Na ovom prostoru zastupljeni su i brojni povrsinski oblici kraskog reljefa, koji se jasno uocavaju u odnosu na okolni teren. Najzastupljenije su vrtace koje su ili razbacane bez reda, ili grupisane u nizove. Pored njih nailazimo i na niz manjih skrascenih dolina. A kao najveci i najizrazitiji kraski oblik javljaju se uvale kojih ovde ima 3 - Polog, Gukovice i Dobra voda, u kojoj se nalazi i istoimeni izvor. Bogatstvo geomorfoloskih oblika, raznolikost formi predela izuzetno povoljno deluju na coveka i u njemu izazivaju raznovrsna osecanja. siroko otvoreni predeli, daleke vizure izazivaju osecaj smirenosti i opustenosti, a posebno osecaj slobode. Upravo je to i bio razlog da se o Suvoborskom Rajcu i govori kao o "omiljenom planinskom svratistu" ili "drazesnom izletistu".
Podzemni kraski oblici zastupljeni su jamama i pecinama, kojih na ovim prostorima ima ukupno 12. Za njih je karakteristicno da se javljaju samo u istocnom i zapadnom delu, dok ih u sredisnjem nema. U proseku na 1 kvadratni kilometar postoji po jedan speleoloski objekat. U istocnom delu se nalazi 6 objekata i to tri pecine - Mala Bezdan (najveci speleoloski objekat na Rajcu), Iljkaca, Djurina crkva i 3 jame - Velika Bezdan kod spomenika, jama na livadi i jama sa plocom. Svi ovi objekti nalaze se u neposrednoj blizini planinarskog doma. U zapadnom delu je takodje pronadjeno 6 objekata. Od toga su 4 pecine - Velika i Mala pecina u Brezacima, Stepanovica pecina i pecina na vrelu Ljiga. Druga dva objekta su jame na Gucevu i na Umci.
Geolosku gradju Rajca cine mahom flisne stene i ostali gornjekredni sedimenti. Severna strana Rajca ogranicena je strmim krecnjackim odsecima. Uocljive su eruptivne stene, a iznad njih su skriljci i pescari. Juznu stranu Rajca cine serpentini jurske starosti. Sam vrh Rajca je kupasto krecnjacko uzvisenje. Karstifikacija je ovde cest proces. Litoloski sastav, cistina i kristalicnost krasa variraju, a njegovi slojevi znatno su poremeceni,izrasedani i disecirani brojnim pukotinama.