Rodopi - Bugarska

Pamporovo - Bugarska

Turisticka karta okoline Smoljana Rodopski sistem planina se nalazi duz Bugarsko-Grcke granice i ima povrsinu od oko 18.000 km², od cega Bugarskoj pripada 14.700 km². Kao deo Mekaedonsko-Trakijskog planiskos sistema, Rodopi se geografski mogu podeliti na istocne i zapadne. Rodopi predstavljaju kako geografsku, tako i istorijsku i kulturnu celinu. Zbog svog znacaja, veliki deo Rodopa je pod zastitom drzave i medjunarodnih isntitucija. Postoji i posebna organizacija koja se o tome stara: "Drustvo za zastitu Rodopa".

deo turistiske karte Rodopa

Zasticene oblasti
karta iz brosure "Rodopi"

Pejzaz Pejzaz
Pejzaz Kompletan spisak flore Rodopa jos ne postoji, ali se zato pretpostavlja da na ovom prostoru raste oko 2250 vrsta, sto predstavlja oko 47% svih biljnih vrsta Bugarske. Cak 11 % vrsta je endemicno, a 226 vrsta je zasticeno i nalaze se u Bugarskoj Crvenoj knjizi.
Najveci deo Rodopa je pokriven cetinarskom sumom. Na ovom prostoru rastu i najveci borovi u Evropi. Cak i vrlo strme padine su obrasle sumom ili travom, tako da erozije gotovo i nema. Na slici se moze videti jedna od retkih ogoljenih padina. Erozija
Vodopad Smoljansko jezero
Iz brosure "Rodopi"
Cvece
Iz brosure "Rodopi" Fauna Rodopa se znatno razlikuje u istocnom i zapadnom delu masiva. Zapadni karakterisu evropske i sibirske vrste, dok su u istocnom delu znatno brojnije mediteranske vrste. Istocni Rodopi vaze za jedan od najvecih pricijih stanista u Evropi. 73 vrste prica je u Bugarskoj Crvenoj knjizi, a 10 je i globalno zasticeno. Takodje je zasticeno i 50-tak drugih vrsta zivotinja.

Foto: Vladimir Manic


	Kompletan spisak flore Rodopa jos ne postoji, ali se zato pretpostavlja da na ovom prostoru raste oko 2250 vrsta, sto predstavlja oko 47% svih biljnih vrsta Bugarske. Cak 11 % vrsta je endemicno, a 226 vrsta je zasticeno i nalaze se u Bugarskoj Crvenoj knjizi.
Najveci deo Rodopa je pokriven cetinarskom sumom. Na ovom prostoru rastu i najveci borovi u Evropi. Cak i vrlo strme padine su obrasle sumom ili travom, tako da erozije gotovo i nema. Na slici se moze videti jedna od retkih ogoljenih padina.
	Iz brosure "Rodopi"
Iz brosure "Rodopi"	Fauna Rodopa se znatno razlikuje u istocnom i zapadnom delu masiva. Zapadni karakterisu evropske i sibirske vrste, dok su u istocnom delu znatno brojnije mediteranske vrste. Istocni Rodopi vaze za jedan od najvecih pricijih stanista u Evropi. 73 vrste prica je u Bugarskoj Crvenoj knjizi, a 10 je i globalno zasticeno. Takodje je zasticeno i 50-tak drugih vrsta zivotinja.