Vodeci se narodnom izrekom: "Ko rano radi...", izlazak na teren je cesto bio i u cik zore. Najpouzdanije i uvek raspolozivo prevozno sredstvo su bile i ostale: nase noge. Neki su pokusali da put i muke skrate brzim hodanjem, odnosno trcanjem, da bi vrlo brzo zavrslili u nekoj debeloj hladovini ili na kamenoj ogradi. | 
|
| Malo snalazljiviji su vrlo brzo ustopirali neki automobil, traktor, kombajn ili neku drugu poljoprivrednu masinu. S' obzitom na predusretljivost lokalnog stanovnostva, "uloviti" neko prevozno sredstvo i nije bilo posebno tesko. Problemi su nastajali po pitanju smestaja cele grupe.
|
| 
|
Na raspolaganju smo imali i par sveze katranisanih camaca. A niko nije znao da vesla. Virovi nisu bili potrebni da bi se nasi camci vrteli u krug. Cast izuzetcima! Ipak posle par dana smo koliko toliko savladali vestinu veslanja, dok su se uporniji vratili kuci kao "Prevejani KANALSKI vukovi". | 
|
| Oni koji su preziveli sve ovo, a pogotovo polaznici eko-skole imali su priliku i da ucestvuju na uredjivanju lokalnog groblja. Bilo je dosta posla, a pomagala su nam i deca iz sela. U znak zahvalnosti mestani su nam priredili oprostajno vece uz specijalitet sela: DOMACI PASULJ. |
|
|