trajanja celokupnog programa ornitoloska grupa izvrsila je 11 terenskih izlazaka u okolini Backog Monostora i Koluta.
Posmatranja su vrsena na kolutskom ribnjaku, mocvarama izmedju Bezdana i Backog Monostora, na Velikom Backom Kanalu i DTD-u, i u lovistu: Siga, Smaguc, Kalandos i Strbac. Kretanje po terenu izvodjeno je peske i uz pomoc camaca. U planu je bilo da se pored faunistickog istrazivanja uradi i kartiranje gnezda crnih roda (Ciconia nigra) i prebrojavanje gnezda mesovite kolonije malih belih caplji (Egretta garzetta), sivih caplji (ardea cinerea), gakova (Nycticorax nycticorax) i zutih caplji (Ardealla raloides) - 4 km severno od Backog Monostora. Projekat kartiranja gnezda crnih roda nije uspesno izveden zbog neobezbedjenja sumarskih mapa. Otkriveno je samo jedno gnezdo u hrastovoj sumi (Siga). U koloniji caplji, gnezda sivih caplji i gakova nisu prebrojana zbog toga sto su mladi izleteli jos u junu. Izbrojano je oko 30 gnezda malih belih caplji. Sto se tice zutih caplji primeceno je samo jedno gnezdo.
U toku ovog perioda primecene su 93 vrste iz 68 rodova i 39 porodica. U odnosu na proslu godinu primeceno je 19 novih vrsta. Od zanimljivih i retkih vrsta bitno je istaci:
APSTRAKT
U julu 1996. godine, u okviru multidisciplinarne istrazivacke akcije Geografskog istrazivackog drustva Beograd - "Sombor '96." ispitivan je kvalitativni i relativni kvantitativni sastav zooplanktona i mikrozooperifitona Velikog Backog kanala kod Backog Monostora. Obradjene su grupe Rotatoria, Cladocera i Copepoda. Ukupno je konstatovano 63 taksona (vrsta i varijeteta) iz 31 roda. Saprobioska analiza na osnovu konstatovanih vrsta je pokazala da srednji indeks saprobnosti iznosi 1.48, sto ispitivanu vodu svrstava u oligo-ß-mezosaprobne (na prelazu izmedju I i II klase boniteta).
UVOD
Zbog sve vece opasnosti od degradacije vodenih ekosistema, ukazuje se potreba za sprovodjenjem razlicitih mera zastite, a samim tim i za sistematskim pracenjem kvaliteta voda. Zato je potrebno pratiti sastav i promene u sastavu pojedinih biocenoza i na osnovu komplesnih istrazivanja donositi zakljucke o stanju samih ekosistema. Problemima eutrofizacije i ispitivanjem zooplanktona u Vojvodini vec vise godina se bave mnogi autori (2,5,6). Ipak, mikrofauna obrastajnih zajednica je do sada manje ispitivana.
U julu 1996. godine, u okviru multidisciplinarne istrazivacke akcije Geografskog istrazivackog drustva Beograd - "Sombor '96.", vrsena su i hidroekoloska istrazivanja okoline Backog Monostora.
Cilj istrazivanja je bio da se ispita sastav zooplanktona i mikrozooperifitona (Rotatoria, Cladocera i Copepoda) Velikog Backog kanala u okolini Backog Monostora i da se na osnovu kvalitativnog i relativnog kvantitativnog sastava ispitivanih grupa odredi kvalitet vode Velikog Backog kanala.
MATERIJAL I METODE
Uzorci su uzeti 22.07.1996. godine sa 4 lokaliteta na Velikom Backom kanalu SUTM ________ C (sl. 1) i to:
(VBK-1) 2.5 km severno od Backog Monostora, 50 m uzvodno od Ceskog mosta
(VBK-2) 1.5 km severno od Backog Monostora, 200 m nizvodno od mosta prema Bezdanu
(VBK-3) 1.5 km severoistocno od Backog Monostora, 1 km nizvodno od mosta prema Bezdanu, 1.5 km uzvodno od mosta prema Somboru
(VBK-4) 2 km zapadno od Backog Monostora, 200 m uzvodno od mosta prema Somboru
Uzorci perifitona i planktona uzeti su pomocu camca prikupljanjem submerzne vegetacije, skidanjem epifita sa emerznih i flotantnih biljaka, kao i ispiranjem obrastaja i filtriranjem vode pomocu planktonske mrezice No 25.
Materijal je fiksiran u 4% formalinu. Paralelno sa uzorkovanjem, merena je temperatura (alkoholnim termometrom preciznosti 0.5 °C) i prozirnost vode (belim diskom precnika 30 cm ).
Uzorci su pregledani svetlosnim mikroskopom, a identifikacija uradjena standardnim kljucevima (1,3,8,9). Usled zgrcenosti pri fiksiranju, pojedini primerci su identifikovani samo do nivoa roda.
Saprobioloska analiza je izvrsena standardnom metodom Pantle-Buck (4), na osnovu kvalitativnog i relativnog kvantitativnog sastava Rotatoria, Cladocera i Copepoda, i pojedinacnih saprobnih vrednosti konstatovanih vrsta (7).
REZULTATI I DISKUSIJA
Jednokratnim istrazivanjem kvalitativnog i relativnog kvantitativnog sastava Rotatoria, Cladocera i Copepoda Velikog Backog kanala kod Backog Monostora u julu 1996. godine konstatovano je 63 taksona (vrsta i varijeteta) iz 31 roda (tabela 1).
Tabela 1 - kvalitativni sastav i relativna abundanca konstatovanih vrsta Rotatoria, Cladocera i Copepoda u Velikom Backom kanalu kod Backog Monostora 22.07.1996.
| S P E C I E S | s | Rel. abundanca (h) | ||||||
| VBK1 | VBK2 | VBK3 | VBK4 | |||||
| R o t a t o r i a | ||||||||
| 1. | Anuraeopsis fissa | Gosse | - | 2 | - | - | - | |
| 2. | Asplanchna sp. | / | 2 | 1 | 1 | 1 | ||
| 3. | Brachionus angularis | Gosse | 2.5 | 1 | - | 1 | 1 | |
| 4. | Brachionus calyciflorus amphiceros | Ehrenberg | - | 1 | - | - | - | |
| 5. | Brachionus calyciflorus anuraeiformis | Brehm | - | 1 | - | - | - | |
| 6. | Brachionus diversicornis diversicornis | (Daday) | 2.0 | 2 | 1 | 1 | 1 | |
| 7. | Brachionus falcatus | Zacharius | 2.0 | 3 | 3 | 2 | 2 | |
| 8. | Brachionus quadridentatus brevispinus | Ehrenberg | 2.0 | - | 1 | - | - | |
| 9. | Brachionus quadridentatus cluniorbicularis | Skor. | - | 1 | - | - | - | |
| 10. | Brachionus quadridentatus melheni | - | - | 1 | 1 | - | ||
| 11. | Brachionus quadridentatus quadridentatus | Herman | 2.0 | 1 | 2 | 2 | 1 | |
| 12. | Cephalodella catelina | Müller | 1.5 | - | - | - | 1 | |
| 13. | Cephalodella gibba | (Ehrenberg) | 1.35 | - | 1 | 1 | - | |
| 14. | Cephalodella ventripes | Dixon-Nutall | 1.5 | - | - | 1 | - | |
| 15. | Colurella colurus | Ehrenberg | 1.15 | - | - | 1 | - | |
| 16. | Colurella obtusa | Gosse | 0.8 | - | - | 1 | - | |
| 17. | Colurella obtusa clausa | Hauer | 1.0 | 1 | - | - | - | |
| 18. | Colurella uncinata deflexa | Gosse | 1.7 | - | - | 1 | 1 | |
| 19. | Euchlanis dilatata | Ehrenberg | 1.5 | - | - | 1 | 1 | |
| 20. | Filinia longiseta | (Ehrenberg) | 2.35 | 2 | 2 | - | 1 | |
| 21. | Hexarthra mira | Hudson | 1.8 | 2 | 1 | 1 | 1 | |
| 22. | Keratella cochlearis | (Gosse) | 1.55 | 5 | 5 | 3 | 3 | |
| 23. | Keratella cochlearis hispida | Laut. | 1.15 | 2 | 1 | 1 | - | |
| 24. | Keratella cochlearis tecta | Gosse | 1.6 | 3 | 3 | 2 | 3 | |
| 25. | Keratella quadrata | (Müller) | 1.55 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 26. | Keratella tropica tropica | Apst. | - | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 27. | Lecane bulla | Gosse | 1.35 | - | 2 | 1 | 1 | |
| 28. | Lecane hammata | Stokes | 1.0 | 2 | 1 | - | 1 | |
| 29. | Lecane closterocerca | Schmarda | 1.0 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 30. | Lecane cornuta | Müller | - | - | - | 1 | - | |
| 31. | Lecane flexilis | Gosse | 1.1 | 1 | 1 | 1 | - | |
| 32. | Lecane lunaris | Müller | - | - | 1 | 1 | - | |
| 33. | Lecane pyriformis | Daday | 2.0 | 1 | - | - | - | |
| 34. | Lepadella acuminata | Ehrenberg | 1.3 | - | 1 | 1 | 1 | |
| 35. | Lepadella patella | Müller | 1.25 | - | 1 | - | - | |
| 36. | Monommata sp. | / | 1 | 1 | 1 | 1 | ||
| 37. | Mytilina ventralis | (Ehrenberg) | 1.0 | - | 1 | - | - | |
| 38. | Philodina sp. | / | 1 | 1 | 1 | - | ||
| 39. | Polyarthra major | Burckhard | 1.2 | 5 | 3 | 3 | 1 | |
| 40. | Polyarthra vulgaris | Carlin | 1.85 | 1 | - | 1 | 5 | |
| 41. | Pompholix sulcata | Hudson | 1.8 | 2 | - | 1 | - | |
| 42. | Rotaria sp. | / | - | 1 | 1 | 1 | ||
| 43. | Scaridium longicaudum | (Müller) | 1.3 | - | 1 | 1 | 1 | |
| 44. | Squatinella rostrum rostrum | (Schmarda) | 1.0 | - | - | - | 1 | |
| 45. | Synchaeta sp. | / | - | - | - | 1 | ||
| 46. | Tetromastix opoliensis | (Zacharias) | 1.5 | 1 | 1 | - | 1 | |
| 47. | Trichocerca bicristata | (Gosse) | 1.0 | 1 | - | - | - | |
| 48. | Trichocerca capucina | (Wier.et Zach.) | 1.0 | - | 1 | 1 | - | |
| 49. | Trichocerca cylindrica | (Imhof) | 1.0 | 3 | 2 | 1 | 1 | |
| 50. | Trichocerca pusilla | (Jenn.) | 1.3 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 51. | Trichocerca weberi | (Jenn.) | 1.0 | 1 | - | 1 | 1 | |
| 52. | Trichocerca similis | (Wierzejski) | 1.3 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 53. | Trichotria pocillum bergi | (Meiss.) | 1.1 | - | - | 1 | - | |
| C l a d o c e r a | ||||||||
| 1. | Alona quadrangularis | Müller | 1.4 | 1 | - | - | 1 | |
| 2. | Alona rectangula | Jurine | 1.3 | - | - | 1 | - | |
| 3. | Bosmina longirostris | Müller | 1.55 | - | 1 | 1 | 1 | |
| 4. | Bosmina longirostris similis | Müller | 1.55 | - | 1 | - | 1 | |
| 5. | Ceriodaphnia quadrangula | Müller | 1.15 | 1 | - | - | - | |
| 6. | Diaphanosoma brachiurum | Lievin | 1.4 | - | 1 | - | - | |
| 7. | Pleuroxus laevis | G.O.Sars | - | - | 1 | 1 | - | |
| 8. | Simocephalus vetulus | Müller | 1.5 | 1 | - | - | - | |
| C o p e p o d a | ||||||||
| 1. | Eudiaptomus gracilis | G.O.Sars | 1.25 | - | - | 1 | - | |
| 2. | Thermocyclops crassus | Fischer | - | - | 1 | - | - | |
| nauplius | / | + | + | + | + | |||
| copepodit | / | + | + | + | + | |||
| Legenda: s - saprobna vrednost vrste VBK-x - ispitivani lokaliteti | ||||||||
Najvise vrsta pripadalo je grupi Rotatoria (53 vrste i varijeteta iz 23 roda). Iz grupe Cladocera konstatovano je 8 vrsta iz 6 rodova, dok su iz grupe Copepoda prisutne 2 vrste iz 2 roda i larveni stadijumi nauplius i copepodit.
Najveci broj vrsta konstatovan je na tacki VBK-3 (41 vrsta), a najmanji na tacki VBK-4 (33 vrste) (tacke videti na sl. 1). Kao dominantni rodovi u ispitivanom delu Velikog Backog kanala javljaju se : Brachionus, Lecane, Trichocerca i Keratella (svi iz grupe Rotatoria).
Dominantna vrsta je Keratella cochlearis (GOSSE) (s=1.55), a subdominantna Polyarthta major BURCKHARD (s=1.2) - Rotatoria.
Konstatovane vrste su uglavnom indikatori oligosaprobnih i (-mezosaprobnih voda (I i II klase boniteta) (7). Rezultati saprobioloskih istrazivanja na osnovu prisutnih vrsta pokazuju da se indeks saprobnosti krece od 1.24, na lokalitetu VBK-3 (oligosaprobnost) do 1.75 na lokalitetu VBK 1 (-mezosaprobnost).
Srednji indeks saprobnosti iznosi 1.48, na osnovu cega bi ispitivani deo Velikog Backog kanala mogao da se svrsta u oligo-ß-mezosaprobne vode (na prelazu izmedju I i II klase boniteta).
Medjutim, veliki broj konstatovanih vrsta cine kosmopolitske vrste, koje se cesto srecu i u organski opterecenijim vodama, iako su im u standardnim tabelama (7) dodeljene niske saprobne vrednosti. To se narocito odnosi na fitofilne vrste iz rodova Colurella, Lecane i Trichocerca. Stoga bi realni indeks saprobnosti ispitivane vode mogao biti i znatno veci nego sto je saprobioloska analiza pokazala. Da bi se izbegli ovakvi nedostaci, trebalo bi revidirati postojece tabele saprobnih vrednosti
Rezultati merenja fizickih parametara (tabela 2) pokazuju da je temperatura vode u toku uzorkovanja bila ujednacena (22.5 (C do 23.5 (C). Prozirnost vode varirala je od 1.1 m do 1.7 m .
Tabela 2 - temperatura i prozirnost vode Velikog Backog kanala na ispitivanim lokalitetima 22.7.1996. godine
| Lokalitet | VBK1 | VBK2 | VBK3 | VBK4 |
| Temperatura vode ( şC ) | 23.5 | 22.5 | 23.5 | 22.5 |
| Prozirnost (m) | 1.1 | 1.3 | 1.7 | 1.5 |
ZAKLJUCAK
Na osnovu jednokratnog ispitivanja zooplanktona i mikrozooperifitona Velikog Backog kanala kod Backog Monostora u julu 1996. godine, moze se zakljuciti :
Medjutim, kako veliki broj konstatovanih bioindikatora cine eurivalentne vrste, koje se cesto srecu i u organski opterecenijim vodama, iako su im u standardnim tabelama dodeljene niske saprobne vrednosti, realni indeks saprobnosti Velikog Backog kanala bi mogao da bude i znatno veci. Da bi se dobili precizniji rezultati o sastavu faune Rotatoria, Cladocera i Copepoda i kvalitetu vode Velikog Backog kanala, trebalo bi nastaviti istrazivanja u duzem vremenskom periodu i primeniti kompleksnije metode saprobioloske analize.
LIITERATURA
(1) Bartos, E. (1959) : Fauna CSSR, Virnici-Rotatoria, svezak 15, Praha
(2) Cokic, S. (1996) : Sezonska dinamika i kvalitativni sastav faune zooplanktona u oceni kvaliteta Ludoskog jezera. in press
(3) Devai, I. (1977): Az Evezolabu rakok (Calanoida es Cyclopoida).Vizugui Hidrobiologia 5, Budapest
(4) Pantle, R., Buck,M. (1955): Die Biologische Uberwachung der Gewasser und die Dartsewung der Ergebnisse. Gas und Wasserfach , 93:604
(5) Pujin, V., Ratajac, R., Djukic,N.,Rajkovic,D.,Maletin,S., Kostic,D. (1988): Prilog limnoloskim istrazivanjima nekih zasticenih vodenih ekosistema u Vojvodini. Zbornik radova PMF univerziteta Novi Sad, smer Biologija br. 18 str. 49-63
(6) Ratajac, R. (1981): Sezonska dinamika i distribucija Copepoda u nekim vodama Vojvodine. Zbornik radova za prirodne nauke Matice srpske, br 61, pp 71-115
(7) SEV (1977) : Unificorvanie metodi isledovania kracestva vod III. Metodi biologiceskogo analiza vod 1. Indikatori saprobnosti, Moskva
(8) Sramek-Husek, R., Staskraba, M., Brtek, J.(1962) : Lupenozci (Branchiopoda). Fauna CSSR, sv.16, CAV, Praha
(9) Zivkovic, A. (1987): Fauna Rotatoria jugoslovenskog dela Dunava i voda njegovog plavnog podrucja kod Apatina. Zbornik radova o fauni SR Srbije, Vol. 4, str. 1 - 110
UVOD
Prema literaturnim podacima, analize prisustva protozoa na podrucju Dunava i Tise radjene su od strane (V. Pujin i sar., 1976.) i (V. Pujin, R. Ratajac, 1989.).
Cilj istrazivanja bio je da se utvrdi prisustvo postojecih vrsta protozoa i da se, uporedjivanjem sa dosadasnjim radovima, evidentiraju nove vrste kao indikatori moguce povecane zagadjenosti voda poslednjih godina na podrucju Backog Monostora. Takodje, pokusana je da se utvrdi medjusobna zavisnost postojanja odredjenih vrsta protozoa u nekom ekosistemu i odredjenih ekoloskih faktora, koji to postojanje uslovljavaju.
METODIKA RADA
Uzorci su sakupljeni pomocu planktonske mrezice, promera okaca 16 mikrometara. Uzorci su uzeti na razlicitim delovima DTD Kanala, kao i Velikog Backog Kanala. Fiksacija uzoraka uradjena je odmah po uzimanju materijala i to pomocu zivinog hlorida (HgCl2) i 36% formalina. Fiksacija je namerno radjena sa dve hemikalije da bih utvrdila koji je fiksativ efikasniji.
Determinacija je uradjena u laboratoriji Instituta za biologiju u Novom Sadu. Koristeni su kljucevi po (Kudou, 1966.).
REZULTATI I DISKUSIJA
Analizom celokupnog materijala sakupljenog na terenu utvrdjeno je prisustvo 10 vrsta protozoa:
ZAKLJUCAK
S obzirom na kratak period boravka na terenu, kao i na karakteristicnu osobinu protozoa da broj i raznolikost vrsta zavise od sezonskih uslova, zasad nije moguce doneti nikakve definitivne zakljucke. Ono sto se sa pouzdanoscu moze tvrditi je pojava novih vrsta od poslednjeg pisanog saopstenja sa ovog podrucja, a to su:
Ove vrste mogu da ukazuju na povecanu eutrofizaciju Kanala DTD, ali za to je potrebno sprovesti detaljnije analize i u nekim drugim sezonskim aspektima.
LITERATURA
Pujin V., Stanojevic M., Ratajac R., Kilibarda P. 1979. Einige physikalisch-chemische eigenschaften und die
Zooplanktonzusammensetzung in Donauabschnitt Bezdan-Novi Sad. XIX Jubilaumstagung Donauforschung.
Zoologisches Institut, Bulgarische Akademie der Wissenschaften. Sofia
Pujin V., Ratajac R. 1989. Structure and dynamics of Zooplankton in the Dead Theiss. Institut za biologiju, Prirodno-matematicki fakultet, Novi Sad
Kudo R. R. Protozoology 5th ed. Charles S. Thomas, Springfield, Illinois. 1966.
UVOD
Puzevi, kao posebna klasa mekusaca, slabo su proucavani na podrucju Vojvodine, zbog cega ne postoje literaturni podaci o ranijim istrazivanjima.
S obzirom da smo istrazivanjem puzeva pocele nedavno da se bavimo, cilj naseg rada bio je proucavanje faune Gastropoda i njihova determinacija.
METODE ISTRAZIVANJA
Materijal je sakupljen na nekoliko lokaliteta: Kazuk, Jugoostrvo, Sumsko naselje, Opoljenik. Sa tih mesta uzimana je i zemlja radi prosejavanja. Determinacija je uradjena na osnovu habitusa, prevashodno prema karakteristikama ljusture, dok je determinacija nekih puzeva uradjena i na osnovu gradje polnog aparata. Determinisanje je vrseno uz pomoc kljuca po Joze Bole-u (Ljubljana, 1969.), a kao pomocni kljucevi koristeni su i oni po Jaroslanju Urbauskom (Lublin, 1946.) i Erwin Stresemann-u (Berlin, 1967.).
REZULTATI I DISKUSIJA
Dosadasnjom determinacijom utvrdjeno je ukupno 17 vrsta iz 12 familija, ali odredjivanje jos nekih vrsta, vecinom iz familije Zonitidae, jos je u toku.
Determinisane vrste date su po familijama:
S obzirom da je ovaj teren istrazivan prvi put, kao i to da nije obradjen celokupan materijal, ne mogu se doneti nikakvi krajnji zakljucci o raznovrsnosti i bogatstvu faune Gastropoda okoline Backog Monostora. Ono sto se moze odmah uociti je da postoji odredjena dominacija puzeva iz familija Helicidae i Lymnaeidae , ali to je najverovatnije posledica toga sto je familija Helicidae izuzetno bogata vrstama, narocito kosmopolitskim, dok familija Lymnaeidae obuhvata vodene oblike, a okolina Backog Monostora predstavlja oblast izuzetno bogatu vodenim povrsinama.
Dalja istrazivanja u ovoj oblasti su svakako neophodna, a trebalo bi da se sprovedu i tokom drugih sezona i kroz duzi niz godina (najmanje 3 godine), kako bi se stekla prava slika o rasprostranjenju i raznovrsnosti Gastropoda podrucja Backog Monostora.
LITERATURA
Bole, J. Kljuci za dolocevanje zivali - mehkuzci (Mollusca). Institut za biologijo Univerze v Ljubljani, Drustvo biologov Slovenije, Ljubljana. 1969.
Urbauski, J. Klucz do oznaczania krajowych Mieczakow (Mollusca). Uniwersytet Marii Curie - Sklodowskiej, Lublin. 1946.
Stresemann, E. Exkursionsfauna von Deutschland - wirbellose I Volk und Wissen Volkseigener verlag Berlin. 1967.
UVOD
Istrazivanja o kisnim glistama (Lumbricidae) su veoma oskudna na teritoriji Jugoslavije. Kisne gliste su veoma znacajna grupa beskicmenjaka, mada cesto neopravdamo zapostavljena. Iako neprimetne, povucene i skrivene pod povrsinom zemlje, njihova uloga je znacajna za celokupni zivi svet jednog ekosistema, posebno sumskog, kao vazna karika u kruzenju materije u prirodi. Naime, gliste hreneci se biljnim materijalom, uglavnom opalim liscem, zemljisnim algama i bakterijama, preradjuju ih u svom probavnom traktu, mesajuci ih sa produktima lucenja krecnih zlezda, i na taj nacin povecavajuci ph zemljista. Istovremeno, one buse kanale i prevrcu zemlju, vrseci aeraciju zemljista.
Cilj naseg rada bio je popisivanje vrsta Lumbricida na podrucju Backog Monostora. Ovo nase istrazivanje je bilo preliminarnog karaktera, a sprovedeno je u cilju sondiranja pomenutog terena.
METODIKA RADA
Materijal je sakupljen sa razlicitih lokaliteta: sume, zemljiste pored kanala, djubrista...Osnovna metoda, pomocu koje smo sakupili najveci broj uzoraka, je kopanje - prekopavanje zemljista. Manji broj jedinki pronasli smo prevrtanjem stelje, trulih debala i kamenja. U nekoliko navrata pokusali smo formalinske probe: na pripremljenu povrsinu zemljista (oko 0.5 m2) koja se ocisti i ukopa nekoliko cm razlije se rastvor formalina (25 ml 40% formalina na 4.5 l vode).Iritirane rastvorom, gliste bi trebalo da izadju na povrsinu. Medjutim, tom metodom nismo dobili nikakve rezultate. Uzorke smo konzervirali u 4% rastvoru formalina, a materijal je obradjen po povratku, u laboratoriji za beskicmenjake, Instituta za biologiju PMF u Novom Sadu.
Determinacija je uradjena pomocu binokularne lupe standardnim metodama: pregledom morfo-anatomske gradje glista pomocu kljuceva po Sapkareu (1978.) i Zicsi (1968.).
REZULTATI I DISKUSIJA
Na sledecim lokalitetima pronadjene su vrste:
Sve pronadjene vrste su, uglavnom, kosmopolitske i bile su ocekivane na ovom stanistu. Rezultati nisu konacni, i ovaj popis bi mogao da bude samo polovina od stvarnog broja vrsta. Dalja istrazivanja na ovom terenu su svakako neophodna. Bilo bi cak pozeljno vrsiti sondiranje terena u razlicitim sezonama tokom godine.
ZAKLJUCAK
Cilj ovog rada je bio da se utvrdi broj vrsta Lumbricida - kisnih glista na podrucju Backog Monostora. Dobijeni rezultati pokazuju da su vrste koje su pronadjene na istrazivanim lokalitetima uglavnom kosmopolitske. S obzirom na specificnost i raznovrsnost stanista oko Backog Monostora, pretpostavljamo da bi se mogao naci veci broj vrsta, mozda cak i nekih endemicnih. Posebno bi valjalo istraziti koje sve vrste glista mogu da opstanu u predelima gde voda pokriva zemljiste odredjen period u godini (plavljene sume).
LITERATURA
Sapkarev J. Fauna na Makedonija IV dozdovni glisti - Lumbricidae (Oligochaeta-Annelida), Prirodonaucen muzej na Makedonija-Skopje, Skopje. 1978.
Zicsi A. Die Lumbriciden Oberosterreichs und Osterreichs unter Zugrundlegung der Sammlung Karl Wesselys mit besonderer Berucksichtigung des Linzer Raumes
U periodu od 15. do 25. jula 1996. godine izvedeno je farmakognozijsko istrazivanje na podruciju Backog Monostora. Program je realizovan kao potprojekat multidisciplinarnog istrazivanja okoline Backog Monostora, uz strucnu pomoc i saradnju saradnika sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu - katedre za farmakognoziju.
Za razliku od dosadasnjih projekata relizovanih od strane Farmakognozijskog istrazivackog drustva "Dr Jovan Tucakov" (koji je realizator ovog potprojekta) u toku 13-godisnjeg njegovog postojanja, istrazivaci ovog Drustva su se prvi put nasli na ravnicarskom terenu, sto naravno nije podrazumevalo primenu razlicitih metoda i tehnika rada.
Trenski rad je bio klasicno organizovan. Istrazivacka grupa (10) bila je podeljena u tri grupe. U toku deset dana rada istrazeno je oko 80 km2 terena. Na osnovu znanja iz botanike pracena je prisutnost i rasprostranjenost odredjenih lekovitih biljnih vrsta u vegetaciji ispitivanog terena. Procena je vrsena modifikovanim postupkom po Braun-Blanketu i obelezavana brojevima: 1. vrsta je malo prisutna, 2. vrsta je malobrojna, 3. vrsta je brojana, 4. vrsta je vrlo brojna. Podaci prikupljeni na terenu unosili su se u topografske karte 1:50000 i na taj nacin se dobijaju farmakognozijske karte rasprostranjenosti lekovitih biljnih vrsta.
Opsti je utisak da je na ispitivanom terenu prisutno jako malo samoniklih biljnih vrsta iz razloga velikog broja obradivih povrsina na kojima su zasejani psenica, kukuruz, suncokret. Osim toga povsinu od oko 10000 km2 zauzima uredjeno loviste u kome se uzgajaju divlje svinje, jeleni. kosute, srne...
Na ispitivanom podruciju prisutne su livadske i sumske biljne zajednice. U livadskim biljnim zajednicama (pasnjacima lovista) preovladjuju aromaticne biljne vrste: vranilova trava, majcina dusica, hajducka trava, kantarion i druge biljke koje nalaze primenu u savremenoj fitoterapiji. U nivou zbunja zabelezeno je prisustvo: maline, kupine i divlje ruze. Na vlaznim stanistima, kojih ima jako mnogo zbog postjanja mreze kanala (kanal Dunav-Tisa-Dunav) i blizine samog Dunava zabelezeno je prisustvo raznih vrsta nana i odoljena u nesto vecim kolicinama. Sve ovde nabrojane biljne vrste ulaze u sastav cajnih mesavina i drugih savremenih fitoterapeutskih sredstava, ali njihova izuzetno mala kolicinska prisutnost iskljucuje mogucnost bilo kakve eksploatacije.
Jedina biljna vrsta koja se moze izdvojiti zbog svoje valike kolicinske prisutnosti je beli slez (Alteae officinalis).
U toku trenskog dela istrazivanja klasicnim postupkom prikupljanja, obrade i presovanja napravljen je herbar lekovitih i drugih ineresantnih biljnih vrsta.
Zahvaljujuci komunikaciji sa mestanima prikupljani su podaci o koriscenju lekovitih biljnih vrsta, kako u svakodnevnom zivotu (kao povrce, zacini), tako i u svrhu lecenja ljudi i domacih zivotinja. Zakljucak koji se mogao izvesti je da ljudi u ovom kraju malo beru i koriste lekovito bilje.
Napravljna je i fotodokumentacija ispitivnog terena.
UVOD
Jedini literaturni podaci koji postoje za podrucje Backog Monostora su od Kusana (1953.).Lisajevi predstavljaju pionirske organizme koji naseljavaju veoma razlicite tipove podloga i svojom aktivnoscu doprinose menjanju istih. Iako imaju veoma siroku amplitudu naseljenosti, njihov broj i pojedine vrste su karakteristicne samo za odredjene tipove stanista. Abioticki faktori koji bitno uticu na to su: temperatura (mikroklima), PH supstrata, vlaznost, itd. Cilj istrazivanja bio je kartiranje postojece lisajske flore na podrucju Backog Monostora i da se utvrdi raznolikost lisajskih vrsta.
METOD RADA
Lisajevi su sakupljani u periodu 1. VII-5. VII l996. godine na lokalitetu Crna Suma i u samom selu. Lisajevi su herbarizovani u papirnim kesama i cuvaju se na Institutu za biologiju PMF-a u Novom Sadu. Za determinaciju su koristeni kljucevi po Muratiju (1992, 1993.) i nomenklatura je data po Muratiju (1992, 1993.). Za blize odredjivanje pojedinih vrsta koristeni su reagensi: KOH, CaClO3, KJ (10% rastvor).
REZULTATI I DISKUSIJA
U dosadasnjem periodu obradjen je sav prikupljeni materijal i utvrdjeno je prisustvo 9 vrsta. Spuisak vrsta dat je po lokalitetima i po tipu stanista koje ove vrste naseljavaju:
Imajuci u vidu mali broj lokaliteta sa kojih je prikupljen materijal, ne moze se dobiti potpuna slika o raznovrsnosti lihenoflore ispitivanog podrucja, ali uocava se dominacija korastih i lisnmatih epifitskih vrsta lisajeva, sto je verovatno posledica odsustva odgovarajuceg supstrata (silikatne i karbonatne stene) za epilitne vrste. Odsustvo pak zemljisnih lisajeva bi se moglo objasniti kompeticijom sa visim biljkama koje naseljavaju ovo, izrazito plodno, zemljiste, a samim tim potiskuju lisajske vrste kao pionirske organizme odgovorne samo za nastanak pogodne ekoloske nise.
U fitogeografskom smislu znacajno je prisustvo vrsta: Evernia divarticata i Pyrenula coryli.
ZAKLJUCAK
LITERATURA
Gams, H. 1967. Kleine Kryptogamenflora, III: Flechten. Gustav Fischer Verlag. Stuttgart.
Kusan, F. 1953.: Prodromus flore lisajeva Jugoslavije. JAZU. Zagreb
Murati, M. 1992.: Flora lisajeva, 1. Pristina
Murati, M.: 1993.: Flora na lisaite, 2. Skopje
UVOD:
Podatke o floristickim istrazivanjima u okolini B. Monostora nalazimo u mnogobrojnim radovima koji datiraju od pocetka ovog veka do danas (Prodan , 1915, 1916; Slavnic, 1948, 1952, 1953, 1954; Budak, 1986 i drugi). Medjutim, u ovim radovima, pored drugih podataka, dati su samo podaci i za ovo podrucje, zbog toga, cilj ovog rada bio je da se na osnovu literature i sakupljenog materijala sacuini spisak biljaka koje rastu u okolini B. Monostora, sa psebnim osvrtom na retke, reliktne i ugrozene biljne vrste koje su znacajne radi ocuvanja raznovrsnosti ovog podrucja.
METODE ISTRAZIVANJA:
Biljni materijal je sakupljen u okolini B. Monostora, herbarizovan i determinisan u Herbaru Instituta za biologiju PMF-a u Novom Sadu. Determinacija je izvrsena na osnovu Flore SR Srbije (Josifovic et al, 1970-1986) i flore Madjarske ( Jávorka, 1925). Nomenklatura je data po Flori SR Srbije (Josifovic et al, 1970-1986), a elementi flore prema Gajicu (1980) i po Soó-u (1968).
REZULTATI I DISKUSIJA:
Na osnovu obradjenog materijala do sada je konstatovano 113 biljnih vrsta koje pripadaju razlicitim elementima flore.
PREGLED FLORE
| Acer campestre L. Subse.
Acer negundo L. severno-americka Acer tataricum L. Pont. pan. Achillea millepholium L. Evr. Agrimonia eupatoria L. Evr. Agrostis canina L. Evr. Allium sphaerocephallum L. Pont.-subm. Allium vinneale L. Se. Anchusa officinalis L. Subse. Aristolochia clematitis L. Subm. Asclepias syriaca Adv. Astragalus cicer L. Subpont.-ca. Astragalus glycyphyllos L. Subpont. - ca. Calamintha clinopodium Mor. Cirkumpolarna (-mediteranska) Campanula persicifolia (L.) Pallas Evr. Centaurea jacea L. Subev. Centaurea micranthos Gmel Evropska (-mediteranska) Centaurium pulchellum (SW.) Druce Subj.sib. Ceratophyllum demersum L. Kosm. Cirsium arvense (L.) Scop Clematis vitallba L. Subatl.-subm. Cornus mas L. Pont. subm. Coronila varia L. Subpont. Crataegus monogyna Jacq. Subse. Dryopteris filix mas (L.) Schott Kosm. Equisetum arvense L. Cirk. Euphorbia cyparissias L. Evr. Festuca ovina L. Subev. Fragaria vesca L. Evr. Fraxinus ornus L. Subm Galium album Mill. Subse Galium vernum L. Pont.-subm. Genista tinctoria L. Subse. Geranium columbinum L. Evr. Geum urbanum L. Evr. Gleditsia tiacanthos L. Severno-americka Hedera helix L. Subatl.-subm. Humulus lupulus L. Subj. sib Hydrocharis morsus-ranae L. Evr. Hypericum hirsutum L. Subevr. Hypericum perforatum L. Subevr. Inula salicina L. Subj. sib Lapsana communis L. Subse. Lathirus tuberosus L. Subj.sib. Linaria vulgaris Mill. Subse. Lonicera caprifolium L. Is. subm. Lotus corniculatus L. Subevroaz. Lyhnis coronaria (L.) Desv. Lysimachia nummularia L. evropska (-mediteranska) Lysimachia vulgaris L. evroazijska(-mediteranska) Lythrum salicaria L. Cirkumpolarna, evroazijskog (mediteranskog) karaktera Matricharia inodora L. Evr. Medicago falcata L. Subpont.-ca. Medicago lupulina L. Subevr. Melilotus officinalis (L.) Pallas Subm. Mentha longifolia (L.) Huds. | Mercurialis perennis L. Subse.
Morus nigra L. Adv. Myosotis arvensis (L.) Hill. Subevr. Nuphar luteum (L.) Sm. Evr. Nymphaea alba L. Subse. Oenothe banatica Heuff. Mez.-karp. Oenothera bienis L. Adventivna Ononys spinosa L. Subse. Origanum vulgare L. Evr. Oxsalis corniculata L. Subm. Parietaria officinalis L. Subm. Peucedanum longifolium W. et K. Mez. - Dac. Phytolaca americana L. Adv. Pirus piraster Burg. Subse. Plantago media L. Evr. Polygonatim odoratum (Mill.) Droce. Subj. Sib. Polygonum lapathyfolium L. Subcirk. Potentilla reptans L. Evr. Prunella vulgaris L. Subevr. Prunus spinosa L. Subpont. Quercus cerris L. Is.subm. Quercus pedunculata evropska(-mediteranska) Ranunculus acer L. Subj.sib Rosa canina L. Subse Rubus caesius L. Subj.-sib. Salix alba Subevr. Salix cinerea L. Subevr. Salix pratensis evroazijska (-mediteranska) Salvinia natans (L.) All. Cirk. Sambucus nigra L. Scabiosa ochroleuca L. Pont.ca. Scorsonera parviflora Jacq. Subtur. Silene vulgaris (Moeneh.) Garche Subevr. Solanum album Mill. Solanum dulcamara L. Subevr. Solidago serotina Aif. Adv. Sonchus oleraceus (L.) Gou. Subevr. Stachis germanica L. Pont. subm. Symphytum officinale L. Subse. Tilia platyphyllos Scop. Se. Trapa longicarpa M. Jank. Evr. Trifolium pratense L. Subevr. Trypholium alpestre subpont.ca. Ulmus campestris L. srednjeevropska(-mediteranska) Ulmus carpinifolia Gled. Subatl.-subm. Ulmus montana With. evropska Urtica dioica L. Evr. Valeriana officinalis L. Evr. Verbascum abietinum Borb. Subsk.-pind. Verbascum blattaria L. Evr. Verbascum phlomoides L. Subpont.-subm. Verbena officinalis L. Cosm. Veronica longifolia L. Subse. Veronica spicata L. Pont.-ca. Vicia cracca L. Evr. |
Medju biljkama koje su konstatovane na ispitivanom podrucju treba pre svega izdvojiti, kao posebno znacajne, one koje su u nasoj flori zasticene, na osnovu "Uredbe o zastiti prirodnih retkosti" (Sluzbeni glasnik RS, br.50, 1993): Nymphaea alba, Nuphar luteum i Trapa longicarpa.
Pod kontrolom prometa i koriscenja su: Agrimonia eupatoria, Fragaria vesca, Geum urbanum, Hypericum perforatum, Origanum vulgare, Symphytum officinale, Valeriana officinalis i Sambucus nigra.
ZAKLJUCAK:
LITERATURA:
Babic, M.:Nizijske livade u Podunavlju. Rad Vojvodjanskog muzeja, br.4, Novi Sad, 1955.
Budak, V. (1986): Biljnogeografske karakteristike flore slatina Backe. Doktorska disertacija , odbranjena na PMF-u u Novom Sadu
Gajic, M. (1980): Pregled vrsta flore SR Srbije, sa biljnogeografskim oznakama. Glasnik Sumarskog fakulteta, ser. A " Sumarstvo", Beograd, 54, 111-141.
Jávorka, S. , Csapody, V.(1975): Iconographia flóre hungaricae. Akademiai kiadó. Budapest.
Jávorka, S.(1925): Magyar fóra. Studium, Budapest. 1925.
Josifovic, M. ed.(1970-1977):FloraSR Srbije I-IX. SANU, Beograd.
Prodán,Gy.:Bács-Bodrog vármegye flórája. Magyar Bot.. Lapok 14. Budapest, 1916.
Slavnic, Z. Florogeneza nizijskih suma Vojvodine. Zbornik Matice srpske, ser. prirodnih nauka br 5, Novi Sad, 1954.
Slavnic, Z.: Prilog flori naseg Podunavlja. Hrvatsko prirodoslovno drustvo, Glasnik bioloske sekcije, ser. II/B, Zagreb, 1953.
Slavnic, Z.: Slatinska vegetacija Vojvodine. Arhiv za poljoprivredne nauke i tehniku. Beograd, 1948.
Soó, R.: A magyar flóra és vegetácio rendszertaninöldvojzi kézekö nyve I-V. Akademiai kiadó. Budapest, 1964-1973.
Saradnja sa medjunarodnim organizacijama koje je Gegrafsko istrazivacko drustvo (organizator) pozvao da saradjuju u realizaciji ovogodisnjeg projekta u B. Monostoru prosla je uspesno. Ovakva ocena je data na osnovu broja ucesnika u ovom projektu kao i na osnovu male "starosti" kluba koji kao takav nije imao vremena da se boqe poveze sa srodnim organizacijama u svetu. Ove godine Geografsko istrazivacko drustvo ostvarilo je saradnju sa Drustvom mladih ekologa Makedonije, sa Regionalnim ekoloskim centrom u Budimpesti kao i sa organizaciom Eko-saut-ist iz Bugarske sa kojom nije doslo i do realizacije saradnje zbog toga sto nije postojala dovonjna materijalna podrska koja bi obezbedila uspesniju saradnju.
Organizator se obavezao da ce organizovati skup o zastiti mocvara ali s obzirom na nezatvorenu materijalnu konstrukciju i otezavajuce okolnosti nije bio u mogucnosti da realizuje ovaj skup i da predstavi prirodno bogatstvo mocvara siroj medjunarodnoj javnosti. U radu kampa je ucestvovalo 11 istrazivaca iz inostranstva.
Smestaj i ishrana svih ucesnika bili su organizovani u Osnovnoj skoli u Backom Monostoru.
U realizaciji svih segmenata ovog velikog projekta ucestvovale su 134 osobe (polaznici istrazivacke skole, istrazivaci, gosti iz inostranstva, strucni saradnici).
Neposredni organizator globalnog projekta bilo je Geografsko istrazivacko drustvo, Beograd, a u realizaciju su se ukqucila i druga drustva Mladih istrazivaca: Drustvo istrazivaca "Vladimir Mandic - Manda", Vaqevo, Mladi istrazivaci Backe Topole, Mladi istrazivaci Bora, Naucno-istrazivacko drustvo studenata biologije "Josif Pancic", Novi Sad; Biolosko istrazivacko drustvo "Josif Pancic", Beograd; Farmakognozijsko istrazivacko drustvo "Dr Jovan Tucakov", Beograd i Veterinarsko istrazivacko drustvo, Beograd.
Strucnu saradnju pruzili su saradnici sa Geografskog instituta "Jovan Cvijic", Geografskog, Farmaceutskog i Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iz Istrazivacke stanice Petnica.
Realizaciju projekta pomogli su najvecim delom drzavna i privatna preduzeca, prvenstveno iz Sombora, SO Sombor, ali i Ministarstvo za nauke i tehnologiju, Ministarstvo zastite zivotne sredine Republike Srbije.